Otkako je albanski kralj Zoga ukinuo dekretom 1934. godine učenje srpskog jezika, šest srpskih škola kod Skadra zatvorio, a ovu zabranu održavao totalitarni režim Emira Hodže, za gotovo sve Srbe u toj zemlji, njih oko 30.000, to je davno zaboravljeni jezik predaka, koji malo ko govori. Prve reči srpskog jezika oni će od 16. septembra učiti u dopunskim školama, otvorenim pod pokroviteljstvom Ministarstva za dijasporu, u albanskim gradovima Skadar i Fijera.

Otkako je srpski jezik zabranjen u Albaniji i svaki govor na srpskom kažnjavan dugim zatvorskim sankcijama, samo najhrabriji su ga koristili, duboko iza zaključanih kapija i spuštenih ešalona. Ali stvari su polako počele da se menjaju padom totalitarnog režima Emira Hodže. I kada je, pre tri godine, Udruženje srpsko-crnogorske nacionalne manjine „Morača“ prvi put pokrenulo dopunsku nastavu za malobrojne u Skadru, mnogi su još zazirali.

BEOGRAD - Povodom popisa stanovništva u četiri zemlje regiona - Mađarskoj, Makedoniji, Albaniji i Rumuniji, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković pozvao je Srbe u tim zemljama da se slobodno izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti.
"Postoji tendencija da se specifična prava manjinskih nacionalnih zajednica ostvaruju u zavisnosti od njihove brojnosti i zato je vrlo važno da se pripadnici srpskog naroda na predstojećim popisima u zemljama regiona bez bilo kakvog ustručavanja, nacionalno i verski izraze", izjavio je Srećković.
"To je njihovo demokratsko pravo", istakao je ministar, podsećajući da je "odgovornost svih nas da sačuvamo naciju, kulturu, veru i srpski jezik za naše potomke".

Za Srbe u Albaniji pitanje popisa je od suštinskog značaja, jer im je punih pola veka bilo zabranjeno da se nacionalno i verski opredeljuju, rekao je ministar, navodeći nekoliko aktuelnih problema vezanih za popis.
"To su nedostatak finansijskih sredstava, još uvek prisutan strah od izjašnjavanja, medijska izolovanost i dvojnost u izjašnjavanju (Srbo-Crnogorci), nemogućnost da utiču na odabir popisivača, njihovu objektivnost, a još manje na kontrolu obrađivanja podataka", navodi se u saopštenju Ministarstva vera i dijaspore.

Jedan od nedostataka je i slaba identifikovanost sa srpskom kulturnom baštinom i neznanje srpskog jezika, kao posledica okolnosti u kojima su Srbi živeli 50 godina, dodao je Srećković.
Za deo srpskog naroda koji živi u Makedoniji popis je sudbinsko pitanje, suštinska osnova obrazovnog, kulturnog, ekonomskog i svakog drugog kvaliteta života, baza opstanka i polazna tačka bolje budućnosti, navedeno je u saopštenju.
"To je, naravno, jedan od preduslova za očuvanje njihovog nacionalnog, kulturnog, etničkog i verskog identiteta, ali i što boljih odnosa sa institucijama zemalja u kojima žive", rekao je ministar vera i dijaspore.
Srećković je izrazio uverenje da će rezultati ovog popisa biti još jedna prilika da se stvori jedinstvo unutar srpskog nacionalnog korpusa u zemljama regiona, ali i da se stvori jasnija slika koliko Srba živi u tim zemljama.
"Očekujem da će rezultati popisa doprineti boljoj organizovanosti srpskog naroda, da će još jedinstvenije i organizovanije nastupati kao nacionalne zajednice pred institucijama zemalja u kojima žive", rekao je Srećković.
On je ukazao da je tokom popisa neophodno da sve postojeće asocijacije srpskog naroda budu angažovane i što jedinstvenije u nastupu, a značajnu ulogu svakako ima Srpska pravoslavna crkva, odnosno njene eparhije u pojedinim zemljama.

