banjalukaforum.com

28. 02. 2008.
Srbija sluša otvorenih usta
Petar Luković


Najčešće postavljana pitanja o mističnoj Srbiji poslije legendarnog mitinga

001. KAKO IZGLEDA DANAŠNJA SRBIJA, SEDAM DANA NAKON DOSTOJANSTVENOG A POSEBNO EKSTREMNO MIRNOG MITINGA ZA SRPSKO KOSOVO, SA SAMO JEDNIM POGINULIM, NEKOLIKO STOTINA POVREĐENIH I ŠTETOM U SUMMA SUMMARUM OD SVEGA NEKOLIKO (DESETAK) MILIONA EVRA?

Srbija izgleda kao od zlata jabuka: rumena, hrabra, spremna, samozadovoljna, vojnički sposobna da poništi šta joj se hoće, samo da joj se hoće. Politički, nikad jača: Vojislav Koštunica, sem efemerne funkcije Predsednika Vlade, na mitingu je preuzeo funkciju Ministra inozemnih poslova, Ministra unutrašnjih poslova, Ministra ekonomije, ruskog ministra bez portfelja zaduženog za Srbiju i ministra propagandenakon što je u nezapamćenom transu urlikao kao Goebbels, a svoj body-language prilagodio Goeringu, klateći se tikovima sa severnog na južno Kosovo pitalicama: "Ima li koga među nama ko nije s Kosova?"

Da je bilo tehničke komunikacije između Zvezdare i Koštunice, objasnio bih mu da nisam s Kosova, već iz Kraljeva, i da me svečano zabole nježnik za ovu vrstu pravoslavnog kviza, ali kako je miting ulazio u svoje efemerno ludilo – podržano govorom Najvećeg Bošnjačkog Srbina Emira Kusturice koji je pokušao prisutnima da objasni da je kosovski mit veći od mita Hollywooda i da su tog časa ovdašnje anacionalne pizde u "mišjim rupama" jer je Kosovo deo Srbije, sve uz bolesno erotsko klicanje mase "Emire, Srbine", bilo je sasvim jasno da ćemo već sutra u Politici, Večernjim novostima, Pravdi, Pressu ili Kuriru dočekati onu vrstu matematičkog orgazma koji se frlja ciframa od 200.000 prisutnih na mitingu do milion i po ljudi, sve uz uveravanje da je "malecka manjina" učestvovala u neredima i da to nije uopšte bitno u času kad je prekršeno "međunarodno pravo" što nam daje apsolutnu slobodu da im svima plameno jebemo majku, pizda im lepa materina međunarodna! Što bi rekao Svemoćni Koštunica: "Mladi su samo branili međunarodno pravo." Naravno, international law zapakovano je u nike-kutije, dok nije pao Benetton. A potom i Levi's. Sve žrtve srpske kosovske slobode!

002. DA LI TO ZNAČI DA NA BORISA TADIĆA NE MOŽEMO RAČUNATI?

Ne znači. Na Borisa Tadića uvek možete računati kad suddenly krene u Rumuniju, 24 časa uoči kosovskog mitinga koji je lično ugovorio i gde je najavio svoje prisustvo; kad je konačno shvatio da će njegove lažne proeuropske fore ("Osvojimo Evropu zajedno", slogan iz predsedničke kampanje) biti izviždane ili ismejane pred stotinama hiljada radikalsko-koštunjavih retarda, osmelio se da na brzinu organizuje odlazak u Bukurešt: verovatno je speedom posete bio zapanjen i sam rumunski predsednik, besramno ošamućen Tadićevim molebanskim zahtevom da ga primi sad i odmah.

Kad je sranje u Beogradu postalo svetska vest: da su napadnute ambasade, da ima krvi, znoja i suza i rušenja i paljenja – ekskluzivno se iz Bukurešta javio Boris Tadić da poruči "demonstrantima" da prestanu sa nasiljem. Njegov dragoceno kilavi apel – jer, poznato je, svi srpski demonstranti nose tranzistor i jedva čekaju umilnu riječ Predsednika Države – naišao je na istoimeni kilavi odgovor: zapaljene su sve ambasade kojima se moglo prići, a moglo se prići slobodno svim ambasadama.

