Прије цирка мјесец дана професор Владимир Димитријевић, вјероватно један од највећих живих спрских интелектуалаца, био нам је у посјети. Прво од три предавања одржао је у организацији Филозофског Факултета у Бањалуци, у склопу њиховог серијала "Културна политика Срба у 21. вијеку". Веома занимљиво, поучно, широко и дубоко, као и увијек у случају Владе Димитријевића.
Citiraj:
"Шта се деси када једног човјека препоручи земљорадник, благослови свештеник, а дође да га слуша академик?" Овим ријечима је водитељ Небојша Курузовић најавио госта, наговјештавајући ширину и дубину тема које су услиједиле.
У деветој трибини из серијала "Културна политика Срба у 21. вијеку", коју организује Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, имали смо част да угостимо једног од најплодоноснијих савремених српских аутора, публицисту и мислиоца – Владимира Димитријевића.
Владимир Димитријевић је у свом надахнутом излагању понудио један свеобухватан поглед на темеље српског културног и националног идентитета, упозоравајући на опасност свођења "српског" на "србијанско" и наглашавајући важност очувања цјеловитости нашег културног простора.
Кроз анализу четири кључна српска завјета, Димитријевић је изградио структуру предавања и понудио одговоре на нека од најважнијих питања данашњице:
1. Светосавски завјет: Како је хришћански идентитет темељ наше културе и како је мит о богумилима коришћен за разбијање српског јединства?
2. Косовски завјет: Шта заиста значи опредјељење за "небеско царство" и како тај етички кодекс обликује наш однос према историји и будућности?
3. Његошевски завјет: "Нека буде што бити не може" – како ова мисао представља срж наше борбе за опстанак и побједу над немогућим.
4. Јасеновачки (логорашки) завјет: "Само ти, дијете, ради свој посао" – како у највећем страдању пронаћи духовну побједу и смисао.
Поред тога, у предавању се говорило о:
Проблему пропадања српског језика и губитку основног фонда ријечи код младих. Шпенглеровој теорији о пропадању Запада и како се она огледа у данашњем времену. Улози Цркве као историјског мецене и чувара културе. Изазовима стварања аутентичне умјетности у свијету који тражи додворавање глобалним трендовима. Феномену Петера Хандкеа и његовој потрази за аутентичном трагиком у српској култури.
Ово је предавање које вас неће оставити равнодушним. Позивамо вас да га погледате и укључите се у коментарима са својим размишљањима.
Гост: Владимир Димитријевић
Водитељ: Небојша Курузовић
Организатор: Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци
Malo vremena za opus tema i povrsno dodirivanje problema. Profesor Dimitrijevic kao pravi erudit vise se koncenrisao na opisivanje stanja i kako bi trebalo nego na rasclanjenje uzroka, valjda zbog kratkoce vremena. Prilazi problemima reklo bi se vise sa etickog otklona na to ga navodi i sugovrnik malo vise usmerenim pitanjima kao... sta bi trebalo i sl. umjest zasto je tako i koji su uzroci. Ukratko poucan i interesantan razgovor dobra prilika za daljnju nadogradnju.
_________________ Jer prijatelje stječemo ne dobro od njih primajući, nego dobro im čineći. Iz govora Perikla poginulim vojnicima.
Па да. И сам је рекао, кад му је неко поставио питање, да може три сата причати о томе јер нема мјере (а начитан је до бола, да се припросто изразим) и да га неко обавезно прекине јер он сам неће стати. Само за професора Димитријевића би требао серијал, на било коју тему... буквално један од посљедњих Мохиканаца класичног интелекта у Србаља. Хвала Филозофском на организацији. Само, ова предавања им имају криминално мали број прегледа. По пар стотина свега. Промоције без, ово као да су гледали само организатори и њихов најближи круг, и понека јутјуб луталица.
Mozda ga neki kvalifikuju ovako ili onako... iz svojih perspektiva!
Dimitrijevic je prije svega internacionalista poznavajuci odlicno druge narode, njihovu kulturu, pisce i literature to se vidi, kod nas vecina pisaca i ucenih to ne posjeduje. Ne mozes da budes nacionalno osvijescen i da savjetujes ako nisi internacionalista to je nemoguce! Jos je to nasa prva zena akademik Isidora S. dobro podvukla, po bilo kojoj aksiomskoj, analitickoj logici ili teleologici.
Kao da kazes da mozes skocit iz mjesta vise nego iz zatrke! Jer se kutura oduvijek stvarala u interakciji i komunikaciji bilo ideja, religija ili narodnih obicaja. Covjek se ne radja covjekom on se ispoljava i postaje covjekom (mnogi to ne uspiju odradit) uvijek i samo uvijek prema drugome ne prema sebi nikada. A ja bih dodao skromno ..kako covjek tako i narod...!!
_________________ Jer prijatelje stječemo ne dobro od njih primajući, nego dobro im čineći. Iz govora Perikla poginulim vojnicima.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Anthropic [ClaudeBot] i 3 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu