Пофаљујем тему, греота је не подијелити ове бисере савремене руралне поетике.
Мислим да тзв. "Мањачки круг" заслужује једну овакву тему на којима би
заљубљеници стиха одавали дивљење лакоћи стопе, концизности стиха,
рафинираности израза поетског круга Мањаче који ће своје право признање
стећи тек у неким будућим временима која ће бити спремна да препознају
тако дубок, симболички и невербални израз мањачана.
Мањачки песници храбро искорачују из језика као затвореног, и ограничавајућег,
система знакова за уметничку комуникацију и ослањају се на визуелну, фоничку, сценску,
гестуалну, кибернетичку и друге функције новоослобођене песничке енергије.
У својој побуни против поретка ствари, приврженици круга мањачког песничког изражавања
дају предност значењском над садржајним, сазнајним, мисаоним и емотивним аспектом уметничког дела.
„Мањачким вечерима поезије (зборовима) се отварају незнани слојеви свести и подсвести,
у трагању за онтичким тајнама и скривеним моћима духа“ (Маниту).
И шта још рећи за крај осим завршити ријечима великог Корнхаузера:
„За мањачки круг и њихово уметничко деловање почео сам се интересовати крајем 70-их година,
на врхунцу својих фасцинација југословенском, посебно српском авангардном и неоавангардном поезијом.
Не кријем да ме је понајвише интригирао теоријски аспект експерименталног стваралаштва,
у чије се оквире мањачкизам изузетно добро смештао, представљајући у свој својој величини
најтипичније неоавангардне узусе послератне европске поезије, од конкретних и визуелних
до феноменолошких и стохастичких песама."