Toliko slobodno da su se pojedinci peli uz zidove i ulazili u ambasade, gde su palili šta su hteli, čak i sebe; hrvatska ili američka ambasada, bez ikakve policijske zaštite, bile su logične mete – to jedino nisu hteli da priznaju oni koji su paljevinu organizovali, jer je ova Srpska Kristalna Noć autentično umetničko delo ljudi iz koštunjavog DSS-a, oduševljenih što imaju priliku da pokažu ono što se nekoliko sati ranije na mitingu videlo: da svu moć nad Srbijom ima samo Vojislav Koštunica, izaslanik srpsko-ruske vlasti vezan u polni, pravoslavni čvor veličanstvenim sporazumom: mi vama Gas, vi nama podršku za Kosovo, rezultat je: GASOVO, mešavina tekućine i teritorije, nešto kao srpski Sveti Graal, pojam koji će povezivati dva agregatna stanja iz različitih metafizičkih sranja; politička ali gasna menstruacija koja će umesto 28 dana trajati 28 godina, koliko bude potrebno Srbiji da prestane da krvari pred ugovorom koji je Rusima na poklon dao čitavu Naftnu industriju Srbije, a Srbima obećanje gasom radovanje da će Putinov Ciklon B zaustaviti "lažnu državu Kosovo", nešto kao pravoslavni "Blut und Boden" u oblacima ruskog energenta...

003. TKO RUKOVODI POLICIJOM U SITUACIJI KAD JE MINISTAR DRAGAN JOČIĆ VEZAN ZA KREVET ZBOG TEŠKIH POVREDA U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI?

Odmah da objasnimo: ministar Dragan Jočić (DSS) bio je žrtva pomahnitalog psa teškog oko 50 kg koji je razularenom brzinom od 260 km/h uleteo u blindirani Jočićev mercedes, vožen romantičnim obilaskom krajolika u sred crne, mračne i svega malkice alkoholne noći; taman posla pomisao da je ministar Jočić lično vozio, kad imamo opštejavni podatak da je teško povređen tzv. vozač bio u ulozi suvozača; udar psa u mercedes – deo je strategije da se zaustavi ono najbolje što Srbija ima.

Kad se ukloni Jočić, računa neprijatelj, sve je lakše. Ali, neprijatelj (glup, klasično fiskalan u stavljanju klipova u točkove neizbežnog ruskog razvoja) nije mogao da računa da će sam Vojislav Koštunica, preko svog šefa kabineta Aleksandra Nikitovića, uzeti Ministarstvo Sile u svoje ruke; jedinica C5 povlači se sa hrvatske ambasade, jedinica T7 brani špansku ambasadu koja nije napadnuta, jedinica R14 daje podršku demonstrantima u napadu na tursku ambasadu, još će nama Turci da određuju da li je Kosovo srpsko ili nije kad su iz keca u dvojku izgubili Kosovsku bitku, napred R14! Skidaj im zastavu, sestru im jebem! A vi dole, Z76, kod američke ambasade, pomozite momcima da se popnu na spratove: ne budite pizde u trenucima kad GASOVO visi u vazduhu! Pali! Neka gori Amerika! Burn, baby, burn!

004. NIŠTA NAMA HRVATIMA NIJE JASNO: TKO DANAS VLADA SRBIJOM?

Ni nama Srbima ništa nije jasnije, ali da probamo: Vojislav Koštunica danas je predsednik Vlade i de facto Predsednik države; poraženi u predsedničkom dvoboju Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka) danas je de facto dopredsednik Vlade i Kopredsednik države; Boris Tadić, pobednik na nedavnim predsedničkim izborima, povukao se iz javnosti, sem kad nije u Bukureštu; njegov status je negde na nivou Koštuničinog drugog kurira ili treće sekretarice: ako se sete da mu plate, dobro je!

Da sve bude transparentno, iz zatvora se pismom javlja Đinđićev ubica – Milorad Ulemek i preko vlastitih medija narodu poručuje, kao da je ministar nečega a jeste ministar nečega, jer ga svi sa uvažavanjem iz straha ponizno slušaju: "Vladari, prestanite da brukate srpski narod", uz eksplicitnu poruku. "Ulizivali ste se svojim evropskim prijateljima, a oni su vam uzvratili 17. februara, sad je vreme da ili pređete sa reči na dela, ili da se sklonite i pustite neke druge koji znaju, koji smeju, koji imaju muda da rade vaš posao."

Fakat da se Srbiji preko medija obraća Monstrum/Serijski Ubica i da čitava Srbija otvorenih usta sluša šta joj on poručuje – onaj je ključni trenutak odluke za svakog ko se iole koleba da napusti ovu zemlju da ode bilo gde, u lepu pičku materinu, makar jeo govna godinama. Da doživiš da ti 2008. Legija drži političke lekcije i da, dan kasnije, u nekim istim fašističkim novinama pročitaš kako Legija Ulemek i Zvezdan Jovanović (onaj koji je ispalio metak na Đinđića) u ćeliji tuguju nad "otimanjem Kosova", jedva bi oni čekali da se vrate i odbrane srpsko Kosovo onako kako su ga branili 1999: u lokvama krvi, ubijajući sve što im je pred nišanom... finale je ovdašnjeg srpsko-ruskog zaveta oblikovano dramatičnim Legijinim upozorenjem "Za čast i slavu Otadžbine"!

