|
Kopirano sa 2akordi.net foruma. Ako neko pita zasto nisam samo link postavio, odgovor je : hoce mi se, moze mi se!
***
Internet je divna stvar kad uspeš da ga na pravi način iskoristiš.
Nedavno mi je dosadio besomučni download muzike, preslušavanje na preskok, muke oko izbora šta narezati a šta obrisati kad ponestane mesta na disku, pa sam malo rešio da slušam Internet radio stanice. I tako naletim na emisiju radio BBC-a, koju vodi Paul Jones (da, to je onaj smešni čova što na Eurosportu reklamira nekakve telešop-kompilacije, rečenicom „Hi, I’m Paul Jones, and this is Sounds of the Sixties“), a kod njega gostuje niko drugi nego Ana Popović. Najavljuje svoj novi album, i svira sa bendom u studiju. Bajno, sjajno.
Elem, zvanično objavljivanje je bilo najavljeno za 19. jun, a ja sam se potrudio da album nabavim još istog dana, i svim muzičkim uređajima sa kojima sam došao u dodir od tad priuštim zadovoljstvo preslušavanja istog. Utisak je uvek isti, Ana je još jednom napravila sjajno delo.
Posle “Comfort to the Soul” Ana je bila nominovana za brojne nagrade, između ostalih i “Blues Artist Of The Year”, “Best Blues DVD 2005”, “Most Outstanding Musician (Guitar)”, i kako se čini postala veoma poznata u krugovima zaljubljenika u bluz. Izdala je za Delta Groove Records (zapravo njen novoosnovani ogranak Eclecto Groove), američku kuću koja se, koliko sam primetio, specijalizovala samo za izdanja bluz žanra. Sasvim slučajno sam, nedavno slušao “Out of the Shadows”, album Phantom Blues Band-a, takođe izdanje Delta Groove-a, sa čijim je članovima Ana sarađivala, i koji su naročito svojom duvačkom sekcijom doprineli znatno bogatijim aranžmanima na “Still Making History”, dok je produkciju potpisao gremijevac John Porter.
Na albumu ima svega. Ana više nije samo divlja gitaristkinja koja prži zapaljivi bluz, nego pokazuje da ume da svira i rege, i salonski džez, i funk, i Santanu...
Dao Bog, mi balkanci imamo baš dosta materijala za dobru bluz stvar, i kroz ceo album Ana provlači tu notu trećeg sveta iz kojeg dolazi, i probleme nastale zbog svog porekla. Hit na prvu loptu, dostojan “Don’t Bear Down On Me” – “Hold On”, se najdirektnije obraća takvim problemima:
... Entering the embassy, caught up forever, damn red tape,
Sent away, not accepted, I’m not from the United States...
...I saw mosques and monasteries, burning down in flames,
The preachers of the western god said it’s me who takes the blame...
Sjajan reggae u “Between Our Worlds” ima vrlo sličnu tematiku, obojenom onom sintetičkom klavijaturom iz osamdesetih (valjda), koja mene neodoljivo podseća na jednu ploču Eddy Grant-a koju sam besomučno vrteo kao klinac.
Neodoljiva pozitiva u “Hungry” i “You Complete Me” vrlo lako i zarazno se prenosi na ostale pesme, a sjajno nadopunjuje sa džez melanholijom iz naslovne “Still Making History” i “Calendars”.
Tu je, naravno, i očekivani, prvoklasni moderni bluz u “You Don’t Move Me” i “How’d You Learn To Shake It Like That”, od kojih se naježim pri pomisli da ću ih jednog dana čuti uživo.
I opet, Ana će ovim albumom svakako uzburkati bluz duhove širom sveta, a kod nas je opet niko nov neće primetiti. Samo oni koji je vole od njenog početka. Bez obzira što zvuči svetski, i što se već odavno ne ubraja u jad i bedu domaće scene. Pravi je greh ne poznavati njenu muziku. Zato je iskreno preporučujem vama, a vi prosledite preporuku svojim prijateljima.
A tebi, Ana, bravo, čista desetka. Još uvek si mi na “repeat album”.
_________________ 
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
