banjalukaforum.com

Nekoliko spanskih filmova:

- dva trilera kojima je zajednicko da par problematicnih detektiva istrazuju zamrsene slucajeve serijskih ubica, prvi u ruralnoj sredini nakon pada Frankovog rezima, a drugi u savremenom Madridu:

https://www.imdb.com/title/tt3253930/?ref_=nv_sr_1

https://www.imdb.com/title/tt4944596/?ref_=nv_sr_1

- klasik, Thesis (studentkinja i njen kolega ljubitelj snuffa istrazuju slucaj snuff filmova koji nastaju na njihovom fakultetu):
https://www.imdb.com/title/tt0117883/?ref_=ttls_li_tt

- Celija 211, krvava pobuna u zatvoru (jednu od glavnih uloga igra Luis Tosar iz Sleep Tight):
https://www.imdb.com/title/tt1242422/?ref_=ttls_li_tt

Novi Avengersi, 9,5/10 film godine. Na stranu sve ali ocjenu dizu idioti iz Guardiansa.

_________________
Rape train has no brakes

Sa korita Ivanova

A- a, nije dovoljno detaljno prepricano, dajte jos malo u detalje za nas koji nismo gledali.

_________________

Jel udave Thora?

https://m.imdb.com/title/tt6802308/
5/10
preglup, American bullshit

Stvarnooo? Weeee!

_________________

_________________
Rape train has no brakes

Sa korita Ivanova

_________________
I am Alpha & Omega, the beginning and the end, the first and the last...

Zašto bi bio njihov cilj da iznenade čitaoce stripova, kad po zadnjem Diznijevom istraživanju 90% ljudi koji gledaju MCU filmove uopšte ne čita stripove ilisu ih čitali kad su bili mali.
Ne vidim smisao da se njihov plan svodi na jako malu grupu ljudi. Pogotovo zato što onih 90'% nema nikakvog pojma.

_________________
Rape train has no brakes

Sa korita Ivanova

У земљи коју неки Америком зову битише један лик, свакако занимљив, Клинт Иствуд се зове.
Иначе из свијета филма. Постоји неко увјерење да је овај Клинт са Мањаче родом, но провјерио сам, није. А и на Мањачи нема презимена Иствуд, мада са овима са Мањаче човјек никад није на сигурно.

И свакако јединствена, необична и занимљива појава у свијету филма, ако не најзанимљивији, онда један од најзанимљивијих ликова.
Има много необичних па и невјероватних ствари везаних за овог Иствуда, но то није овдје тема.

Код плебса чувен је као глумац, но он ће ипак кудикамо већи траг оставити као режисер.

Као глумац глумио је у баш много филмова, много улога, кроз те филмове је и изградио неки свој филмски препознатљив профил загуљеног праведника који има своје, некад и прљаве методе у науму како дохакати негативцима, увијек хладнокрван, непоколебљив, за марисану спреман и склон разним мангуплуцима.
И ту има одличних (ови из опуса Серђа Леонеа су свакако одлични), добрих, осредњих и оних филмова који су ту да задовоље форму, промоције пожељног начина понашања, схватања, или што би рекли америчког начина живота.

Као режисер, то је већ друга прича. Почео је режирати 1970их у вестернима гдје би он био разумљиво и главни глумац (ето, тражио, и закључио да је он сам најбољи избор). Добри су то филмови, но и нису вриједни посебног коментара. Било је таквих тих година.

Велика прекретница се догодила 1992-е када режира “Unforgiven“.
Већ је филмовима “The Wild Bunch (1969)“ и “Soldier Blue (1970)“ почела ера тзв ревизионистичког вестерна, један критичкији поглед на ту глорификовану еру америчке историје кроз традиционалне вестерне, а филмом “Неопростиво“ ударен је задњи ексер у ковчег традиционалном вестерну, и тај ексер је ударио онај којег су као глумца прославили традиционални вестерни. Живот се зна поиграти.
И нестварно добар филм.
И сви каснији Иствудови филмови, у улози режисера, од 1992-2008 су одлични, набијени снажним емоцијама, одлични дијалози, радња течна, држи гледаоца, обрадио би различите теме, отварао бројна проблематична питања, но оно што је занимљиво је да је то потпуно другачији приступ од филмова који су га прославили као глумца, ту су у првом плану изражене предрасуде, робовање стереотипима, сукоб људи који живе по другачијим моралним начелима и другачијем систему вриједности. И то је критички поглед на усвојена схватања, начин живота и размишљања, обрађивао би и осјетљиве теме, увијек гледаоца тјера да преиспита своја убјеђења, упрошћено, Иствуд је кроз те филмове као мало ко био критичан према ономе што зовемо амерички начин живота.
Генерално, све те филмове препоручујем, а ако бих морао бирати ту бих посебно препоручио “Unforgiven (1992)“. “Midnight in the Garden of Good and Evil (1997)“ и “Mystic River (2003)“.

У наставку ћу написати коју о Иствудова посљедња 3 филма.

Ne kontam, šta, mi ne znamo ko je Klindža Istvud?

