ONO što su moja porodica, prijatelji i mnogi nedužni ljudi proživeli za vreme mog skrivanja, isto je kao u vreme Gestapoa - ovom rečenicom započinje ekskluzivni intervju za „Novosti“ prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je godinama bio jedan od najtraženijih haških begunaca. Posle godinu i po dana provedenih u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, u pauzi priprema za „proces stoleća“, našao je vremena da prvi put, posle više od 13 godina, govori za neki od srpskih medija.
* Kako ste podnosili optužbe da su Srbi bili taoci vašeg skrivanja?
- Jako teško. Nije reč samo o porodici, nego i drugim potpuno nedužnim ljudima, prijateljima, pa čak i nepoznatim, nepravedno optuživanim za pomaganje. Naš paroh Jeremija Starovlah i njegov sin Aleksandar su jedva preživeli, mnogi su propali ekonomski, psihički, porodično. Tim ljudima i mojoj porodici, moji progonitelji i ja dugujemo mnogo, jer su te patnje nezaslužene i nezamislive u civilizovanom svetu. Bin Ladenov brat trguje sa Zapadom, i to je, možda, i normalno, sinovi ratnih vođa drugih strana u našem sukobu bave se politikom i biznisom naveliko, a moja porodica je prošla kroz pakao. Može doći vreme da se Staljinu svi izvinimo - bar nije imao potrebe za hipokrizijom i perfidijom.
* Vaše skrivanje i danas izaziva mnogo pažnje. Zašto ste izabrali baš taj način skrivanja?
- Dugo sam se držao daleko od gradova, i od porodice i prijatelja. Jedno vreme, dok su to zakoni dozvoljavali, sa znatnim obezbeđenjem. Zatim sam morao da budem sam, a za rutinsku kontrolu i legitimisanje potrebni su vam uverljivi papiri, i tako je došlo do novog imena....