banjalukaforum.com
https://www.banjalukaforum.com/

Сјећање: Бранко Ћопић
https://www.banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=27&t=46824		 Stranica 1 od 1
Autoru:  cooltura [ 20 Dec 2009, 09:05 ]
Tema posta:  Сјећање: Бранко Ћопић
Песма ђака првака

Збогом, бако, мили роде,
У школу ме јутрос воде,
Тамо ће ме ваздан тући,
Жив ти нећу доћи кући.
Збогом јагње свилоруно,
Чобан ти је погинуо.

Збогом, краво, млијечна справо,
Однио је шалу ђаво,
Поздрави ми драго теле,
Погинуће данас, веле,
Последње ти шаљем збогом,
Освети ме тврдим рогом.

Збогом, коњу ритајући,
Настрадацу читајући,
Унапријед ми душа зебе,
Више јахат нећу тебе,
Дај помози страдалника,
Бјежаћемо чак у Лику.
Autoru:  cicak [ 20 Dec 2009, 11:17 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
genijalac!
Jezeva kucica - vrh.
Pijetao i macak - savrsenstvo.
Magarece godine, Glava u klancu, noge na vrancu. Basta sljezove boje. Nikoletina Bursac.
genijalac!
Autoru:  ferdinand [ 20 Dec 2009, 12:56 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
Sta sam puta procitao njegova sabrana djela. :)
Autoru:  zerocool [ 20 Dec 2009, 16:24 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
ferdinand je napisao:
Sta sam puta procitao njegova sabrana djela. :)


Takodje :) Kao sto cicak rece - genijalac.
Autoru:  catmandoo [ 20 Dec 2009, 17:09 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
Usuđujem se reći kako se radi o bezličnoj komunističkoj literaturi koja nema nikakvu vrijednost. Branko kao literant predstavlja sramotu, u smislu srpske književnosti, za cjelokupan srpski rod.
Jedan obični "crveni baron" srpske literarne umjetnosti koji je sublimaciom stvarnosti i skrivanjem socialne istine postao omiljena lektira Sekretarijata za Obrazovanje i Kulturu SFRJ. Bezobzirni foteljaš koji je svoju bezličnu literaturu naplaćivao masno više od trideset godina plasirajući je putem CK SKJ kao obaveznu lektiru u svim školama SFRJ!
Pobunio se tek onda kada je isključen iz CK SKJ, izbačen sa platnog spiska u Sekretarijatu Prosvjete i kada je u totalno paranoji sročio baštu obojenu mjesečinom djetinjstva pod jesenjim kožunom oca Grmeča.
" On nema djela osim Ježeve kućice" koje je preživjelo dnevnopolitičku aktivnost.
Postoji nešto kod njega što ima veličinu, ali potrošiti brilijantan dar na komunističku organizaciju, odreći se svjetovne nesreće svog naroda,brutalno ostaviti Grmeč goru bez srbalja, bez prava na odbranu i prepustiti Bihać nekim delijama koji nisu nikli kroz kapi Krušnice, Une i Martin Brodskih mlinova, predstavlja zločin protiv pisane riječi. Mislim da je velika Desanka Maksimović tražila pomilovanje baš za Branka, baš za nesreću što izdade ideale đeda Rade. Koliko god je žalio i želio biti Garsija Lorka nije imao hrabrosti da to zaistinu i postane. Da ga odvedu u praskozorje kroz Grenadu mogao je da stvori viziju ali ne i da doživi. Lazar je činio trku sa biciklom, a starina dječak Bajica unuk đeda Rade, načini mrtvu trku sa vremenom. Ziji Dizdareviću je pisao kako se umnozavaju crni konjanici koji su zapravo njegova besmislena literarna zaostavštvina. Tu negdje između sna i jave Bajica je izgubio trku sa sobom i popustio pod slikom vremena utamničen dobrotom socrealizma.
Autoru:  cicak [ 20 Dec 2009, 17:17 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
matere ti, valja li tebi iko osim tebe?
Autoru:  anoniman [ 20 Dec 2009, 17:36 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
cicak je napisao:
matere ti, valja li tebi iko osim tebe?

:D

Napisa covek da je Jezeva kucica sjajno delo. :D Nije pogresio 8) I nije jedino koje je vredno pomena!

A Copic jeste komunisticki pisac.Nije jedini.Bilo je njih puno.Puno tih komunistickih umetnika iz srpskog naroda.Srbi su najvise verovali komuniyam i u to"bratstvo i jedinstvo"i na kraju-nista.Copic se ubio,ni Juga nije opstala.A deca citaju neke druge knjige.Heri Poter im je zanimljiviji.
Autoru:  laoce [ 20 Dec 2009, 19:29 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
catmandoo je napisao:
Usuđujem se reći kako se radi o bezličnoj komunističkoj literaturi koja nema nikakvu vrijednost. Branko kao literant predstavlja sramotu, u smislu srpske književnosti, za cjelokupan srpski rod.
Jedan obični "crveni baron" srpske literarne umjetnosti koji je sublimaciom stvarnosti i skrivanjem socialne istine postao omiljena lektira Sekretarijata za Obrazovanje i Kulturu SFRJ. Bezobzirni foteljaš koji je svoju bezličnu literaturu naplaćivao masno više od trideset godina plasirajući je putem CK SKJ kao obaveznu lektiru u svim školama SFRJ!
Pobunio se tek onda kada je isključen iz CK SKJ, izbačen sa platnog spiska u Sekretarijatu Prosvjete i kada je u totalno paranoji sročio baštu obojenu mjesečinom djetinjstva pod jesenjim kožunom oca Grmeča.
" On nema djela osim Ježeve kućice" koje je preživjelo dnevnopolitičku aktivnost.
Postoji nešto kod njega što ima veličinu, ali potrošiti brilijantan dar na komunističku organizaciju, odreći se svjetovne nesreće svog naroda,brutalno ostaviti Grmeč goru bez srbalja, bez prava na odbranu i prepustiti Bihać nekim delijama koji nisu nikli kroz kapi Krušnice, Une i Martin Brodskih mlinova, predstavlja zločin protiv pisane riječi. Mislim da je velika Desanka Maksimović tražila pomilovanje baš za Branka, baš za nesreću što izdade ideale đeda Rade. Koliko god je žalio i želio biti Garsija Lorka nije imao hrabrosti da to zaistinu i postane. Da ga odvedu u praskozorje kroz Grenadu mogao je da stvori viziju ali ne i da doživi. Lazar je činio trku sa biciklom, a starina dječak Bajica unuk đeda Rade, načini mrtvu trku sa vremenom. Ziji Dizdareviću je pisao kako se umnozavaju crni konjanici koji su zapravo njegova besmislena literarna zaostavštvina. Tu negdje između sna i jave Bajica je izgubio trku sa sobom i popustio pod slikom vremena utamničen dobrotom socrealizma.

Ponavljas se...
Autoru:  WinstonWolfe [ 21 Dec 2009, 00:22 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
jedan od mojih omiljenih pisaca, kao klinac sam vecinu njegovih djela procitao bezbroj puta. i kao klinji mi se nista nije vise svidjelo nego njegova djela.
Citiraj:
Heri Poter im je zanimljiviji.

sad je djeci aktuelan, ali se ne moze porediti sa Magarece godine, Glava u klancu, noge na vrancu. Basta sljezove boje. Nikoletina Bursac, pogotovo Orlovi rano lete.... bar meni.
Autoru:  Romeo88 [ 21 Dec 2009, 00:44 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
Ma moze da prica ko sta hoce, i da je bio ovo i ono, ali jedno je nesporno :sto se knjizevnosti tice, covjek je genije....
Autoru:  cicak [ 21 Dec 2009, 07:51 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
haj mi ga nadjite danas koji ce djeci slikovito, melodicno i s ovoliko ljubavi napisati ovakvo nesto!
jos uvijek kad ovo citam ufati me neka milina...

Branko Ćopić
Pijetao i mačak

Pri kraju šume, u doba davno,
Mačak i Pjevac živjeli slavno.