005. A RUSI? EVO: RUSSIANS IN BELGRADE!

U ponedeljak u podne, negde na Gundulićevom vencu, recimo, u centru grada, pokušavam da nađem bilo kakav prevoz do Ruske ambasade gde je Liberalno Demokratska Partija zakazala demonstracije. Razlog: ruski novinar, na državnoj televiziji, izjavio je da je Zoran Đinđić "zaslužio metak" činjenicom da je izručio Slobodana Miloševića. Otkrivam sa zakašnjenjem u pravoslavnom shocku da je čitav grad pod ruskom opsadom: sve ulice u centru zatvorene, u Cvijićevoj stoji kilometarska kolona trolejbusa i autobusa kojima je sve zabranjeno: ne može niko u Kneza Miloša, ne može niko nigde, došli Rusi, bree!!!

Zatvoren i pančevački most; unezvereni domaćini u pančevačkoj Naftnoj Industriji sadili cveće za goste – možda je bilo žena koje bi se Rusima gole dale na licu mesta samo da GASOVO ostane u Rusiji, možda je ruski premijer birao decu koju bi uzeo kao belo roblje, možda su muškarci pred njim odsekli onu stvar samo da im docnije izraste veća i deblja kad Kosovu ukinu nezavisnost!

Znam samo da se nigde nije moglo; sve zatvoreno; sve ukinuto; nigde ništa ne radi. Grad u kolapsu - a onda na državnoj RTS televiziji čujemo da su Beograđani oduševljeni ruskom posetom! Jesu oduševljeni, čuo sam: najebali se medvedova ili ostalih ruskih životinja gde god su mogli, zbog činjenice da su neki od njih pet sati proveli zarobljeni na Pančevačkom mostu! A posebno su se posrali na tek zasađeno cveće: pančevački zagađeni vazduh umeće to da ceni!

Ne stigoh do ruske ambasade da malo urlam i da vređam Putina; umesto mitinga, posle nekoliko sati stigoh kući da čujem kako nam je Rusija jedini, najbolji i samohotno dragoceni prijatelj. Ah, da: i ukidaju se vize između Rusa i nas. Da milioni Rusa slobodno mogu da nas okupiraju.

006. A ŠTA KAŽU PO NOVINAMA?
Kažu da su demonstranti koji su palili ambasade ili Hrvati ili Muslimani ili Albanci, svi prerušeni u savršeno sablasne Srbe s beogradsko-bosanskim naglaskom; kažu da je LDP organizovao bande koje su palile Beograd; kažu da je onaj momak koji je upao u američku ambasadu i tu nastradao (izgoreo) žrtva ili marinaca ili CIA eksperimenta (bačen mu je u lice hemijski rastvor) ili je ubijen ili prethodno zadavljen ili streljan, pa naknadno zapaljen; niko da pita – šta je nesrećnik tražio u američkoj ambasadi na prvom spratu? Negde na nivou niskog mentalnog sagorevanja, čita se izjava Koštunice & ostalih njegovih savetnika koji traže da SAD ponište nezavisnost Kosova, pohapse tamošnje vinovnike i Srbiju proglase vlasnikom nekadašnje "južne pokrajine"; to liči na zahtev da se Papa odmah upiše među pravoslavce ili na kosmički ultimatum - da se Sunce okreće oko Srbije, dok se drukčije ne naredi.

A novine? Ako čitate Večernje novosti, Rusi samo što nisu bacili atomsku bombu na Vašington zbog Kosova; Politika je razočarana jer je tokom mitinga za Srbiju bilo onih koji se na Mitingu nisu pojavili nego su sedeli kod svojih kuća, izdajnički, anacionalno operisani od "našeg" Kosova; u Kuriru objašnjavaju da rat za Kosovo samo što nije započeo, dok u Pravdi lamentiraju nad činjenicom da još ima izdajnika koji idu u strane banke, kupuju slovenačku i hrvatsku robu, gledaju američke tv serije, uživaju u anglosaksonskoj muzici ili žele da odu u inostranstvo, što im je najveća misterija: šta će Srbin u inostranstvu, gde nije među svojima, gde ga svi mrze i žele da ga zakolju na licu mesta?

