Лично имам једну доста незгодну особину да често претјерам са провокацијом која карактерише како овај блог, тако и мене као личност. То у принципу и није од посебног значаја, јер хеј-свако има неке своје добре и лоше особине. Али, с обзиром да се овај блог веома често бави друштвеним темама и проблемима, није довољно само сасути свима у лице оно што се мени или било ком другом не свиђа, колико год на то имали право. Заправо, поента је сљедећа:

Није довољно само критиковати. Заправо, ништа нема од критике коју не прати и конкретан приједлог. Знамо сви (или макар већина нас) да ствари нису добре. Али-како их мјењати? Ја сам кроз своје текстове дао лично виђење другачијег, алтернативног приступа, који је заснован на принципима слободе, слободног тржишта, индивидуализма, цивилног друштва. Али, основно питање је сљедеће: колико људи уопште разумију о чему је ријеч? Колико су им блиске апстрактне категорије? Да ли у овом времену беспарице и свакодневне борбе за корицу хљеба имају времена да читају пуно, проучавају, размишљају о било чему што се не односи управо на то просто преживљавање?

Ту долазимо до суштине: критика је ок, ако је прати конструктивност. Креативност треба да буде у функцији не само критике, но и више у функцији нуђења одговора на реалне проблеме. Људе не треба оптерећавати стално неким високим темама. Они требају рјешења за реалне, свакодневне животне проблеме. Многи од нас јесу на фејсбуку и кликнуће на неки линк, можда ће и прочитати нешто, али они ништа немају од непрестаног понављања да не ваља ово или оно. Они хоће нешто конкретно од чега могу да имају корист.

Никола Мојовић, који ми недавно рече да му је 18 година, већ дуже времена предлаже неко конкретно окупљање око конкретних идеја и још конкретнијих пројеката. Милош Грујић такође сматра да ваља приступити акцији, да је простор за нове, афирмативне концепте потпуно отворен. На овим просторима људи некако овакве акције обично вежу за политику. Да, политика има неспоран утицај на битне процесе код нас (нажалост), али не мора свака идеја нужно бити инспирисана политиком. Заправо, мислим да ова заједница просто вапи за нечим што нема везе са класичним политичарењем, да нам треба једна шира друштвена акција која није везана за ову или ону политичку странку, која заправо превазилази политику и окупља све оне који желе и хоће да дају свој допринос бољем стању друштва у којем живе.

То може бити пројекат БОЉА СРПСКА. Есенција Боље Српске јесте да афирмише позитивне вриједности и импулсе, да окупи оне људе који желе да раде на реализацији истих, да превазиђе уобичајене подјеле по бесмисленим основама, да буде довољно широк оквир који ће окупити људе који различито мисле, али којима је свима заједничко то што хоће да унаприједе амбијент у којем егзистирају. Боља Српска треба да буде тхинк танк који расправља о различитим идејама и визијама, који нуди одговоре из више углова на задате проблеме, али и који се практично бави елементарним и реалним стварима, као што су иницијативе и пројекти за асфалтирање улица, побољшање и убрзавање управних процедура, те све оно што значи побољшање свакодневног живота за обичног човјека.

Али, ово је само моје лично виђење читаве ствари. Предлажем да сви они који су на неки начин иницирали ову идеју у наредних мјесец дана пишу текстове који ће се тицати Боље Српске, те да на тај начин кроз креативну размјену мишљења направимо један оквир, довољно широк за различита виђења и приједлоге. Мислим да овај пројекат не треба схватати превише драматично и судбоносно, како то наши људи понекад у ерупцији ентузијазма имају обичај да чине, већ да он треба да буде дугорочан, стабилан, континуиран и посвећен свакодневном усавршавању и тражењу начина како да се нешто позитивно, афирмативно и конкретно учини, а што ће побољшавати наше окружење и чинити, на крају крајева, бољим и наше животе.

