На­из­глед ин­те­ре­сант­на и ко­мич­на пи­та­ња у су­шти­ни ве­о­ма су озбиљ­на, јер срп­ски шко­лар­ци већ не­ко вре­ме, као де­ла из лек­ти­ре уме­сто до­ма­ћих кла­си­ка, чи­та­ју мо­дер­на де­ла стра­них пи­са­ца. Не би то би­ло ни­шта спор­но, јер је ве­ћи део тих ро­ма­на за са­да из­бор­не при­ро­де, али про­блем је што се пре­ко но­ћи из­ба­цу­ју или се пред­ла­жу за из­ба­ци­ва­ње из про­гра­ма лек­ти­ре не­ки од нај­зна­чај­ни­јих срп­ских пи­са­ца и пе­сни­ка, по­пут Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­ћа Зма­ја и пе­сме „Ка­жи ми ка­жи“, Алек­се Шан­ти­ћа и „О кла­сје мо­је“ или Ћо­пи­ће­вог „Ор­ло­ви ра­но ле­те“.

Мо­же ли вре­ме пре­га­зи­ти ро­ма­не на ко­ји­ма су ге­не­ра­ци­је од­ра­ста­ле и да ли те­жња на­шег школ­ства да, ка­да је реч о лек­ти­ри, иде у ко­рак са свет­ским књи­жев­ним трен­до­ви­ма мо­же до­не­ти бо­љи­так на­шим шко­лар­ци­ма?

У спи­ску лек­ти­ра за пе­ти раз­ред „Слу­жбе­ног гла­сни­ка“, ко­ји је ва­же­ћи од 2006. го­ди­не, из­ме­ђу оста­лих де­ла на­ла­зе се „Пр­ва бра­зда“ Ми­ло­ва­на Гли­ши­ћа, „Ка­пе­тан Џон Пиплфокс“ Ду­шка Ра­до­ви­ћа, „Ђач­ки ра­ста­нак“ Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа, али и „Бе­ли оч­њак“ Џе­ка Лон­до­на и „Шко­ла“ Ед­мон­да де Ами­чи­са.

За ше­сти раз­ред пред­ви­ђе­на су де­ла „Се­деф­на ру­жа“ Гро­зда­не Олу­јић, „Ве­че“ Ђу­ре Јак­ши­ћа, „Ја­блан“ Пе­тра Ко­чи­ћа, а као из­бор­на де­ла ше­ста­ци­ма ко­ји у про­се­ку има­ју 12 го­ди­на, по­ну­ђе­не су књи­ге „Ма­слач­ко­во ви­но“ чу­ве­ног СФ пи­сца за од­ра­сле Ре­ја Бред­бе­ри­ја, „Код ку­ће је нај­го­ре“ по­зна­тог изра­ел­ског са­ти­ри­ча­ра Ефра­и­ма Ки­шо­на и „Оче­ви и оци“ Сло­бо­да­на Се­ле­ни­ћа.

Је­дан од оми­ље­них и нај­зна­чај­ни­јих срп­ских деч­јих пи­са­ца Љу­би­во­је Ршу­мо­вић ка­же за „Прав­ду“ да је бе­сми­сле­но из­ба­ци­ва­ти на­ше кла­си­ке из лек­ти­ра и да је то но­ви удар на кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње на­ра­шта­ја ове зе­мље.

– Пи­там се за­што се ро­ма­ни ко­ји су у трен­ду уво­де као лек­ти­ра? Ка­да сам био де­те во­ле­ли смо да чи­та­мо „Гро­фа Мон­те Кри­ста“ Алек­сан­дра Ди­ме или „Ви­не­туа“ Кар­ла Ма­ја и то је та­да за нас би­ло вр­ло ак­ту­ел­но и у трен­ду. Ипак, ни­ко ни­је ни по­ми­шљао да уве­де „Ви­не­туа“, а из­ба­ци Јан­ка Ве­се­ли­но­ви­ћа или Бран­ка Ћо­пи­ћа, а „Ха­ри По­тер“, ко­ји се са­да пред­ла­же као ал­тер­на­ти­ва на­шим кла­си­ци­ма, за ме­не је на ни­воу „Ви­не­туа“ – ка­же по­пу­лар­ни Ршум и до­да­је да је ова­кав ко­рак, за­пра­во, ве­ли­ка глу­пост та­ко­зва­не де­мо­крат­ске вла­сти и је­дан оп­шти гу­би­так вред­но­сти.