007. SOMETHING FUNNY?

Recimo, nacionalno osvešćena odluka modne kreatorke Verice Rakočević da Nataši Kandić zabrani da shoppinguje u njenim buticima! Citat: "Neću dozvoliti Nataši Kandić da uđe u moj butik, ako se usudi da to uradi, narediću prodavačicama da je izbace!" Svejedno što Nataša Kandić nikad nije ušla u nijedan butik ove Fashion Srpkinje: bitna je poruka. Šta je sledeće: da nacionalni restorani zabrane Bebi Popoviću pravo na biftek? Ili da se Biljani Kovačević-Vučo ukine ustavno pravo na pogačice i jogurt? Ili je next move da Sonja Biserko ne sme u gradski prevoz? Samo je pitanje vremena kad će se uvesti u promet žute trake sa albanskom lažnom zastavom! Baš će mi se slagati s mojim favourite dark bojama!

008. NEŠTO LIČNO?

Nema ništa lično: ovo je Srbija dr. Vojislava Koštunice u kojoj je bezlično sinonim za kolektivno ludilo; danas zasađeno cveće za Ruse – sutra je poklon za evropsku sahranu; onaj ko stvarno veruje da će (nezavisno, međunarodno priznato) Kosovo ikad biti srpsko, mentalno je sposoban da poveruje da će nam se Republika Srpska ili žalosna SAO Krajina vratiti u punom nezavisnom sjaju. Sledeći korak jeste da poveruje da je Zemlja ravna ploča sa ćiriličnom teksturom; sledi uverenje da Rusi znaju šta rade i da buduća atomska bomba na Kosovo neće imati efekta na Srbe! Srbi su, poznato je, genetski imuni na ruske atomske eksplozije: samo će otresti prašinu, prezrivo pogledati mrtve Albance i zaključiti priču tako omiljenim sloganom: Kosovo je Srbija!

009. A U MEĐUVREMENU:

Legendarni ministar Velimir Ilić – unique čačanski inteligentno, kao i obično – pozvao je državu Srbiju da hitno, u antiameričkoj ofanzivi, prizna nezavisni Teksas, nezavisnu Kaliforniju i nezavisne Havaje; jedini Ilićev problem je glupa činjenica da te pomenute države ne traže nikakvu nezavisnost, niti su proglasile nezavisnost, niti im na pamet pada da o tome razmišljaju. Svejedno, Ilić je nameran da Texas pretvori u nezavisnu državu koja bi, logično, reciprocitetom, njegov Čačak proglasila nezavisnom državom - što bi ga, finally, učinilo predsednikom bilo čega kad je već ispušio na predsedničkim izborima kao vodeći Koštuničin pion. Texas, California, Čačak! Valja ostati normalan, dragi prijatelji!


Feral Tribune

06. 03. 2008.
Kristalni dani
Petar Luković

001: SRPSKI KKK – KRV, KRUH, KOSOVO: Tko je god naivno pomislio da se prizori iz nacističke Nemačke tridesetih godina više nigde i nikad neće ponoviti – slike smeđekošuljaša koji u partijskim SA uniformama stoje ispred jevrejskih radnji, sprečavajući nemački puk da kupuje bilo šta od niže, genetski prljave rase – dočekao je da mu se u detaljima i celini čitav prizor, kao u filmu "Dan mrmota", iznova vrti punih petnaest dana, usred Sombora, usred KKK države Srbije!

Već dva tjedna, naime, navodno neidentifikovana grupa građana svakog jutra stoji ispred pekara čiji su vlasnici Albanci i sa improvizovanog pulta prolaznicima, potencijalnim kupcima, radoznalcima i lokalnoj bagri – besplatno deli kruh. Ovakva nacističko-fašistička svetkovina kojoj fale samo baklje i kukasti krstovi u bilo kojoj polunormalnoj i tek pristojnijoj državi trajala bi taman onoliko koliko bi tamošnjoj policiji trebalo da pohapsi stoku i da ove retarde preko noći osudi na godine teške robije, jer praktikovanje paganskih SS-obreda uz izazivanje rasne i verske mržnje nigde nije zajebancija... sem u Srbiji gde se ovaj art-performance odvija nesmetano, sve je u odbrani svete zemlje Kosovo dozvoljeno!

Zastrašujuće impotentna reakcija lokalnog establishmenta usranog od straha da im se ne prilepi proalbanska ili, daleko bilo, izdajnička etiketa – u veselom je rasponu od poremećenosti somborskog gradonačelnika koji je u ekstremnoj fazi čoveka/pičke izgovorio da "treba videti o čemu se radi" do priznanja vojvođanskog Ombudsmana zaduženog za ljudska paramecijumska prava, da je "zatražio informaciju"! Ako u sebi pitate sebe: a šta radi Policija, gde je Tužilaštvo – šarmantno ih zabole kurac za albanske pekare, još time treba da se bave, naročito kad nema "informacije" i kad tek treba da se "vidi o čemu se radi". Posebno je dementna izjava neke oficijalne budale iz Sombora: tužilac li je ili već neko ovisno govno – da nema "nikakvih prijava" i da je "bez prijava" on nemoćan, dabogda mu delili hleb ispred njegove kuće!