Било би сјајно кад би се јавили људи који се баве најразличитијим пословима и најразличитијих професија, од економисте, преко умјетника до дизајнера. Људи који ће знати да предложе конкретне пројекте који могу да обезбједе нова радна мјеста, који знају која су то најоптималнија урбанистичка рјешења, али и они који би знали да креирају квалитетна графичка рјешења и визуелни идентитет Боље Српске, интернет презентацију или било шта друго и треће што би својом креативношћу и афирмативним приступом омогућило онај осјећај кад знате да је оно што сте учинили створило разлику и да не би постојало а да нисте уложили одређен труд. Мислим да знате о којем осјећају говорим.

Реците шта мислитe

po jednoj teoriji ( kondratijevi konjukturni talasi) mali narodi imaju dva nacina razvoja (u ciklicnim kriznim periodima): u vrijeme napretka i razvoja - igranjem na kartu dodvoravnja i pametne uloge satelita velikim silama, u vrijeme kriza samosvjesnom i naprednom nacionalnom elitom. ono sto je kod nas slucaj jeste deprimirajuce : nacionalna elita pretvorena je u nacionalisticku elitu, a u nju se na mala vrata, sluzeci nacionalistickom retorikom, uvuklo ispod prosjecno i poluobrazovana "inteligencija". medju tim "intelektualcima" prava nauka nema sta traziti, jer na fakultetima vise nema moci da se naucno utice na drzavni aparat i politiku. nerijetko se naucni rad i naucni radnici zloupotrebljavaju samo kako bi se opravdali vlastiti potezi.

iz jednog ranijeg posta


znaci, nije defetizam ali realna kriticna masa za znacajne promjene ne postoji (ne "promjene", vec promjene priblizno nivoa revolucije).
jednostavno, postojeci politicki i demokratski sistem sa politokratijom koja se izdigla iznad naroda, i ne zivi realan zivot gradjana, ima sposobnost da apsorbuje nezadovoljstvo najbanalnijim sredstvom - nacionalnom retorikom. veliki broj intelektualaca sa fakulteta na razne nacine vec je u opcijama "vlasti", mladi hoce "odmah"- "a sta ako druga dva naroda nece "odmah"?" upitaju se penzioneri i tu vrzinom kolu nema kraja. itd.
u ovom trenutku ovisimo iskljucivo o volji spoljnih faktora.

i ja smatram da je teško i da ne ide to preko noći, jer je čitav sistem kontaminiran i urađen po uzoru "nek je meni i mojima, a ostale ko jebe" ali ako krene korak po korak, desiće se već nešto.

Никад код нас неће бити грађанске државе,што прије схватимо то ћемо лакше поднијети. Доста се потенцира да нам је лоше због тих националних сукоба и неслагања,а уствари главна истина је да нам је све ово због недовољне искориштености природних благодети. Оно по чему смо сви исти је да нам је сопствени интерес најбитнији и да зарад сопствене користи занемарујемо друштвену,сви редом,нема изузетака,није то више ни ствар моралности,тј. неморалности, већ чињеница од које ма колико бјежали нећемо успјет побјећ,нисам песимиста, ал тотална политичка и друштвена пасивност је главни разлог оваквог стања у РС.

Ја сам кроз своје текстове дао лично виђење другачијег, алтернативног приступа, који је заснован на принципима слободе, слободног тржишта, индивидуализма, цивилног друштва.

Msm koje sranje, ko da slušam Čedu praška
Još davno su komunisti skontali da se do promjene dolazi jedino revolucijom, a revolucija ne ide bez puške i žrtve, prema tome, ove "mirno i dostojanstveno" pederčine neka svoje bajne ideje, projekte, materijale, radionice, alternative, apstrakcije bla bla bla i ostala takva sranja okače mačku o rep.
Samo beze prde u prašinu i nadaju se da će ih otkriti neki Šorošov agent i uhljebiti ih kod velikog gazde.

nece biti ni nacionalne, sto prije to shvatimo bice JOS bolje

Potpisujem!

a ovde me petljaš u nekakvo spriječavanje koncerta Dine Merlina