„Jednostavno rečeno, ne dopada mi se način na koji neki ljudi analiziraju Broza. …Ono što je Broz uradio – dobre, značajne i eventualno loše strane njegovog delanja, biće predmet istorijske procene u budućnosti. Ne delim, međutim, mišljenje da njegov značaj u istoriji jugoslovenskih naroda može biti pomeren sa verovatno najznačajnijeg mesta.” (Slobodna Dalmacija, 1986)
„Prije politike, Milošević je bio privrednik. Diplomirani pravnik iz Požarevca bio je generalni direktor Tehnogasa i predsjednik Beogradske udružene banke. Zna ne samo tehniku, nego i tajne velike privrede, zna njene probleme, ali i potencijale.” (Zagrebački Danas, 1987).
„Gospođu Miru Marković smatram svojom prijateljicom i tako će zauvek ostati. Iz više razloga. Najpre znam da je protiv rata i profitera, te da u svom stavu ima civilizacijski paket koji je sličan mom”. (O Miri Marković, 1988)
„Moram vam reći da na ovim prostorima ona deluje kao evangelista nade i tolerancije.” (O Miri Marković, 1996)
„Ja sam to jutro došao da ga ubijem, jer je on o meni širio lažne tvrdnje. Hteo je da me posvađa sa Miloševićem, čak je i nudio podatke. Sve je izmislio, i ja sam odlučio da ga ubijem, što on i zaslužuje. Kada sam ušao u njegov stan počeo sam da ga šutiram i da ga udaram, mada je Bundalo izvadio pištolj i uperio mi ga u rebra, ali se ja toga nisam plašio. Izudarao sam Brkića propisno, što je on i zaslužio”. (Izjava ministra za informisanje Tijanića u I opštinskog sudu u Beogradu, 1996).
„Kada se krenulo sa razbijanjem, dok su one bile samo razbijačke, trebalo je intervenisati petog dana. Intervenisati politički, intervenisati, ako hoćete da upotrebim izraz komunalno, ili bilo kako tek intervenisati… Nismo reagovali onda kada je rušenje Beograda bilo u toku.” (Reč ministra Tijanića na sednici srpske Vlade, na početku demonstracija opozicije protiv izborne krađe 3. decembra 1996).
„Voja Koštunica [predsednik opozicione stranke DSS] i njegova stranka liče na lepo ofarbana uskršnja jaja, složena i sortirana po veličini, uredno zapakovana – ali sa zabranom tucanja, odnosno, remećenja reda unutar tog jajčanog sistema.” (Tijanić u svom listu Građanin, 1997).
„Par, koji je zaratio sa čitavim svetom, danas stoji pred ratom sa svojim narodom. Logičan kraj i za njih, i za nas.” (O Slobodanu Miloševiću i Miri Marković, par dana posle njihovog silaska sa vlasti, kraj septembra 2000)
„Dakle, moja poruka Koštunici – ako Đinđić uradi samo ono za šta je sposoban i samo ono na šta je spreman, Srbiji nema spasa! A ni tebi! Sad biraj mesto, vreme i način. Ili čekaj.” (U Danasu, 28. oktobra 2000.)
„Poziv Vojislava Koštunice primam kao najveće priznanje za ono što sam godinama o svom trošku i uz sopstveni rizik radio u korist zajedničkog cilja.” (Tijanić kao savetnik V. Koštunice, tada predsednika države, 17. januar 2001).
„Ako Đinđić preživi, Srbija neće.” (Tijanić, savetnik Koštunice, mesec dana uoči ubistva Zorana Đinđića).
(Iz knjige Slučaj službenika Aleksandra Tijanića, Yukom, Beograd, 2005)
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Ovo je stvarno bez komentara. 