– Искрен да бу­дем, пла­шим се за ин­те­лек­ту­ал­ни раз­вој на­ше де­це и омла­ди­не ко­ја је већ уни­ште­на оним што до­ла­зи са те­ле­ви­зи­је, по­пут „Фар­ме“ или „Ве­ли­ког бра­та“ – ка­же Ршу­мо­вић.

Та­ко­ђе по­зна­ти пе­сник за де­цу До­бри­ца Ерић оштро је ре­а­го­вао на мо­гућ­ност за­ме­њи­ва­ња кла­си­ка срп­ске књи­жев­но­сти са ју­на­ком ро­ма­на Џо­а­не Ро­у­линг.

– То је пот­пу­но су­лу­до. Уба­ци­ва­ти Ха­ри­ја По­те­ра, а из­ба­ци­ва­ти Бран­ка Ћо­пи­ћа пра­ви је зло­чин по на­шу кул­ту­ру и де­цу. То је као ка­да би­сте из шко­ле де­ци из­ба­ци­ли ужи­ну, а уво­ди­ли им дро­гу – сли­ко­вит је био Ерић.

Ми­ло­рад Де­шић, про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та, ка­же да кла­си­ци на­ше књи­жев­но­сти мо­ра­ју да бу­ду пред­мет ин­те­ре­со­ва­ња и про­у­ча­ва­ња срп­ских шко­ла­ра­ца и да де­ла стра­них мо­дер­них пи­са­ца не би сме­ла да по­ти­сну до­ма­ћа.

– Већ ду­же вре­ме при­ме­ћу­јем да је Бран­ко Ћо­пић, је­дан од на­ших нај­бо­љих пи­са­ца за де­цу и мла­де, сла­бо за­сту­пљен у школ­ској лек­ти­ри. Ње­го­ва „Је­же­ва ку­ћи­ца“ јед­на је од нај­леп­ших деч­јих по­е­ма свих вре­ме­на, а на­ша де­ца да­нас го­то­во да је и не зна­ју. Уче­ни­ци на ча­со­ви­ма срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти мо­ра­ју да бу­ду упо­зна­ти са кла­си­ци­ма на­ше књи­жев­но­сти и не сто­је те­зе да је не­што ви­ше или ма­ње мо­дер­но. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње и ме­диј­ска пом­па, ни­ка­да не мо­гу да зна­че да је не­ко књи­жев­но де­ло ујед­но и ква­ли­тет­но – ка­же Де­шић за­кљу­чив­ши да са­мо ква­ли­тет де­ла мо­же би­ти кри­те­ри­јум за увр­шта­ва­ње књи­ге у про­грам лек­ти­ре, без об­зи­ра да ли је реч о „Хај­дук Стан­ку“ или „Ха­ри­ју По­те­ру“.

Про­фе­сор­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти Сне­жа­на Грн­ча­ров­ски ка­же за наш лист да не одо­бра­ва ни­ти оправ­да­ва ини­ци­ја­ти­ве да се кла­си­ци по­пут Ћо­пи­ћа или Шан­ти­ћа из­ба­це из школ­ске лек­ти­ре.

– Чи­ње­ни­ца је да су са­да­шње ге­не­ра­ци­је уче­ни­ка, ба­рем ве­ћи­на њих, при­лич­но не­за­ин­те­ре­со­ва­не за чи­та­ње, а по­себ­но школ­ске лек­ти­ре. Као про­фе­сор, тру­дим се да уче­ни­ке ани­ми­рам на пра­ви на­чин и за­ин­те­ре­су­јем за шти­во ко­је је у про­гра­му и не при­хва­там не­ке ар­гу­мен­те да су де­ла по­пут „Хај­дук Стан­ка“ или „Ор­ло­ви ра­но ле­те“ за­ста­ре­ла и да их је пре­га­зи­ло вре­ме. То су кла­си­ци на­ше књи­жев­но­сти, а ми, као про­свет­ни рад­ни­ци, ду­жни смо да их пре­не­се­мо ђа­ци­ма, од­но­сно да их упу­ти­мо на не­ке не­про­ла­зне вред­но­сти – сма­тра Грн­ча­ров­ски и до­да­је да не­ма ни­шта про­тив ро­ма­на по­пут „Ха­ри­ја По­те­ра“, а по­себ­но не про­тив „Го­спо­да­ра пр­сте­но­ва“.

