Prvi skok, Ekselsior I, izveden je 16. novembra 1959. sa visine od 23.300 metara. Ovaj skok se umalo nije završio fatalno po Kisindžera. Stabilizacijski padobran greškom se otvorio prerano nakon čega se obmotao Kisndžeru oko vrata, usled čega je on upao u pljoštimični kovit brzine 120 okreta u sekundi. Ovo je uzrokovalo gubitak svesti Kisindžera, međutim život mu je spasao padobranski automat koji je otvorio glavni padobran na visini od 3000 metara kao što je bilo i predviđeno.

Uprkos zamalo izbegnutoj katastrofi na prvom skoku, Kisindžer nastavlja sa skokovima. Drugi skok, Ekselsior II, izveden je 11. decembra 1959 sa visine od 23.800 metara. Ovog puta skok je prošao bez ikakvih problema, Kisindžer otvara padobran na visini od 16.800 metara i bezbedno se spušta na zemlju.

Treći i poslednji skok, Ekselsior III, izveden je 16. Avgusta 1960. Tokom penjanja balonom na visinu za iskakanje, Kisindžer je primetio da mu se desna rukavica odela dehermetizovala usled čega je počeo da oseća jak bol u desnoj šaci. Odlučio je da to ne prijavi kontroli leta na zemlji, znajući da će ovi najverovatnije zbog toga preikinuti test. Iako je gotovo potpuno izgubio osećaj u desnoj šaci, Kisindžer je nastavio sa penjanjem do visine od 39.900 metara. Kisindžeru je bilo potrebno sat i 36 minuta da se popne na tu visinu. U tom trenutku Kisindžer je već oborio jedan svetski vazduhoplovni rekord i to za za najveću dostignutu visinu balonom sa ljudskom posadom. Predhodni rekord držao je major Ratnog vazduhoplovstva SAD Dejvid Simons, koji je postigao visinu od 30.900 metara 1957. godine u okviru Projekta Menhaj. Kisindžer je na toj visini ostao 12 minuta, čekajući da balon nadleti mesto za iskaknje. Nakon toga Kisindžer je iskočio iz gondole balona, u tom trenutku Kisindžer obara drugi svetski rekord, za padobranski skok sa najveće visine. Ovaj rekord važi i danas.
Gondola Ekselsiora III u muzeju Ratnog vazduhoplovstva SAD

Pošto je Kisindžer iskočio iz gondole balona, stabilizacijski padobran se otvorio kao što je i planirano. Stabilizacijski padobran je Kisindžeru omogućio stabilan slobodni pad u trajanju od 4 minuta i 36 sekundi, čime je Kisindžer oborio i treći svetski rekord i to za najduži slobodni pad, koji i dan danas važi (iako mu neki ovaj rekord osporavaju zbog korišćenja stabilizacijskog padobrana tokom slobodnog pada). Na visini od 5.300 metara Kisindžer otvara glavni padobran i bezbedno se prizemljuje u pustinju američke savezne države Novi Meksikio. Ceo skok ukupno je trajao 13 minuta i 45 sekundi.

Tokom skoka Kisindžer se suočio sa ekstremno niskim temperaturama od čak -70 po celziusovoj skali. Zbog izuzetno retke atmosfere na tako velikoj visini Kisindžer je razvio ogromnu brzinu u slobodnom padu. Pretpostavlja se da je njegova brzina bila između 388km/h i 402km/h. Kisindžer je kasnije izjavio u jednom intervjuu da mu je maksimalna brzina tokom slobodnog pada bila 505 km/h. Pošto je brzina zvuka na velikim visinama značajno manja nego na nivou mora, moguće je da je Kisindžer padao transsoničnom, ako ne i supersoničnom brzinom. Uprkos tome Kisindžer uopšte nije imao osećaj brzine sve dok nije stigao do visine oblaka.

Na ploči koja je bila pričvršćena ispod vrata gondole Ekselsiora III, pisalo je "Ovo je najviši korak na svetu".