Kuća im bila od jednog sprata,
priča je o njoj kružila gorom,
prozor i jedan i dvoja vrata,
a krov pokriven bukovom korom.

Pod samom strehom pismeno stoji:
"Putniče, uđi, prevare nema,
svi koji dođu gosti su moji,
ručak se sprema."

I potpis ima olovkom plavom:
"Domaćin Mačak,
šapom i glavom."

A dole niže stoji, od istog pisca:
"Zabranjen pristup
samo za lisca!"

Pjetlić i Mačak u domu bijelom
živjeli složno, šapa uz krilo,
drugarstva takvog na svijetu cijelom
niti će biti niti je bilo.
Kakav je Mačak Pjetliću drug
znalo se šumom uokrug.

Zimi, dok moćna mećava vije
i obnoć bura po šumi vije,
Pijetao leži, pećica grije,
a Mačak priča lovačke priče.
U Mačka lula veća od glave,
šalvare turske od svile blijede,
odbija muški dimove plave
i čudne priče prede li, prede:

"Pođem ti jednom, delijo stara,
u lov sa mačkom Pekmeza cara,
idemo žurno kroz neku raž
u pravcu gore Debela laž;
u mene puška odlična roba,
valja mi više od šuplja boba,
u njega topuz iz drena suva
na strah i trepet medvjeđih buva.

Odjednom - gledaj! Trista mu muka!
Evo ti pred nas rogatog vuka!
Repina duga za njim vijuga..."

Raspričan Mačak prede bez kraja
i preko lule nemarno pljucka,
oči mu pune zelena sjaja.
U peći vatra pucka li pucka,
rumene šare po sobi miče
prstima zlatnim predmete tiče,
na zidu slika Mačkove priče,
sve mu na vuka rogatog liče.
Napolju dotle kroz pejzaž divni
i sanke klize djedice Mraza,
zvjezdanim prahom iskri se staza.
A blizu kuće, pod prozor sami,
neznanac neki vješto se skrio.
Koga li svjetlo Mačkovo mami
i ko bi noćni uhoda bio?
Na njemu ćurak, ni nov ni stari,
pa tamno crven i sav se žari,
tinja u snijegu i čudno sijeva
kao da vatra dogorijeva.
Za njim je širok, raspuhan rep,
priznati valja, prilično lijep.

Neznanko tajni, lopovska duša,
podiže glavu i prozor mjeri.

Mačkove priče pažljivo sluša
i njušku svoju lukavo ceri.
Na kraju reče, pogleda svijetla:
"Ipak ću jednom pojesti pijetla."

Ubrzo noćnik otpraši snijegom,
zamače repom za prvim brijegom,
pod bukve stare, u bijeli vir.
U kući Mačak pospano zijevnu
i lampa dahom posljednjim sijevnu,
pa naglo zgasnu. Zavlada mir...

A noćnik onaj koji se krio
Mudrijaš lisac glavom je bio.
II

Nad šumom zora lepezu širi
i ljetni osvit u sobu viri.
Vrijeme je lovu, valja u čestu,
a Mačak spava u šesnaestu.
Zajedno s njime, pod jorgan-brdo,
lego i Pijevac, pa spava tvrdo.

Mačak odjednom otvori oči,
ugleda zoru, svileno rudi,
pa mazno reče:
"Pjetliću, skoči,
zapjevaj glasno, drugara budi!"

Prenu se Pijevac, istegnu vrat,
progunđa glasno:
"Stao mi sat!" -
pa klepnu krilom i kukuriknu,
u samo uvo Mačkovo viknu:

"O, kukuriku, zorrice Zorri,
rrumeni požarr na nebu gorri,
a moj se drugarr s ljenošću borri!" -
Dodade zatim, zlovoljan vrlo:
"Jutros mi nešto promuklo grlo."

