Премда никада нисам гајио симпатије према дјелима особа типа Петра Луковића и сличних, морам признати да текст објављен на линку
http://www.e-novine.com/sr/entertainment/clanak.php?id=25909 заиста одражава стање у коме се нашло наше новинарство.
Увијек су државни медији били и гласници актуелног режима, али количина полтронизма у медијима у Републици Српској је таква да бих, да сам којим случајем новинар (изузев спортских и оних који извјештавају о времену) градом ходао са капуљачом преко главе као припадник Кју-Клукс клана - и то све да ме неко не би препознао.
У реду је потенцирати све оно што је добро, али национално сљепило на очигледно лошим стварима је заиста невјероватно. А, ако се нешто и критикује, онда је то обично ова блиједа сијенка назови опозиције.
Чак је и, својевремено колико-толико независни, Игор Гајић као керче подвио реп - задњи пут сам га гледао прије, чини ми се пола године, када су он, Маја Бјелајац и новинар из Гласа Српске уз модерацију новинарке РТРС-а интервјуисали Додика. Људи, оно је била комика - једина која је колико-толико имала неког достојанства је била Маја Бјелајац, а лоли из Гласа Српске не бих дао пише ни за Веселу Свеску јер би вријеђао интелигенцију дјеце - какав је то полтронизам био.
И на крају - новинарима који читају овај пост - људи, покажите мало дигнитета сами себи. Немојте да вас се послије рођена дјеца стиде. Што рече један мој добар пријатељ "Ако те већ натјерају да поједеш г*вно, не мораш барем викати како је укусно!".