Kad sportski eliminišemo ove političke amebe, svejedno da li su iz Tadićeve ili Koštuničine ergele, jer između ove dve štale razlike nema: obe nepodnošljivo smrde – ostaje najodvratniji ukus srpstva pri pomisli na one somborske primerke koji pristaju da prime hleb, lično im se poserem na koricu, sve pod obrazloženjem da ih "politika ne interesuje" i da ovako štede "kućni budžet". Kakav to proliv od čoveka moraš da budeš da uzmeš kilo kruha od nacista i da se osećaš dobro? Kakva je to moždana srpska masa koja se kupuje za 26 dinara i koja veruje da se ovako brani Kosovo?

Kakav je to pogani um koji bi za 26 dinara prodao sva autorska prava na solidarnost, prijateljstvo ili sućut? Činjenica da postoje Srbi koji postaju fašisti za tri besplatne kune – ni albanski kruh jeli, ni albanski kruh mirisali – integralno je brašnjavi deo ovdašnje patriotske priče koja nam se nezapečena servira kao Nacionalna Instrukcija: šta da individualno a kolektivno radimo za Akcioni Plan u poništavanju lažne pekarske države Kosovo?

Sanjam: da sam ja neki kurčevi predsednik države i da se, daleko bilo, zovem Boris Tadić, prekinuo bih sve programe državnog RTS, zatražio da se odmah i ovog časa to fašističko stado u Somboru skloni sa ulica, privede, pohapsi i osudi na najteže kazne. I izvinuo bih se svim Albancima u Srbiji, svim albanskim pekarima i albanskim pekarama; i lično, otišao u nekoliko albanskih pekara na burek, kifle, jogurt ili već; i tražio da me svuda prate tv ekipe koje će snimati kako neumereno jedem sve vrste bureka i probam svaku kiflu i jedem suvi kruh, sve mljackajući prstima.

Ali, mnogo sanjam: Boris Tadić zvani Pizda – nema informacije o somborskim pekarima. Možda bi mu pomoglo da se uloguje na internet sajt ovdašnjeg srboidnog Obraza, nacističke pravoslavne organizacije koja povodom happeninga u Somboru ovako dojavljuje Tadiću, odbijajući da prizna palatalizaciju koja u sebi ne poseduje pridev "srbski": "Otačastveni pokret Obraz u potpunosti podržava i stoji iza akcije besplatnog deljenja hleba i peciva ispred šiptarskih pekara u Somboru. Javna je tajna da svaka šiptarska pekara, bakalnica, zlatara ili ma koja druga firma, bilo da se nalazi u Somboru, Beogradu, Beču ili Cirihu, odvaja deo svojih prihoda za finansiranje Tačija, Čekua, Harandinaja i ostalih bandita i terorista a Kosovu i Metohiji.

Drugim rečima, svaki dinar koji Srbi ostave u šiptarskim radnjama predstavlja prilog koji mi sami dajemo za paljenje naših kuća, rušenje naših crkava i ubijanje naše dece! Međutim, dok kosovsko-metohijski Srbi na sam dan Zadušnica zatiču oskrnavljene i razrušene grobove svojih najmilijih, dotle antisrbrski mediji pokušavaju da ubede ovdašnju javnost da mi treba da čuvamo i negujemo upravo one izloge iza kojih se smeškaju srbski dušmani - kao da srbske majke ne umeju da prave hleb, i kao da u Srbiji ne postoje i pekare koje drže Srbi, Makedonci ili Goranci, koji su inače poznati kao vredni i čestiti ljudi koji poštuju srbsku državu!"

Prevedeno na jezik Obraza: Zeig Heil, Srbijo!

002: SKUPŠTINSKA REZOLUCIJA – SRBIJA ISPRED EVROPSKIH PEKARA: U času dok pišem ovaj tekst (sreda 05/03,14:00 sati) predsednik Skupštine Srbije prekinuo je sednicu na kojoj je trebalo da se raspravlja o Rezoluciji koju su zajednički pripremili radikali Vojislava Šešelja, socijalisti rahmetli Slobodana Miloševića i deesesovci Vojislava Koštunice; Rezolucija zahteva od EU da Srbiju prihvati i prizna kao državu u kojoj je Kosovo njen integralni deo – uz pretnju da pregovora sa EU neće biti ako EU ne prizna da je Kosovo večni, obrazovski, hlebni, integralni i pšenični deo Srbije u budućem državotvornom kruhu. Predsednik Skupštine, Tadićev čovek, prekinuo je sednicu vadeći se da nema mišljenje Vlade o Rezoluciji, sve se nadajući da će se preglasavanjem na Vladi (Vojislava Koštunice) zaustaviti ovo proglašenje Samoizolacije.

