banjalukaforum.com

Novi televizijski reality show „Menjam ženu”, čiji je koncept zasnovan na ideji da dve porodice razmene žene, koje šest dana provode u novoj porodici, prvi put uvodi decu kao sporedne glumce u TV sapunici. Dok autori objašnjavaju da emisije koje su bazirane na konceptu ulaska TV kamera u intimnost domova imaju veliku gledanost, psiholozi skreću pažnju na činjenicu da deca učesnici sve mogu da dožive veoma tragično, jer nemaju kapacitet da razumeju šta se dešava i zašto im se život okrenuo, pišpe Politika.

„Dete tinejdžerskog uzrasta može da shvati da je sve to igra, ali dete predškolskog uzrasta to apsolutno nije u stanju da razume. Za to dete prvu i najveću traumu predstavlja činjenica da nema njegove mame, drugu traumu izaziva objašnjenje da je u njegov život ušla nova mama, a treću činjenica da ta nova mama uvodi nov koncept vaspitanja i nova pravila ponašanja. Ako imamo na umu da je za dete predškolskog uzrasta najvažnija izvesnost da su osobe i stvari koje postoje u njegovom životu stalnog karaktera i da je najvažnija osoba u tom svetu njegova mama koja nema alternativu, onda može da se nasluti veličina traume koju dete može da doživi kada u njegov život uđe surogat mama. I to u pratnji gomile nepoznatih osoba televizijskih reditelja, kamermana, rasvetljivača i organizatora koji po njegovom domu razvlače gajtane, postavljaju kamere, ogromne reflektore i ostalu opremu za snimanje”, kaže za Politiku psihološkinja Maja Petrović.

Ona skreće pažnju na činjenicu da dete predškolskog uzrasta ne može da razume da su mama i tata zajedno režirali tu predstavu, i da ono ne zna da li će se mama vratiti. Ono se oseća napušteno zato što mu je mama oduzeta, a umesto mame u njegov život je ušla neka nova žena i to sa gomilom novih osoba koje remete njegovu svakodnevicu.

Jedina veza deteta sa „starim” životom je tata koji bespogovorno sluša nepoznatu ženu, odnosno novu „mamu”. Maja Petrović kaže da se dete pored nove mame oseća uplašeno, potišteno, napušteno i ljuto.

"Mislim da u ovakvim emisijama ne treba da učestvuju deca koja se nikada nisu odvajala od majke, mališani koji imaju bilo kakve strahove, koja su ranjivija u odnosu na svoje vršnjake ili imaju bilo kakve psihološke probleme", dodaje ona.

Dr Nada Korać, psiholog i autor knjige „Nevidljivo dete”, koja se bavi statusom dece u medijima, objašnjava da autori emisija u kojima se pojavljuju deca moraju ispoštovati neka pravila, a u konkretnom slučaju to znači da se pre svega moraju strogo definisati starosne granice. "Mislim da je apsolutno nedopustivo da se deci predškolskog uzrasta mama oduzima na nedelju dana. Takođe, smatram da deca ne smeju biti izložena neprimerenom tretmanu od strane surogat-majke, odnosno ne smeju biti vređana, ponižavana, kažnjavana i maltretirana u bilo kom smislu", kaže ona.

Vesna Dejanović, direktor Centra za prava deteta, kaže da učešće dece u ovakvim emisijama nije samo pitanje kršenja njihovih prava, već je pitanje etike i psihologije, a pre svega – odgovornosti roditelja. „Mi krupnim koracima ulazimo u doba u kome mediji ulaze duboko u sferu privatnosti i sve nas pretvaraju u voajere. Centar za prava deteta, baš kao i društvo u celini, nema zakonske mehanizme da decu zaštiti od samovolje roditelja. Mi ne znamo kako teče proces pripreme porodice za snimanje ovakve emisije, ali ono što vidimo jeste da su roditelji pristali da intimni život svoje porodice izlože javnosti i da svoju decu izlože eksperimentu. Moramo da verujemo da su oni to učinili rukovođeni idejom da će deca taj eksperiment „preživeti” i da on neće ostaviti posledice”, zaključuje direktorka Centra za prava deteta u izjavi za Politiku.