Poskoči Mačak od vjetra brži,
umiva lice, brkove gladi,
priprema pušku, fišeke vadi,
a onda Pijetlu pridiku drži:

"Kad u lov odem, rođeni pobro,
oboja vrata zabravi naša,
i još ti kažem: čuvaj se dobro
od starog lisca, od Mudrijaša.
Od njega većeg lukavca nema,
u svakoj rije i zamku ti sprema.
Puna je varki njegova glava,
podvale smišlja i kada spava;
ako li padne u san duboko,
još uvijek škilji na jedno oko.
Provjeri triput ono što čuje,
rođenom repu ne vjeruje,
planove kuje unedogled,
i nikad neće na tanak led."

Otide Mačak po uskoj stazi,
kroz čestar zelen oprezno gazi,
na svaki šušanj u šumi pazi,
tragove zvijerki pažljivo njuška,
spremna mu stoji škljocava puška.

Pijetao dotle kukuruz kljuca
i bogat ručak za Mačka sprema,
po loncu miješa, tiho pjevuca
veselu pjesmu, ravne joj nema:

"Pšenica rasla vitkoga stasa,
na svakom stablu četiri klasa,
u svakom klasu zrnaca sto.
Oj, ko- ko- ko,
ej, kako to!

Meni će biti prepuna voljka,
starog će lisca stegnuti boljka,
daće mu Mačak batina sto.
Oj, ko- ko- ko,
ej, kako to!"

Pod prozor u tom, koraka meka,
dopuzi Lisac, nečujna sjen,
na njemu šešir, i torba neka,
a glas mu mio i zameđen:

"Pjetliću dragi, pjevaču jasni,
zeleni repe, fesiću krasni,
pšenice evo od svake fele,
rumene, krupne, sitne i bijele,
iziđi malo, sada si sam,
puna je torba da ti je dam."

"Pšenica! Ura!"
Pijetao skoči -
radosnim sjajem bljesnuše oči,
pa uvis đipnu, veseli bata,
glavačke jurnu pravo na vrata.

Trenutka istog Mudrijaš - pljes! -
obori Pijetla k'o zemljotres.
Za tili časak svršio borbu,
Pjetlića smota u staru torbu.

Mudrijaš hvata stazicu prijeku
kroz mahovinu, prostirku meku,
čuljeći uši, tiho pjevuši:

"Pjetliću dragi s bataka dva,
u dubok lonac nosim te ja,
tamo je dobro, ja nisam grub.
Krči mi trba,
svrbi me zub!

Spremiću jutros doručak lijep,
čitavog Pijetla, ostaće rep,
zeleni repić - ja nisam grub.
Krči mi trba,
svrbi me zub!"

U gustoj česti u času tom
škljocara stara grunu ko grom,
nad morem lišća diže se dim.
"Mačak je blizu, ovamo s njim."
trže se Pjetlić i diže viku
iz torbe stare:
"O, kukuriku!
Macane, braco, lija me davi,
Macane, druže, brzo me bavi,
stotinu zrna u pušku stavi!"

Delija Mačak zaigra brkom:
"Nisam se, Lišče, nadao vas!" -
pa jurnu ravno, olujnom trkom,
otkud je čuo drugarev glas.

"Stanider, lijo, crveno pseto,
u dobroj ruci škljocare eto,
biće ti koža kao rešeto!"

Natisnu Lisac što može jače,
sivoga granja sve stoji lom,
na njemu torba ludački skače
i Pijevac skače zajedno s njom.
Preskače Lisac prepreku mnogu
i bježi brže od svojih nogu.

I Mačak juri, potjera siva,
htio bi Lisca u ruke živa,
i jedno dvaput, u brzu letu,
zgrabi ga skoro za samu petu.

Niz neke strane, urvine prave,
lete na turu i preko glave,
repovi praše, oči se žare,
a torba drnda niz kamenjare.
Pijetao ne zna, od straha slijep,
gdje mu je glava, a gdje li je rep.

Najzad se srećno završi borba,
uprta puče, odleti torba,
a Lisac riješen tereta crna
uzbrdo zdimi brže neg' srna.

Manu ga Mačak, pa torbi hrli,
drugara vadi, snažno ga grli,
miluje krestu i repić kriv.

"Pobogu brate, jesi li živ?!"

A Pjetlić reče:
"Umakoh smrti,
samo se zemlja poda mnom vrti."

