banjalukaforum.com

Распада се анти-сиријска пропаганда, откривено како се монтирају „докази“ за Си-Ен-Ен

Вашингтон – Медијска пропаганда, фабриковање – од гротеске до сензационализма – све је то саставни део сваке западне војне интервенције и служи за стварање масовног консензуса код домаће публике.

Цела прича се већ проводи по добро утврђеним правилима – дозирају се наводи о „масовном покољу“, са пажљиво режираним „личним“ причама.

Јер, признали ми то или не, публика на западу ипак „пада“ на персонализоване приче. Нажалост, медији се често поводе за окрутном изјавом коју је једном приликом дао совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин - „Једна смрт је трагедија, милион убијених – то је само статистика“.

Персонализоване приче кројене да „дирну“ гледаоце, прединвазијски „рецепт“ који још увек пролази

У сваком том медијском походу, када сва објективност пада у воду, добијамо неколико специфичних „персонализованих“ прича како би се створио својеврсни шок и поистовећење гледалаца са, наводном, жртвом или особом која се налази у непосредној опасности.

Тако смо данима пре напада на Либију били присиљени слушати приче о жени коју је наводно силовала група Гадафијевих војника – без иједног доказа.
Наравно, понекад се медијима пружи и аутентична ситуација око које се може расплести велика пропаганда.

На пример, 2009. у великим протестима у Ирану од стране режима убијена је млада девојка Неда Агха-Солтан . Без обзира што је у сукобима опозиције и владе погинуло између 30 и 70 особа, њена смрт је постала – према писању магазина Тајм – „најгледанија смрт у људској историји“. О њеном убиству снимљени су документарци, безброј емисија, њена смрт постала је симбол пропаганде против Ирана.

Али, када је грчка полиција, подједнако брутално, на улици пуцњем из пиштоља убила младог Александроса Григоропоулоса , који је имао свега 15 година – његова смрт није добила ни приближно пажње. Занимљиво како Александрос Григоропоулос нема ни страницу на Википедији.

Ипак, случајеви Александроса из Грчке и Неде из Ирана су документована убиства, највећи део пропаганде отпада на лажна сведочења, монтиране снимке, погрешно представљање доказа итд. У том паничном покушају да се осигура што већа подобност властитог становништва и консензус за ратне операције, „мајстори пропаганде“ раде грешке на сваком кораку.

Велика анти-сиријска пропаганда као митска Лернејска Хидра, али и њој понестаје глава

Тако је на пример прича о младој блогерици, „лезбејки из Дамаска“, раскринкана као апсолутна лаж и монтирана превара – након што се испоставило да је слика, наводне блогерице, заправо слика младе девојке која живи у Британији, цео план је доживео колапс, а новинар који се представљао као блогерица из Сирије јавно је признао своју манипулацију.

Поставља се логично питање – како се пропагандним машина уопште може наставити деловати након бламаже таквих пропорција? Једноставно – због монолитности, апсолутне компактности и пристрасности, једноставно не постоји „mainstream“ медиј који би други „mainstream“ медиј директно прозвао због катастрофалног пропуста и потпуне новинарске необјективности у погледу преношења прича „сиријске блогерице“ која је заправо Том МекМастер, новинар из САД-а.

Када се један сегмент пропаганде раскринка и доживи колапс на такав срамотан начин, колективно – сви mainstream медији – једноставно целу причу игноришу, притом се – евентуално – напише који текст који јавља да се радило о превари. На крају, превара као да се никада није ни десила, ускоро се прелази на следећу, често подједнако лажну и измишљену причу.

Управо то се догодило и ових дана – после срамотне пропаганде о непостојећој блогерици која „живи у константном страху од крволочног Асадовог режима“, на сцену су – нужно – морала ступити нека нова лица. У складу са тим је у први план гурнут млади Британац, сиријског порекла, којег су медији попут Си-Ен-Ен-а, Би-Би-Си-ја и Скај Њуза прозвали „Syria Danny“ (право име Danny Abdul Dayem).

Жестоки анти-Асад активист „Syria Danny“ и његове изјаве постале су тако део ударних вести, поготово на Си-еН-еН-у. У видео разговору са новинарком Си-Ен-Ен-а, Дени позива на војни напад против властите земље, што брже и жешће – тим боље. Да ли ће то бити Израел, САД или нека друга сила, за Денија је сасвим небитно. Према њему, народ Сирије је у потпуном очају и сви једва чекају велику УН или НАТО инвазију.

Нови видео докази раскринкали „активиста Денија“ – све је била намештена пропаганда за Си-Ен-Ен

Тврдити нешто без адекватних аргумената, доказа или барем снажне индиције – у правилу је анти-новинарски, али већ тада, било је скоро па сасвим јасно да се ради о још једном, чак помало и траљавом, покушају да се створи нова „персонализована“ прича која би ишла у корист агресивној и милитантној глобалној анти-Асад коалицији.

Ипак, најновији докази у потпуности руше пропагандну причу везану уз „Syria Danny“ феномен. На видео снимку који се појавио на интернету последњих дана, Дени разговара са уредништвом Си-Ен-Ен-а и у исто време даје „знак“ својим колегама када да пусте звук пуцња или експлозије.

Док чека да га се споји директно у етар Си-Ен-Ен-а, где се јавља готово сваке седмице, својим помагачима на терену каже „мора се чути звук пуцњаве. Јеси ли му рекао да припреми пуцњаву?“ - Ускоро се чује експлозија у близини, али Дени није ни трепнуо.

У видео снимци све је јасно – особа иза камере, сам Дени и још једна особа која се не види у кадру, сви заједно оркеструју звукове пуцњаве и експлозија за време Денијевог јављања у редакцију Си-Ен-Ен-а. Неколико тренутака пре него што се укључи у емисију Андерсона Купера (познати водитељ на Си-Ен-Ен-у), особа иза камере му напомиње „да не заборави споменути мртва тела“.

По укључењу у етар Си-Ен-Ен-а Дени почиње своју класичну причу и говори како је у јако опасној ситуацији, да се боји за живот, око њега борбе итд. Али, непосредно пре укључења – док чека линију – са особом иза камере се шали и каже „смрзли ми се прсти, нек ми неко доносе душек“.

Ускоро креће „драматично“ јављање уживо за Си-Ен-Ен-у, али – након што је оригиналан снимак доспео на интернет, постаје сасвим јасно како се ради о потпуно исфабрикованом догађају у граду Хомс, ако је то уопште Хомс одакле се Дени јавља. Познато је како данас више није у Сирији, него у Либану, према писању Вашингтон Поста.

Цела видео снимак: Дени за Си-еН-еН

За очекивати је како се „Дени“ након објаве ове снимке више неће, бар не у толикој мери, јављати у Си-ЕН-Ен, али то не значи да ће пропагандне машине утихнути – смислиће они новог Денија, нову блогерицу, нову компарацију Хомса са Сребреницом итд.

Док год постоји публика која је спремна слепо веровати „mainstream“ медијима као што су Си-еН-еН и други, пропаганда може мирно да настави свој рад.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=p-DCZxsrt9I[/youtube]