banjalukaforum.com

Kakav provokator.

Ma ja Fiko, sve je bas tako kako nalagase i nasanjase ti novinari... da je to istina, zar vam onda ne bi u proslom ratu dolazili dobrovoljci i pomoc, kao npr iz Grcke?

Ne može historijska činjenica biti provokacija. Kud bi svijet otišao ako bi se ISTINA tretirala provokacijom.
Možda bi bilo malo provakativno kad bi ti ja sugerisao da provjeriš geneologiju svoje porodice.
Ko zna!! Možda si potomak pokrštenih muslimana!?

Српском становништву није дозвољено ни повлачење ни задржавање у Београду. Султан је 9. септембра наредио да се ратници из Београда одведу у Цариград под стражом. Око 10. септембра српске породице кренуле су из Београда. По одобрењу Турака они су са собом понели своје светиње: мошти свете Петке, мошти царице Теофане и икону Богородице. Ове светиње откупио је тадашњи патријарх, јер је султан претио да ће их уништити. Српском становништву се губи сваки траг у Цариграду, али различити трагови указују на чињеницу да број депортованих 1521. није био мали. О њиховом боравку у граду на Босфору сведочи и име једне градске капије на Теодосијевим бедемима која се у отоманско време звала Београдска, по Србима из Београда које је султан населио око ње[8]. Локална легенда из Цариграда говори о томе да их је сам султан преселио из Београда како би одржавали запуштени византијски систем водоснабдевања који је град снабдевао пијаћом водом из неколико километара удаљене Београдске шуме, пошто је тај систем био сличан оном у тадашњем Београду који је и даље радио беспрекорно.

[уреди] Турски Београд

Султан је у Београд ушао 30. августа. Одмах је наређено да се црква у Доњем граду претвори у џамију. Убрзо су и остале београдске цркве претворене у џамије, а Турци су отпочели обнову града.

FOTO/ BOSANSKO SELO 1.000 KILOMETARA OD ISTANBULA: U selu usred Turske njeguju su bosanski običaji i govori bosanski jezik, a dolme i pite neizostavni su dio trpeze!

Petak | 30.03.2012.

U selu Kaydabi kod Sivasa, 1.000 kilometara od Istanbula žive Bosanci čiji su preci 1924. godine došli u Tursku. Iako se nalazi usred Anadolije u selu se praktikuju bosanski običaji i kultura, piše danas novinska agencija Anadolija. POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE!



U selu koje ima oko 28 domaćinstava, djeca, žene i muškarci svi govore bosanski jezik, a neizostavno je i pripremanje bosanskih jela kao što su raznovrsne dolme, pite i hljeb.

Nastavivši godinama praktikovanje bosanske kulture u selu se tokom različitih proslava oblače i tradicionalne bosanske nošnje.



- Otkako su naši preci iz Jugoslavije došli na ove prostore praktikuju se bosanski običaji. Sačuvali smo običaje i kulturne vrijednosti te ih svakodnevno primjenjujemo u pripremanju hrane i oblačenju, izjavio je Vedat Ćelebi u razgovoru s novinarom Anadolije.

- Šaljemo puno pozdrava našim zemljacima u Bosni i Hercegovini. Nadamo se da ćemo jednog dana doći u Bosnu i posjetiti agenciju Anadolija, istakao je Ćelebi.



Stanovnik sela Hasan Dursun naglasio je da u selu svi nastoje da praktikuju bosansku kulturu koliko god mogu da ne bi bila zaboravljena.

- Nadam se da će uvijek ovako biti. Nastavit ćemo praktikovati bosanske običaje i kulturu onako kako su ih praktikovali i kako je praktikuju naši stariji, rekao je 24-godišnji Fatih Demir, stanovnik sela.

- Ne izdvajajući nikoga sve volimo. Veoma smo ponosni što smo Bosanci, rekao je 60-godišnji Hilmi Ćelebi, ističući kako Bosanci vole svakoga.

(FENA, DEPO PORTAL, BL!N MAGAZIN/md)