Опет сајам прежваканих аранжмана, неинвентивних мелодија, и текстова који не говоре ништа...
Много више сам очекивао од Негатива (људи јел се оно Ивана удебљала ил'ми је лоша слика на тв-у?), који су прошли пут била далеко најбољи...
Новост је тугаљиви покушај народњака да се пробију на поп сцену (звезде гранда и Мира Шкорић), али ми је било просто забавно како ни у студију нису успјели избити трилере из гласа (иако су се очигледно трудили)...
Најпријатније изненађење ми је био мој бивши колега са факултета Слободан Тркуља (пјесма 17),
уопште нисам знао да дечко пјева, иако сам знао да хара world music топ листама у Холандији и Француској и да је Балканополис један од најцјењенијих world бендова у Европи.
Пјесма "Небо" (једини је сам написао и текст и музику и аранжман)
је нешто потпуно дукчије и неочекивано, у сваком смислу...и мелодијски, и аранжмански, а поготово необичном, модално базираном хармонијом...
Зинуо сам кад сам чуо момке из византијског хора "Мојсије Петровић" да пјевају рефрен
Стајлинг му је додуше био очајан, од гардеробе, фризуре
(некада имао косу до пола леђа, а сад к'о да га је ударила струја),
требао је изаћи са момцима из бенда, изгледало би много ефектније...
Али је музика заиста "ајд зра'о"...читав дан ходам са слушалицама и слушам "Небо", толико се нисам дрогирао једном пјесмом још откад ми је Скенди пребацио његов "Time"...
За овог момка ће се тек чути...