Ima tvoja priča nekog smisla, ali ima i kulturnog svijeta pa su lopine.

Recimo dok je bio Igor Dodik samo sin dragog vođe ostavljao je auto ispred Palate precjednika, ona policija što maltretiraju pošten svijet tako što traže ličnu kartu kada prođeš pored njih mu je čuvala auto.

Znači nekima je stalo šta će komšije da misle o njima drugima nije. A sad da je neko bahat a prepošten političar mislim da toga nema.

Пишући о сасвим невезаним темама од ове, паде ми на памет да је један од мојих аргумената нешто о чему се може дискутовати.

Наиме - рекао сам да особа која паркира на тротоару или зеленој површини код своје зграде уколико буде у прилици да има политичку моћ ће без задршке свртати милионе државних пара у свој џеп. Логика коју сам користио је следећа:

Моја максимална моћ је да паркирам на трави поред зграде, јер је то нешто што је у мојој моћи и нико ме неће казнити за то.
Ја сам ситна риба и моја моћ је ситна, тј. максимално могу то урадити.
Ако ми ви својим гласовима, уколико се кандидујем на неким изборима, дате своје гласове и ја будем изабран, те моја моћ постане шира - зашто ја не бих радио исто као досад, само умјесто да паркирам на зеленој површини сада сврнем два или три милиона државних пара. Јер могу. Исто као што могу паркирати.

Питање је:

Треба ли приликом гласања вредновати нечији програм или причу коју покушава продати, или гледати како се паркира? При том, паркирање на зелену површину или тротоар посматрамо као важнију ствар од мог политичког лупетања (мене је школа научила да могу лијепо причати о свему и свачему). Моје понашање ван политичког живота је важније од оног што вам причам.

Постоји ли неко за кога бисте гласали а ко не паркира мимо прописа поред зграде и да ли је то важно уопште?

onda kad upadnu u tu semu ponasanja, da se i sami promjene jer ili vide da ne mogu promjeniti nista na taj nacin a mogu sebi i svima oko sebe donijeti brdo para ili jednostavno ta moc koja im se naglo povecala promjeni njih same i vise im nije vazno do onog zbog cega su u usli u politiku.

Мислим да је проблем са овом логиком то што безочност и моћ посматра линеарно, али морални систем није линеаран. Са моћи свакако расте потенцијал за чињење већих неподопштина, али с друге стране и добрих ствари. Можда ти сад паркираш на трави зато што немаш других опција и притом дијелиш муку са 300 комшија, и ако би добио моћ задао би се да ријешиш проблем свима. (Знам и да је ово поприлично наивна перспектива узевши у обзир наш политички миље.)

Слажем се да је понашање много бољи индикатор неголи изборни програми. Како се неко понаша у саобраћају, продавници, кафићу, на улици, какав је према надређенима, подређенима, ђеци, старијима, могло би да одговори на већину питања о томе какав би могао бити као политичар.

Šta je u ovom scenariju komšo koji moli komšiju da bude normalan i ne parkira na zelenoj površini?
Opozicija?
Moralni korektivni faktor?

Da li je čovjek koji ukaže na neispravnost tog djela, zakeralo, sitnicav čovjek, "PSovac", budala, ili naprosto čovjek na svome mjestu?

Pokušajte za društveni eksperiment, sljedeći put ukazati, na fin i afirmativan način, na posljedice koje parkiranje na trotoaru može imati po djecu i ostale pješake ako sidju na kolovoz. Bićete iznenađeni koliko ljudi vas je spremno napusiti kurcem, jer ste pojasnili da bi neko mogao stradati zbog bahatog parkiranja.