Phoenix je napisao:
shoole je napisao:
"Значи, Лепава кад запева, свима нам је лепо!"
Зоран Костић, уметник
Ne volim Seku Aleksić ni njoj slične "gospojice dame i čike". Čak bi se moglo reći da sam najviše rokerka, od svih pravaca koje aktivno i/ili pasivno slušam. Ali voljela bih da mi neko objasni umjetničku vrijednost stihova:
"Ti nisi Julija, ja nisam Romeo,
Noćas sam nešto gadno pojeo!"
Evo, ja cu probati da ti analiziram Partibrejkerse, mada nisam bog zna kakav fan istih...
Kao prvo, znaj da je esencija roka da se stvari kazu iskreno i bez uljepsavanja. Znaci, ako se ne osjecas bajno, ne nabacuj kez nego pokazi kakav si smrad. To je ujedno i ono sto ljude najcesce privlaci ili odbija od rok tekstova. Cesto su najbolje rok pjesme kao fotografije - vjerno pikazuju momenat bez obzira na to sta se odigralo u datom trenutku.
Dakle, po mom misljenju, ovako stvari stoje - Cane(tekstopisac) ima neku potencijalnu partnerku, simpatiju. Dan mu je bio los, on je nadrkan i gadan, ujeda. To bi malo bluda/ili neceg vise(ne odredjuje se tacno) moglo da popravi, ali doticna djevojka zeli da se on bas u tom momentu trudi oko nje, da prosipa laznu romantiku i glumi Romea, jer to godi njenoj tastini. On joj iskreno govori da ne dobija leptirice u stomaku zbog njenog prisustva, bar ne jos, jer nije toliko blizak s njom. Govori joj i da zna da ona nije Julija, tj. da zna da nije cistunica mekog srca koja bi umrla za neciju ljubav.
U prevodu, govori joj, "Svidjas mi se, mada znam da si bitcharka, ali i ja sam gadan, pa bi ovo moglo da uspije". Ja znam da sam istu stvar nekoliko puta pomislio, sto u mojim ocima potvrdjuje autenticnost situacije.
Umjetnicka vrijednost ovog stiha je, kao sto vidis iz ovog mog posta, u sadrzajnosti asocijacija koje stih budi. Kad se na Canetove stihove nadoveze prljavi i nervozni zvuk Antonove gitare pjesma dodatno dobija na direktnosti i iskrenosti.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
