Svi beže od mene zbog bolesti!
Autor: Gane Đorđević | 13.10.2012 - 07:38:00h | Komentara: 5
Zorica Vučković iz Drainca pored
Svrljiga svakoga jutra prepešači
nekoliko stotina metara do najbližeg izvora da bi u plastične flaše natočila nekoliko
litara vode, koju nema u svojoj čatrlji na kraju sela, gde živi sa svojim ocem
Miodragom (58).
Zar im beda nije dovoljna?: Udžerica u kojoj žive Vučkovići
Za većinu bi to bila samo zdrava jutarnja
šetnja, ali za ovu 23-godišnju devojku
pešačenje do izvora svakoga dana predstavlja
pravi podvig jer joj je leva noga amputirana
iznad kolena, a zbog kancera je pre sedam
godina ostala i bez jednog plućnog krila!
Ne kaže se džabe da „nesreća nikad ne dolazi
sama“, a tužna životna priča ove devojke,
blago ometene u razvoju, najbolji je primer za
izreku koju narod prenosi s kolena na koleno.
U 13. godini je ostala bez noge kada joj se,
posle jedne bezazlene povrede koju je zaradila
u školskom dvorišu, inficirala rana jer nije na
vreme otišla kod lekara.
Samo tri godine kasnije, ponovo je morala pod
nož. Doktori su bili primorani da joj odstrane jedno plućno krilo kada su otkrili da
boluje od malignog tumora na plućima.
Štap i proteza kao životni oslonac: Po vodu mora da ide nekoliko stotina metara
svakog dana
Sada bez noge i plućnog krila, zaboravljena od svih, živi sama sa ocem u udžerici, u
kojoj nema čak ni vode. Zbog toga svakoga dana pomoću štapa, oslanjajući se na
jeftinu protezu, odlazi po vodu do najbližeg izvora, koji je od njenog ubogog doma
udaljen nekoliko stotina metara.
- Hoću da olakšam tati i da vidim svet. Bolesna sam, pa zbog toga svi beže od
mene. Misle da će i na njih preći moja nesreća. Bilo bi mi lakše da mi je bar majka
živa, ali nje se i ne sećam jer je umrla kad sam imala samo četiri godine - s tugom u
očima priča ova nesrećna devojka.
Zajedno kroz životne muke: Zorica sa ocem Miodragom
Njen otac nema stalan posao, osim što ponekad, na poziv seoskih gazda, za mizernu
nadnicu rmbači od jutra do mraka.
- Živimo od socijalne pomoći i nadnice koju tata zaradi radeći kod drugih ljudi. Niko
nam ne ulazi u kuću, osim Tanje iz centra. Tri moje starije sestre nisu bile u gostima
već šest godina, a komšije već odavno i ne prilaze našoj ukletoj kući - jada se
Zorica.
EU pomaže deci ometenoj u razvoju
U goste nesrećnoj porodici iz sela Drainac dolazi samo Tanja Lazarević, koja u
sklopu jednog projekta koji finansira EU od pre godinu dana obilazi decu ometenu
u razvoju koja žive u okolini Svrljiga. Ona im pomaže da odu kod lekara ili se s
njima jednostavno samo druži po nekoliko sati u toku dana. U projekat vredan
330.000 evra uključene su četiri opštine, i to Knjaževac, Boljevac, Pirot i Svrljig, a
pored Tanje, na terenu radi još 20 negovateljica.

Jebo ti nas Srbe.