"Tako ti treba!"
Mačak će strogo -
"Čuvaj se Lisca, jesam li reko.
Još si i glavom platiti mogo,
da ti je drugar bio daleko."
III

Prolaze dani, treperi ljeto,
srećni su Pijevac i njegov drug,
dok jednog jutra i Mačak, eto,
spremi se u lov u dalek lug.
Krećući na put ozbiljno reče:
"Čuvaj se Lisca, bezbrižni Pijevče!"

Veseljak Pijevac! Takvoga stvora
nikada nije rodila gora.
Bezbrižno živi, dobrote pun,
lukavstva nikad ni jedan trun,
sva mu je briga rođeni kljun.
Taj ti u zamku upada skokom,
gotov je za čas, dok treneš okom.

Gizdavi Pjetlić po kući šetka,
navija krestu, ljepotan pravi,
zeleno perje na repu četka,
kad, eto, spolja - Lisac se javi:
"Pjetliću dragi, pjevaču jasni,
zeleni repe, fesiću krasni,
pšenice evo od svake fele,
rumene, krupne, sitne i bijele,
puna je torba da ti je dam,
iziđi malo, sada si sam."

Prozoru Pjetlić dopade skokom,
naheri glavu, zažmiri okom.
"Lijane, kaži: Šta ću da radim?
Da vjeru dadem riječima tvojim?
Pšenicu želim dušu da sladim,
samo se torbe i zuba bojim.
Iskreno reci, prikane moj,
misliš li mene u lonac svoj?"

Lukavi lisac prevrnu oči
i lažan govor za trenut sroči:

"Pokojne babe kunem se glavom,
odavna držim žestoki post,
vodicu pijem, hranim se travom,
prosto ne mogu da vidim kost.
Od juče trbuh boli me jako,
životu mome dolazi konac,
a sinoć, zlo i naopako,
leptir mi neki razbio lonac.

I najzad, jutros (treba me tući!)
zube sam dao na poklon Žući."
Nato će Pjetlić:
"Ti možda šaraš.
Po duši kaži da li me varaš?"

"Ako ti lažem -
Lisac mu veli -
pečen mi batak na glavu pao,
vazdan mi zubi jestivo mljeli,
čitav mi ćuran u trbuh stao.
Lažem li - gusku pojeo mnogu,
luto po šumi kokošijih nogu.
Živjela sloga! U lonac rat!
Iziđi brzo, ljubi te brat!"

Prevari Pijetla zakletva ta,
napolje klisnu u skoka dva,
zgrabi ga Lisac, pa s njim u torbu.

"Sad sam ti, Pijetle, skuvao čorbu!"

Putuje Lisac prastarom šumom,
uz kamenjare hajdučkim drumom,
čuljeći uši, kroz nos pjevuši:

"Pjetliću dragi s bataka dva,
u dubok lonac, nosim te ja,
dobro je tamo, ja nisam grub.
Krči mi trba,
svrbi me zub!"

Vrlo daleko, uz odjek lak,
škljocara stara opali: tak!
To Mačak lovi dalekim lugom,
a i ne sluti šta mu je s drugom.
I opet Pjetlić nadade viku
iz torbe stare:
"Kukuriku!
Macane braco, lija me davi,
Macane, druže, brzo me bavi,
stotinu zrna u pušku stavi!"

Uzalud Mačka doziva drug,
daleko bješe zeleni lug.
Stari se Mačak za lovom vije,
Pjetlića svoga ni čuo nije.
. . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . .

Pred veče oblak naiđe tmuri,
zaćuta šuma, kiša se sprema.
Lovdžija Mačak domu se žuri,
a kada stiže - Pijetlića nema...

Svu noć je kiša šibala kruto,
svu noć je Mačak po šumi luto,
tražio stalno i nije stao,
svu noć je Pijetla po šumi zvao.

Zvao je Mačak, uzalud viko,
jer mu se nije javljao niko.
. . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . .

U zoru Mačak nađe na kosi
prosuto perje, kiša ga rosi.
Zastade lovac, delija mrka,
suze mu teku niz oba brka,
a tužne oči po perju kruže.

