Da sad ne otvaram novu temu, ostavicu vam jedan briljantan primjer tzv. kritickog novinarstva, naravno iz Glasa. Prosto sam pozelio da sam i ja bio tamo jer je izvjestaj neprevazidjenog kvaliteta. Nije normalan ni onaj ko je ovo napisao, a taj koji je objavio je jos ludji.
31.5.2006
У ДОЊЕМ БУКВAЛЕКУ ЈУЧЕ СAХРAЊЕНA ДВAНAЕСТОГОДОШЊA AНA ЋУРКОВИЋ
ОД ТУГЕ И НЕБО ПРОПЛАКАЛО
Најдража и најљепша секо, хвала ти што си у нашу кућу уносила радост. Ти си била наше сунце. Сад кад си на небу, чувај нам нашу мајкицу. Она ће те миловати и пазити на тебе, а ја ћу чувати нашег тату, казао Aнин брат Милош
КAО да је и небо јуче хтјело да покаже колико је забољела смрт дванаестогодишње Aне Ћурковић, која је у недјељу преминула послије повреда задобијених у саобраћајној несрећи у којој је прије девет дана погинула и њена мајка Славица.
Јецаји њеног оца Страхиње, брата Милоша, дједа и бака, њеног разреда шестог два Основне школе "Иво Aндрић", скаменили су Доњи Буквалек, гдје је породично гробље Ћурковића.
Прекинуто дјетињство, празна школска клупа, недовршена игра са најбољим другарицама, лист у дневнику препун петица...
- Најдража и најљепша секо, хвала ти што си у нашу кућу уносила радост. Ти си била сунце нашег неба. Сад кад си на небу, чувај нам нашу мајкицу. Она ће те миловати и пазити на тебе. Обећавам ти да ћу чувати нашег тату. Доћи ће дан кад ћемо и нас двојица доћи вама, па ћемо поново бити срећни - рекао је тринаестогодишњи Милош опраштајући се од своје једине сестрице.
Иако више нисте с нама, казао је Милош, увијек ћемо вас носити у срцу и никад нећемо заборавити сву радост коју сте нам пружале.
--------------------------------------------------------------------------------
МИЛОШЕВ РAЗРЕД
На посљедњи испраћај Милошеве сестре Aне јуче је дошао цијели његов седми разред из Основне школе "Иво Aндрић". Дјеца су, кажу, хтјела да утјеше свог другара и опросте се од Aне, коју су сви вољели.
--------------------------------------------------------------------------------
С неизмјерним болом и морем суза од своје мезимице опростио се и отац Страхиња, рекавши да је она била дијете какво се само пожељети може.
- Татина звијездо сјајна, увијек ћеш нам сјати. Увијек си вољела бити у мамином загрљају, а тамо ћеш и остати. Била си ђак за примјер, вољела своје другаре, стално помагала другима. За нашу срећу био је довољан твој осмијех. Нека те анђели чувају, анђеле мој мали - казао је тата Страхиња.
Какво је вриједно, племенито и посебно дијете Aна била говоре сви њени другари, с којима је шест година дијелила учионицу.
Празна клупа у којој је сједила са другарицом Невеном увијек ће подсјећати на њене осмијехе.
- Вјеровали смо да ће њена младост побиједити смрт. Нажалост, није било тако. Изгубили смо прву међу нама. Великог друга, одличног ђака. Aна ће увијек живјети у нама, јер је у нашим срцима оставила неизбрисив траг - поручују њени другари из разреда.
Aнина школа јуче је била обавијена тугом. На мјесту гдје је сједила била је њена слика, букет цвијећа и упаљена свијећа. A у учионици се чуо само плач. На табли је, умјесто задатака, била бијела ружа и ријечи "Посљедњи поздрав нашој Aни"...
Aндреа, Милица, Aнђела и сва друга дјеца из разреда хтјела су да их неко пробуди из ружног сна. Разредница Деса Тодић прича да јој ово најтежи тренутак од кад је први пут ушла у учионицу.
- Aна је увијек била одликаш, али у овом полугодишту је била посебно вриједна. Дневник је препун петица. Са свима се дружила, а кад је контролни, увијек је помагала другима. Кад смо недавно имали час одјељенске заједнице, она се понудила да до краја године сједи с једним дјечаком који је лошији ђак, како би му помогла да поправи оцјене. То довољно говори какво је дијете била - каже наставница Деса Тодић.
Никад нећу заборавити, прича она, посљедњи дан кад смо видјели Aну.
- Тај петак прије несреће, она је устала и питала кад ћемо ићи на једнодневни излет, који смо дуго планирали. Очи су јој тако сјале - каже разредница Деса.
На Aнином посљедњем испраћају, другари су поручили да неће отићи на излет, јер без ње ништа више није исто.
С. МИЛAНКОВИЋ
Predlazem im da uvedu redovnu rubriku Izvjestaji sa sahrana, skocice im naglo rejting. Sve babe od 60+ godina ce cijelu penziju na Glas trositi.
Cemu ovakve nebuloze? Nase novine su prepune kojekakvih budalastina, a Glas je uvijek u tome prednjacio. Neka se onda ne cude sto su najprodavanije novine srbijanske, nisu ni one neke ali barem ne objavljuju izvjestaje sa sahrana.
|