– И са­ма сам ве­ли­ки по­што­ва­лац Тол­ки­на, али та де­ла ни­ка­ко не сме­ју да се уво­де у лек­ти­ре по це­ну из­ба­ци­ва­ња на­ших кла­си­ка – твр­ди про­фе­сор­ка Грн­ча­ров­ски.

Nisam nasao temu nigdje pa se izvinjavam ako se negdje vec pisalo o ovome. Nije ni cudo da su danasnja djeca retardirana.. Ne mozes izbaciti "Orlovi rano lete" zbog malog kretencica koji leti na metli..

Ćopić više nije ideološki podoban....Ne možeš čitati o malim partizanima,a veličati "antifašističku borbu" JVuO.....

:lol:
To što se svih sedam knjiga nalaze se u najznamenitijim engleskim i američkim školama i bibliotekama ne treba značiti da se odmah i ovdje trebaju prihvatiti kao lektire, pored toliko duhovnih i moralnih vrijednosti kojima su bogati Ćopićevi klasici. A i Ćopić je poželjan u ovo doba...

Gledam juče,došli mi prilagoćeni "Tri Musketara" i "Zov divljine"...Sa puno slika....
Koliko treba djeci "olakšati" čitanje?Prave debile od djece...ali neka,lakše je glupim ljudima upravljati nego sa onima koji misle svojom glavom....

Jesu li to oni što još uvijek misle da su pobijedili 1945 ,a u stvari su izgubili ali im to niko nije javio ?

Vidi se šta je ko dobio i šta je ko izgubio, a ti sad uživaj u plodovima te pobjede kao što svi Srbi uživaju na cijeloj teritoriji partizanske tvorevine, a najljepše im je u Hrvatskoj, federaciji, kosovu, a čujem da im je i milina po izbjegličkim kampovima uživaju stečevine bratstva i jedinstva u pravom smislu te riječi

– Пи­там се за­што се ро­ма­ни ко­ји су у трен­ду уво­де као лек­ти­ра? Ка­да сам био де­те во­ле­ли смо да чи­та­мо „Гро­фа Мон­те Кри­ста“ Алек­сан­дра Ди­ме или „Ви­не­туа“ Кар­ла Ма­ја и то је та­да за нас би­ло вр­ло ак­ту­ел­но и у трен­ду. Ипак, ни­ко ни­је ни по­ми­шљао да уве­де „Ви­не­туа“, а из­ба­ци Јан­ка Ве­се­ли­но­ви­ћа или Бран­ка Ћо­пи­ћа, а „Ха­ри По­тер“, ко­ји се са­да пред­ла­же као ал­тер­на­ти­ва на­шим кла­си­ци­ма, за ме­не је на ни­воу „Ви­не­туа“ – ка­же по­пу­лар­ни Ршум и до­да­је да је ова­кав ко­рак, за­пра­во, ве­ли­ка глу­пост та­ко­зва­не де­мо­крат­ске вла­сти и је­дан оп­шти гу­би­так вред­но­сти.

sa ovim se uopste ne slazem. 'hari poter' je daleko ispod nivoa 'vinetua', a ona britanska kucka koja je to smece napisala knjizevno ne moze da prismrdi cak ni takvom diletantu kao sto je karl maj.
mislim, skola za vjesticarenje koja djecu pusta kuci za bozicne praznike ako je i za djecu, previse je.

medjutim, najveci problem nije to. najveci problem je, kao sto je neko gore spomenuo, sto je kultura citanja knjiga kod nas potpuno unistena. glavni problem je cinjenica da prosjecan srbin u zivotu nije procitao ozbiljniju knjigu, i da je vrlo ponosan zbog toga.

Sjećam se jedne ankete od prije 5 godina na području Srbije i CG.Kažu da je po toj anketi prosječan građanin Srbije i Crne Gore godišnje čitao 0,46 knjiga !? Ubilo se od čitanja.