Nesrećni Boris Tadić koji izgleda kao grogirani bokser kojeg u jaja šutira svaka budala iz Koštuničine stranke, ne ume da se otme polnom utisku da je potrebno da bude veći patriota od Koštunice glede Kosova: njegove budalaste izjave da on hoće i Srbiju u Kosovu i Srbiju u Evropi, ali tako da se Evropa odrekne nezavisnog Kosova, neodoljivo liče na apel da bi voleo nešto da poševi ali da ga drži na odstojanju, što je ona vrsta erotske situacije u kojoj je onanija jedino rešenje; zato danas imamo paćeničku varijantu Tadićevog kukumačevanja koje se oglašava idejom da su nam podjednako bitni i Kosovo u Srbiju koliko i EU u Srbiji, što je realno koliko i želja svakog muškarca da poseduje dva penisa: jedan za unutrašnju, drugi za spoljnu upotrebu!

Nemoć nemoćnog Borisa Tadića da preseče ovu Srpsku Agoniju - jer je Agonija jedina slika Današnje Srbije – sve je strašnija kad od njega čujemo da nema nikakve šanse da Vlada Srbije padne, ma šta da se desi, čak i da se Rezolucija donese, jer je njegova Demokratska stranka toliko vezana za onu finansijsku vlast u krvnim tokovima novca, da je prosto nemoguće da se, odjednom, hiljade ljudi liši predivnog i sexxy prihoda. Šta tek reći o budalastim izjavama mafijaškog G17+ ministra Mlađana Dinkića koji se odjednom, sad, posle pet godina, setio da Koštunica "neće evropske integracije" a sa istim je Koštunicom rušio sve liberalne predloge i Vladu Zorana Živkovića – lansirajući sebe kao ultimativnog srpskog lopužu spremnog da za učešće u vlasti proda svaki sledeći lopovluk; kad danas čovek sluša ovog debila koji se, kao, sad, zalaže za EU, slobodne investicije i ljudska prava, onda je to isti feeling koji bi imao 1947. kad bi ti o Slobodama govorio Himmler!

Dinkić nije samo kriminalac: on je default primer bolesne transvezije – spreman da u svakom času bude bilo šta, samo da su tu neke velike pare, da li skijaški centri, pare Srbije u ruskim bankama, slučaj Nacionalne štedionice ili otimanje Telekoma; u poređenju sa njim, Bogoljub Karić je nevinašce i sasvim pošteni biznismen!

A Rezolucija?

Sve će to, prijatelji, Boris Tadić pozlatiti!

003: OTVORENO I ZATVORENO PISMO BORISU TADIĆU: DA LI SI TI, ČOVEČE, NORMALAN? Jutros, petog dana trećeg meseca 2008, u poštanskom sandučiću zateknem pismo Demokratske stranke adresovano na moje ime; gledam – jeste Petar Luković, jeste adresa tačna, ugledam i šifru: B_SU18, vidim da mi cirkularnom izjavom piše Boris Tadić, potvrđeno fotokopiranim potpisom. Otvorim pismo i odmah sednem na stepenik od uzbuđenja jer Moron već u prvoj rečenici piše:

"Želim da vam se zahvalim što ste doprineli da zajedno ostvarimo veliku pobedu." Na čemu li mi se zahvaljuje kad pouzdano znam (objavio javno u nekoliko stotina navrata) da ni mrtav ne bih glasao za Njega; jebe se Tadiću što nije dobio moj glas nego mi on piše: "Ovo nisu bili obični izbori, birali smo više od predsednika." Stanem od zbunjenosti: šta je to "više od predsednika"? Nadpredsednik? Nadčovek? Obrazovac? Živeo sam u szivi-uverenju da se 03/02 bira Predsednik Srbije, ali mi Tadić poručuje da smo birali više od predsednika – birali smo budućnost zemlje.

Ne znam kako da mu objasnim da na izborima ništa nisam birao: ni predsednika, ni nadpredsednika, ni budućnost zemlje, savršeno me je zaboleo polni organ pred dilemom da glasam za Tadića ili Nikolića, već sam nešto kurčevito nacrtao i nešto na polumađarskom napisao including puszi, poništio glasački listić, otkud nesretniku Tadiću ideja da mi poručuje "jedan veliki rezultat je postignut, ali pred nama je još mnogo izazova". Pa, šta, ako je pred nama mnogo izazova, treba li zbog tih izazova da se zabrinem ili da se obradujem, ne jebe me Tadić nego mi pismom poručuje da nije daleko 11.05. kad će se na pokrajinskim i lokalnim izborima potvrditi "čvrsta opredeljenost" za naše najvažnije ciljeve.

