banjalukaforum.com

У СУСРЕТ „АЈНШТАЈНОВОЈ ГОДИНИ”


Мистерија генија


Човек који је више него ико пре њега револуционисао науку, и свет, постао је и сам предмет великих истраживања и упркос свему остао велика тајна

(Од нашег сталног дописника)
БЕРЛИН, децембра – У години која је на измаку објављено је о њему више књига и докумената него икад.

Ова која почиње проглашена је званично у Немачкој за „Годину Ајнштајна”. Реч је о стогодишњици: 1905. је Ајнштајн објавио своја најзначајнија дела, која су представљала дотад најрадикалнији научни заокрет и која су га учинила бесмртним.

Геније века Алберт Ајнштајн постао је и сам велики истраживачки објекат. И, упркос свему, остао велика мистерија.

Не само кад је реч о научнику и визионару, него и кад је реч о његовој приватној личности. Много Ајнштајнових папира – песама, записа, сведочења, докумената из личне архиве – још је под кључем. Део тога на Универзитету у Принстону. Много више, судећи по свему, и како открива његова унука у интервју једном овдашњем недељнику, на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Доста у архивама тајних служби, од оних немачких (посебно у нацистичко време), преко КГБ до америчке ФБИ. Све су се оне, из различитих разлога и интереса, помно занимале за човека који је револуционисао не само науку којом се бавио – физику – него и своју епоху.

На оку тајних служби

Нацисти су водили рат с њим. И он са њима. КГБ се интересовао за „више сфере”, за његове научне идеје, а посебно, и много више, његово пријатељство и дружење са Робертом Опенхајмером, оцем америчког нуклеарног програма. Искористили су за то једну веома атрактивну Рускињу. Маргарита Коненкова је читаву једну годину провела у Ајнштајновом најужем друштву. И у његовом загрљају. Кад се изненада 1945. вратила у Москву, тада 66. годишњи Алберт је записао: „Овде све подсећа на тебе... такође и напуштено гнездо.”

Сигфрид Грудман, берлински историчар, чија је специјалност наука, каже да нема доказа да се, преко те, једне од иначе многобројних љубавних веза, Ајнштајн бавио (како се повремено спекулисало) шпијунажом.

Америчким тајним службама био је сумњив његов наглашени пацифизам, а у време Макартијевог лова на вештице његове левичарске и комунистичке везе још из берлинских времена. Само Ајнштајнов ФБИ досије је имао преко хиљаду страница.

Ова служба је, у време фамозног „макартизма”, чак препоручила влади да му одузме држављанство, које је добио 1940, задржавајући швајцарско.

У влади су, међутим, тада очигледно седели мудрији људи.

А он је, као да је све то наслућивао, пред смрт (умро је изненада 18. априла 1955. у Принстону од последица анеуризме, његово тело је кремирано, а патолог Томас Харвеј је конзервирао мозак генија) рекао својој тадашњој пријатељици и дугогодишњој љубавници Јохани Фантовој да је премоћ глупих изгледа вечна: „Има их много, а њихови гласови се рачунају исто као и наши.”

Минхенски магазин „Фокус” пише у последњем броју да је библиотекар у Универзитетској библиотеци у Принстону Алфред Буш пролетос случајно открио шездесетак страница текста на којем је руком било исписано: „Разговори са Ајнштајном”. Испоставило се да су то записи управо већ споменуте Фантове. Први је био датиран 14. октобра 1953, последњи је из 1955, с наговештајем Ајнштајнове смрти.

У тим сведочењима је прецизно забележено доста тога из последњих осамнаест месеци Ајнштајновог живота. Његове свакодневне бриге. И жеље. Успони и падови у расположењима великог ексцентрика и, како је самоиронично написао у једном писму Фантовој, „јеврејског свеца” (мало је познато да се Ајнштајн веома срчано ангажовао у ционистичком покрету и скупљању пара за подизање јеврејских насеља на палестинском тлу, као и то да је од њега тражено да буде први председник јеврејске државе, што је одбио!).

Унука као кћерка

Уз информацију о овом очигледно драгоценом дневнику, „Фокус” објављује разговор са, на почетку овог текста већ споменутом, Ајнштајновом унуком Евелин Ајнштајн (63). Унука у овом тексту подгрева спекулације да би могла да буде – Ајнштајнова кћерка!

Евелин су, још као бебу, усвојили Ајнштајнов син (из првог брака, са Српкињом Милевом Марић) Ханс Алберт и његова жена.

Спекулисало се да су то учинили на Ајнштајнов захтев. Научник је, наводно, на тај начин желео да оствари два циља: да избегне аферу – Евелин се, опет наводно, родила као чедо једне његове авантуре са неком њујоршком играчицом – и да дете уведе у породицу.