_________________
Rape train has no brakes

Sa korita Ivanova

У претходном посту сам написао коју о овом Клинту Иствуду. И да је у 2 деценије, од 1992-е режирао редом одличне филмове које вриједи погледати, а онда је дошао “American Sniper (2014)“, којим је много тога упрскао.

Овај филм је вјероватно био тема форумаша, ја сам се тек прикључио, и мало ћу окаснити.

Истинита прича о извјесном Крису Кајлу, који је у улози снајперисте рокнуо цирка 200 негативаца (+/-).
Сам избор теме упућује да ће то бити пропагандни филм и афирмација америчког виђења ирачког рата, но пуно је ту нелогичности.
У Ираку нисте имали линију фронта, нисте имали окршаје снајпериста као у Стаљинграду, и ту је увијек питање кога је све Кајл рокнуо? Свакога, сваку жену и дијете које би се примакло америчким војницима?

Ту већ уводна сцена нам казује да није лако снајперисти, “непријатељ“ увијек вреба.
И кроз фил је то тако обрађено да су све моралне дилеме отклоњене, да, јесте Кајл убијао, али је и спасио стотине живота својих субораца у светом задатку увођења демократије овој “заосталој“ земљи.
Добро, филм има пропаганду сврху, реафирмација америчке храбрости на тлу Ирака. Али оно што је "неопростиво", је како су приказани Ирачани. Један приступ већ виђен, попут Индијанаца у филмовима 50их или 60их, или Вијетнамаца касније, лица без карактера, полудивља бестијална створења која пуштају неартикулисане гласове, и чију судбину и не треба гледати другачије од других штеточина.

Ту су кроз филм провучени Кајлови проблеми приликом реинтеграције у америчко друштво, неразумијевање које то прати, како то већ мора у таквом филму, а ту је и сцена док води срцепарарајучи разговор са драгом (шмрц, шмрц) и у исто вријеме предано обавља свету дужност меркајући кроз снајпер хоће ли неки негативац угрозити америчке војнике.

Како год, један пропагандни филм, промоција и америчке преданости у “племенитим“ мисијама и “пожељних“ особина, такође из америчке перцеоције, и Иствуд је овим филмом упрскао, баш упрскао много тога доброг што је урадио као режисер у претходне двије деценије.

Предзадњи Иствудов филм “Sully (2016)“ можда и није био коментарисан на овом форуму, не знам, форумаши су више окренутим другачијим филмовима, онима које зовемо блок-бастерима.

И један филм који све садржи, обрада истините приче, дијалози добри, ту је и неразумијевање административаца и оних на терену (у овом случају пилота) који морају у секунди одлучити, и гдје од научених симулација и процедура слабе вајде, радња течна, држи пажњу гледаоца, глумачка екипа добра, глума беспрекорна, Том Хенкс на висини задатка, и филм који све има а некако опет без укуса и мириса.

Не знам, можда је у погрешно вријеме снимљен, можда су и гледаоци очекивали више, и Иствуд је својим фимовима 1990их и 2000их подигао љествицу, није то лако пратити. А и године сустижу.

Никако се не може рећи да филм није добар, напротив, но опет за филмофиле и неће бити губитак ако га пропусте.

Задњи Иствудов филм “The 15:17 to Paris“ је и задњи филм који сам погледао. Погледао сам га синоћ.

Опет обрада истините приче. Ту пратимо животе тројице јунака, одрастање, њихове фазе у сазревању, тражењу свог пута, прате то догодовштине, ту се покушало повремено занимљивим дијалозима и апсурдним ситуацијама раздрмати ситуација, но има ту доста “празних ходова“, доста дијалога и сцена убачених реда ради, чисто да попуне вријеме филма, и морам признати да сам са напором то пратио.

А и тај дио, одрастање и фазе у сазревању главних јунака је обрађен у толико одличних филмова, да је то већ превише прежвакано, и ту се ваља добро помучити и додати нешто оригинално, неке нов дијалоге, ситуације, а овдје то није било ни близу.

Сама сцена која је и кулминација филма, кркљанац у возу приликом борбе са терористом и борбе за живот сапутника, је врхунски, баш врхунски одрађена, један бљесак у овом блиједом покушају великог режисера да кроз овај филм врати макар дио од онога што га је не тако давно као режисера красило. Но, изгеда да ту нема оног жара, ентузијазма, посвећености, и без чега нема ваљана филма.

Сама тема даје материјала да се направи занимљив филм, но Иствудово вријеме је прошло, свакако интелигентан режисер, који се требао оставити режије поодавно, ипак му је 88, тако можда тамо још 2008-е, јер ово што је касније режирао није ни близу остварења до те године. Ваљда му је ово задњи филм.

Nije ovo Drininog dupli nalog, već Korisnika...

_________________
Rape train has no brakes

Sa korita Ivanova

In the Fade..sjajan film,Dian Kruger briljirala,teska prica,u moru Avengersa Thorova i slicnih ..osvjezenje..plus rezija cuveni Fatih Akin

Sent from my SM-A720F using Tapatalk

Malo ko je ovako kvalitetno ignorisao Dzontru