Taj isti Tadić koji se seksualno a obrazovski nacionalno predao Koštunici, legao na krevet, raširio noge pevušeći pesmu grupe Squeeze "Take Me, I'm Yours", poručuje mi na kraju pisma: "Siguran sam da ćemo vrlo brzo osvojiti Evropu zajedno!" Kako ćemo da osvojimo Evropu: vojno, biološkim otrovima, agresijom na susedne i nesusedne zemlje, Evrovizijom, tenisom, nije precizirao Tadić čija se politika prepoznaje po činjenici da se meni, članu Političkog Saveta LDP, šalje zahvalnica Demokratske stranke!

Zahtevam, gospodine Tadiću, da mi više ne šaljete pisma zahvalnosti: nikad nisam glasao za vas niti mi to pada na pamet u budućnosti; manite me se pisama; ukinite šifru koja je lažna – probajte da razumete poruku: nisam član DS, neću biti član DS, ne glasam za vas i zabole me kurac za vas. I nemojte mi, još jednom vas upozoravam, više slati vaša usrana slatkorečiva pisma: probajte, za promenu, da nešto suvislo uradite u vašem mandatu! Recimo, da kažete da je Sombor u Evropi i da svaka pekara ima pravo na hleb. Sve pod uslovom da razumete o čemu govorim, o čemu duboko i s pravom sumnjam!

***

PS. Text zvučno oblikovali my friends: Sons & Daughters (live), 46bliss, Blowing Trees, Cazals, Soft Tigers, They Live By The Night, Danger Radio, The Matches, The Epochs, The Motion Sick, We Should Be Dead, Ugress, Mint, Fancey i – iznad svih Glasvegas.

Feral Tribune

14. 11. 2007.
Đeneral Buji-Paji
Petar Luković


Mesec dana uoči fatalnog 10. decembra kad se, navodno, definitivno odlučuje o sudbini tzv. Kosova – država Srbija, lobotomno uverena da od nezavisnosti nema ništa, da će se pregovori nastaviti sledećih trideset godina, da su pravni argumenti dr. Koštunice toliko kristalno čisti da stvaraju efekat Bljeska i Oluje u redovima mnogobrojnih neprijatelja, da je najava samoproglašene nezavisnosti samo glupi albanski vic, da voljena Russia neće dozvoliti da nam Divlja Plemena otmu srce, dušu i polni organ, da imamo Vojne Resurse u obliku dva izlupana aviona i čak tri ispravna tenka kako bismo u slučaju neke antisrpske pizdarije krenuli na jug... ta pomenuta država Srbija ipak je, oprezno i slavodobitno, kao u western-žanru kad svakog časa očekujemo dolazak junaka, pokrenula svoje najmoćnije medijske adute.

Ovog se utorka uveče, direktno from Moscow (hrvatski: iz Moskve) preko Javnog Koštuničinog TV Servisa (RTS) naciji obratio nitko drugi nego vlasnik tri hrvatske poternice za ratne zločine, istodobno jedna od Interpolovih koljačkih zvezda, đeneral Veljko Kadijević, tzv. izbeglica u Rusiji, da u ovom dramatičnom trenutku – 26 dana prije nezavisnog Kosova – objasni šta nam se to dogodilo dok je on, The Veljko, bio na čelu one JNA koja je Vukovar nivelisala na nultu točku ili one JNA koja se, gle, spontano, uvek stavljala na stranu nenaoružanih Srbalja koji su, goloruki, odgovarali veselim plutonima iz JNA-haubica!

Nakon što je otvorio dušu i priznao da "mirno spava" glede Vukovara – svečano se jebe Veljku iz daleke Moskve – đeneral je otkrio da je imao fascinantnu ideju da za vreme demonstracija u Beogradu 9. marta 1991. njegova vojska ne interveniše tenkovima, nego da dopusti da sve krene spontano: da pristalice Slobodana Miloševića lepo krenu na pristalice opozicije, pa kom krvavi obojci, pa kom krvavi opanci! Duboko drogiran ruskim lekovima, hipnotisan pozivom Koštuničine Televizije da se nakon toliko vekova pojavi pred Srbaljima i mobiliše ih izjavom da "JNA nije činila ratne zločine u Hrvatskoj", lako se ljujajući pred pravoslavnim kamerama, drug Veljko – autentično uveren da SKJ još uvek postoji pod vođstvom Slobodana Miloševića – krenuo je u čistu psihodeliju izjavom da "nije želeo da se pred Haškim tribunalom pojavi ni kao optuženi ni kao svedok, a da je Beograd napustio kad su predstavnici Haškog tribunala prvi put kontaktirali sa njim".