Историчар Грудман каже да нема поузданих доказа који би то потврдили. И сама Евелин открива да су обављене ДНК анализе али „да нису успеле”. Она би, међутим, очигледно желела да буде Ајнштајнова кћерка, па то сугерише на основу (варљивих) утисака: памти, каже, како се једном, кад јој је било пет година, дуго играо с њом и њеним луткама, како јој је поклонио књигу о астрономији и како је њен отац (по усвојењу) није волео. Кад год је могао, остављао ју је у интернату. Из тога извлачи закључак да је син био принуђен да испуни очев захтев. И да је то учинио невољно.

За „Ајнштајнову годину” предвиђен је веома разноврстан програм, над чијим би се неким „ставкама”, као што је „шоу релативитета” на једном броду који носи његово име, упозоравају његови биографи и истраживачи, геније једноставно „згрозио”.

Мрзео је, кажу, култ личности, иако је, и те како, био свестан своје величине. Био је, на пример, убеђен да ће добити Нобелову награду. У споразум о разводу брака са несрећном Милевом Марић (са колегиницом са студија оженио се на изричито противљење његове мајке, и након неколико срећних година, и троје деце, наступио је пакао), Ајнштајн се обавезао да ће јој уступити 120.000 шведских круна четири године пре него што ће заиста 1921. добити Нобелову награду!

postoje dvrdjenja da je mu je zena napisala teoriju relativnost, ali zbog tadasnjeg statusa zena u naucnim krugovima, on ju je iznio u javnost

_________________
"Nema slučajnih građevina, izdvojenih iz ljudskog društva u kome su nikle, i njihovih potreba, želja i shvatanja kao što nema proizvoljnih linija i bezrazložnih oblika u neimarstvu."

(preuzeto iz "Glasa javnosti")


Juče obeležena 126-godišnjica rođenja tvorca teorije relativiteta Alberta Ajnštajna


Neke njegove izreke

- Gravitacija nije odgovorna za to što ljudi "padnu" na nečiji šarm
- Najteže od svega na svetu je razumeti porez na prihod
- Jedina zaista pouzdana stvar je intuicija
- Zdrav razum jeste kolekcija predrasuda stečenih do 18. godine
- Tehnološki napredak je poput sekire u rukama patološkog kriminalca



Svet ove godine obeležava stotu godišnjicu teorije relativiteta. Njen tvorac, genijalni Albert Ajnštajn, rođen je na jučerašnji dan pre 126 godina u nemačkom gradu Ulmu. Student matematike i fizike na Visokoj tehničkoj školi u Cirihu nikad nije voleo disciplinu, a pod obrazovanjem je smatrao "ono čega se sećate kad zaboravite sve što ste učili u školi." Umesto na časovima, vreme je provodio učeći da svira violinu.

Do diplome je došao prepisujući od kolega, ali je već sa dvadesetak godina svojim esejima uneo pravu revoluciju u nauku. Otkrio je niz novih zakona prirode, između ostalih i brzinu svetlosti kao maksimalnu brzinu. Njegovo glavno delo je teorija relativiteta.
- Ako samo minut držite ruku iznad vrele ringle, činiće vam se da je prošao čitav sat. A ako sat vremena provedete sa zgodnom devojkom, verovaćete da je prošao samo minut. E, to je relativnost - laički je objašnjavao. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1921.

Veliku pažnju izazivao je ne samo naučnim radom, već i životom. Dvaput se ženio. U prvom braku, sa Novosađankom Milevom Marić, imao je dva sina, a uz njih, još nebrojeno mnogo vanbračne i usvojene dece, ali i ljubavnica. Bio je toliko slikan i popularan da je u šali govorio da bi, da nije naučnik, mogao da se izdržava od poziranja. Tvrdio je da je nauka divna stvar, dok od nje ne mora da se zarađuje za život.

Bio je veliki borac protiv naoružanja. Kada je Hitler došao na vlast, odrekao se nemačkog državljanstva i odselio se u SAD, gde je ostao do kraja života. Uoči Drugog svetskog rata upozorio je tadašnjeg predsednika SAD Frenklina Ruzvelta da bi nacisti mogli da naprave atomsku bombu. Kasnije, čak mu je bilo ponuđeno i mesto predsednika Izraela.

Verovao je da "svaka inteligentna budala može da napravi stvari većim, složenijim i nasilnijim, ali je potreban dodir genija i mnogo hrabrosti da se stvari pokrenu u drugom smeru". Jednom prilikom se zapitao zbog čega primenjena nauka, koja olakšava život, donosi tako malo sreće.
- Odgovor je jednostavan: zato što još nismo naučili da je razumno koristimo. Malo je onih koji gledaju svojim očima i osećaju sopstvenim srcem.

Umro je u 76. godini. Njegov pepeo rasut je na tajnom mestu, ali njegov mozak i dalje se čuva u SAD.
- Strah od smrti je najneopravdaniji od svih strahova, jer ne postoji nikakav rizik od nesreća za one koji su mrtvi - govorio je slavni naučnik, poznat i po tome što nikad nije nosio čarape.

a mozda jedna od najpoznatijih:
Do sada sam verovao u dve stvari. Da je svemir beskonacan, i da je ljudska glupost beskonacna. Za ovo prvo vise nisam siguran...