Daljac je napisao:
"Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše ,,iz naroda i za narod", koji svoj individualni glas tobože potčinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista u principu ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne tiču ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike i male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom couleur local takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta (što će reći ako nije u službi umetničke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog." (Из ПО-ЕТИКЕ)
Drugar, bez uvrede, ali ovo nema ni najmanje veze sa temom. I lizanje lizalice usred Sarajeva moze imati nacionalisticku konotaciju jer se lizalica drzi sa 3 prsta, pitanje je samo sta covjek ima na umu. Tako je i sa pjesmama. Da li su Slobodan Trkulja, Aca Ilic ili braca Teofilovici nacionalisti, je od najmanje vaznosti. Posmatraj ovu temu kao temu o bilo kojoj etno-muzici, irskoj, andskoj, bugarskoj, itd.. Zasto kod nas sve mora imati politicku i nacionalisticku konotaciju. Zar mi ne mozemo pricati o muzici vlastitog naroda bez da nas proglase nacionalistima?
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