Logično pitanje: otkud poremećeni Kadijević na državnoj dss televiziji ovih dana – deo je recentne patriotske medijske kampanje glede Kosova koja pokušava da se vrati autentičnim SPS vrednostima s početka devedesetih godina, svejedno da li su u pitanju izopačeni Miroslav Lazanski, analni analitičar Politike Đorđe Vukadinović, hemoroidni vezista Nove Srpske Fašističke Misli Slobodan Antonić, seksualno malokalibarska breastless Ljiljana Smajlović–Ugrica (glavna urednica Politike) ili po paramedijskim-internet-forumima, vojno raspoređeni, tobož anonimni nickovi ("Larko", "Gazza") iza kojih se dss-činovima kriju asistent na Pravom fakultetu Vladimir Pavić ili B92-DJ-Mesnata Gromada Gordan Paunović, tek da nam poruče kako je Predivno Biti Srbin Takvog Kalibra, naročito sad kad je Finalni Čas da zgrabimo Republiku Srpsku, jer nam je drug Dodik jedina šansa da gubitak Kosova nadomestimo usvajanjem mentalno retardiranog RS entiteta!

Tužna je priča Miroslava Lazanskog: pre osam godina, za vreme NATO intervencije 1999, naoružan svakom vrstom tech-gadgeta izgledao je kao Pokretni Shopping Mall – imao dvogled, pištolj, radiostanicu, periskop za podmornicu, pušku, kameru, kasetofon, beležnicu, šlem, gas masku, anti-bullet prsluk, značku SPS, sliku Slobodana Miloševića u svakom džepu – a danas je samo kolumnista Smajlovićkine Politike, popizdeo zbog izgledne činjenice da neće biti rata i da neće mnoći da kara nepokretne srpsko-albanske izbeglice što mu je bio omiljeni hobby; u svakom od svojih tekstova, razočarani a hrabri Lazanski – koji već 17 godina ne sme da dođe u Hrvatsku – priziva rat, kritikuje državu koja se ponaša "mlako", savetujući šta je Srbiji zadatak: "Šta je to u vojsci Srbije promenjeno da bi borbena moć bila veća nego ranije? Brojno stanje je smanjeno, pa tako sada pripadnici Vojske u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije 'padaju s nogu' od posla. Skoro cela jedna brigada kopnene vojske treba da se bavi samo kopnenom zonom bezbednosti, jer dok je trećina sastava na zadatku, trećina se obučava, a trećina se odmara i priprema za zadatak.

U pogledu moderne vojne tehnike i tehnologije u poslednjih 17 godina skoro da ništa i nije kupljeno. Mobilnost je smanjena, kamioni i helikopteri za transport su na granici resursa ili im je vek trajanja već prošao, inteligentne artiljerijske municije nema, puška M-21 još nije kupljena za domaću vojsku, novi univerzalni borbeni avion još uvek je teoretska želja, tenkovi se ne modernizuju, a dosta ih je već i isečeno u staro železo, oficirima i podoficirima se ne plaća prekovremeni rad, ali se zato vodi pravi rat sa sirotim vojnim penzionerima oko penzija i prostorija koje oni koriste u Domu Vojske u Beogradu da malo igraju šah i pitaju se za zdravlje.

Usput, obično ranom zorom, vojna policija nenajavljeno upada u kasarne tražeći Ratka Mladića, što dovoljno govori koliko poverenja imaju šefovi vojske u svoje podređene komandante kada im tako šalju novu GINO u službi Haga. To se zove subordinacija na novi način."

Who Gives A Fuck!

Zato su tu Kadijević, Larko, Lazanski ili Gazza da nas uznesu u nove nacionalne prostore – tamo gde se ponuda Milorada Dodika da Srbi iz RS legalno glasaju u Srbiji smatra prirodnim retardiranim procesom, baš kao što se s ljubavlju odobrava izjava šefa miloševićevske Socijalističke Partije Srbije da Srbija mora da prizna Nezavisnu Republiku Srpsku onog časa kad Kosovo postane nezavisno. Iz čega se rađa ono koštunjavo ludilo okamenjeno u Kadijeviću: ne zna on za Vukovar, niko ga nije obavestio, JNA je samo čuvala mir i bezbednost. Šta bi tek Mladić imao da kaže: da je granatama disciplinovao Sarajevo četiri godine jer ga nitko nije obavestio o Vrhovnoj Komandi JNA!

Čak ni Lazanski! O DB agentima "Gazza" ili "Larko" da ne govorimo!
Feral Tribune