Popisom stanovništva iz 2002. godine, evidentirano je 35.939 pripadnika srpskog naroda u Makedoniji, a samo osam godina ranije, 1994. godine, bilo je popisano 44.000 Srba. Međutim, od 1994. do 2002. godine, po zvaničnoj informaciji MUP-a Makedonije, 16.756 Srba je zatražilo i dobilo makedonsko državljanstvo, što govori da je na osnovu zvaničnih podataka 2002. godine, moralo biti evidentirano oko 61.000 Srba.

Prema podacima popisa iz 2001. godine, u Mađarskoj je živelo 3.816 pripadnika srpskog naroda, da bi se u slučaju smanjenja ovog broja Srbi sveli na statističku grešku, pokazuju podaci Ministarstva vera i dijaspore.
Kada je reč o Rumuniji, prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u toj zemlji živi 22.568 pripadnika srpskog naroda. Savez Srba u toj zemlji je 2005. godine sačinio publikaciju "Statistički podaci o Srbima u Rumuniji", u kojoj su pobrojana srpska domaćinstva po selima i gradovima, broj crkava, škola, učenika i nastavnika i na toj osnovi procenjuje se da danas u Rumuniji ima oko 30.000 Srba.

Pripreme oko popisa predviđenog za 2011. godinu u Albaniji teku dosta otežano, posebno za nacionalne manjine. Popisni upitnik još nije dogovoren, a u prvoj ponuđenoj varijanti upitnika u rubrici nacionalnost navedeni su Albanci, Grci, Makedonci, Crnogorci i ostali, u koju spadaju Srbi, navodi se u saopštenju.
Popis stanovništva u Mađarskoj, Makedoniji i Albaniji počeo je danas, a u Rumuniji će se održati od 20. do 31. oktobra.

Srbima u Albaniji najteže od svih manjina u Evropi
Blic 29.05.2015 20:17
Srbima u Albaniji najteže od svih manjina u Evropi

Srbi u Albaniji su najugroženija manjina u Evropi zajedno sa drugim narodima, jer tamo ne postoji zakon o nacionalnim manjima.


Ovako Aleksandar Čotrić, član Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i poslanik SPO, objašnjava za „Blic“ kako žive Srbi u ovoj zemlji. On dodaje da je trenutno formirana komisija koja u albanskom parlamentu priprema ovaj zakon čije se usvajanje očekuje do kraja godine i kojim bi Albanija prestala da bude jedina evropska država u kojoj se ne priznaje status nacionalnim manjinama.

- Po poslednjem popisu u Albaniji živi 155 Srba, a zapravo ih je između 30.000 i 40.000 i to u oblasti Skadra i Fijera. Srbi su, naime, kao i druge manjine bojktovali popis zato što su svi u trenutku rođenja u matične knjige upisivani kao Albanci. Imena su im albanizovana a komplikovana procedura vraćanja izvornog imena koštala je do pre dve godine oko 1.000 evra. Sada po normalnijoj ceni takse može da se promeni samo ime ili samo prezime - objašnjava Čotrić.

To je plastično objasnio i Pavle Jakoja, predsednik Udruženja srpsko-crnogorske manjine „Morača-Rozafa“ u Skadru, koji je u dokumentima Pavle Jakoja jer prezime Brajović nije uspeo da vrati.

- Nemaju pravo korišćenja maternjeg jezika, škole na srpskom ukinute od 1934, ne postoji nijedan medij na srpskom, niti ga mogu koristiti ni u sudovima, na primer. Nedavno je u Fijeri zabranjen kurs srpskog jezika pošto se održava u kući Ekrema Duljevića, navodno zbog neispunjavanja uslova - objašnjava Čotrić i napominje da Srbi takođe nemaju svoje predstavnike ni na jednom nivou vlasti, počev od lokalnog do najvišeg.

Traže državljanstvo Srbije
Srbima u Albaniji posebno bi značilo olakšanje procedure za dobijanje srpskog državljanstva, pre svega zbog mogućnosti slanja dece na fakultete u Srbiju i dolaska na lečenje. Oni se mahom bave poljoprivredom i na tom planu očekuju saradnju i pomoć matične države.