"Zašto me nisi slušao, druže?"
IV

Na kraju šume, drugovi moji,
i sada kuća malena stoji,
stara je mnogo, zidovi sivi.
I danas Mačak unutra živi.

Vidimo uz nj sve nova lica:
lovci na glasu, sinovi mladi,
četiri snahe, starica Cica,
šesnaestoro unučadi.

Još uvijek tako, večerom, zimi,
sučući svoje brkove sijede,
starina Mačak uz lulu dimi
i čudne priče prede li, prede.

Veseli odsjaj kao čigra
iz peći skače, zida se maša,
po razapetom krznu igra
lukavog lisca Mudrijaša.

Nad njim je okvir u vedroj boji,
brezova kora, srebrna, svijetla,
u njemu slika velika stoji
mačkova druga, pokojnog Pijetla.

I često Mačak, sa tugom blagom,
razgovor vodi sa slikom dragom,
gleda je dugo i suze briše:
"Najbolji druže, nema te više."
. . . . . . . . . . . . . . . .

Sa djeda-Mrazom u ruhu sjajnom
šumu sam prošo stazicom tajnom,
vidio kuću i prozor drag,
pred pragom lovca staroga trag.
Samo za tren!...
Vjetar je meo
i sve se zavi u sniježni veo.
Autoru:  krajo [ 21 Dec 2009, 10:33 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
Sjajno!!!Kamo srece da ima jos Branka i Branka a ne Harija kao sto rece neko!
Autoru:  Talija [ 21 Dec 2009, 10:38 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
Evo malo i lirike...

Mala moja, iz Bosanske Krupe

Bilo mi je dvanest godina
prvi put sam sišao do grada
iz moga sela tiho i daleko
kad ugleda tebe iznenada

Da li si me spazila il nisi
zbunjenoga seoskoga djaka
svjetlokosog i ocijuh plavi
u oklopu novi opanaka

Kako zija u izloge skupe
mala moja, mala moja
mala moja, iz Bosanske Krupe

Brzo minu nase djakovanje
lagan leptir sa krilima zlatnim
ipak tebe u srcu sacuvah
kroz sve bure putem nepovratnim

Sad je kasno vec mi kosa sjedi
gledam u nju, cuti kao nijema
zalud lutam ulicama znanim
sve je isto samo tebe nema

Da sjecanja mogu da se kupe
mala moja, mala moja
mala moja, iz Bosanske Krupe

Eh djecacke, uspomene glupe
mala moja, mala moja
mala moja, iz Bosanske Krupe
Autoru:  zerocool [ 21 Dec 2009, 12:19 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
WinstonWolfe je napisao:
jedan od mojih omiljenih pisaca, kao klinac sam vecinu njegovih djela procitao bezbroj puta. i kao klinji mi se nista nije vise svidjelo nego njegova djela.
Citiraj:
Heri Poter im je zanimljiviji.

sad je djeci aktuelan, ali se ne moze porediti sa Magarece godine, Glava u klancu, noge na vrancu. Basta sljezove boje. Nikoletina Bursac, pogotovo Orlovi rano lete.... bar meni.


Potpis, Orlovi rano lete sam procitao barem 20 puta! A i ostale nista manje :) Eh da je sad neki Branko..
Autoru:  goci master [ 21 Dec 2009, 15:00 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
WinstonWolfe je napisao:
pogotovo Orlovi rano lete.... bar meni.


Ah ta knjiga. Zamisljao sam da zivim u tom svijetu, Stric, Nikolica...
Jednom sam trazio ovu knjigu u srednjoj skoli, bibliotekarka (veoma osebujna osoba, ne bas odusvljena bilo cim iz socijalizma) me istjerala iz biblioteke optuzivsi me da je provociram tako sto trazim literaturu osnovne skole hehe, tuzila me i starom :D
Autoru:  Talija [ 22 Dec 2009, 08:45 ]
Tema posta:  Re: Сјећање: Бранко Ћопић
goci master je napisao:
WinstonWolfe je napisao:
pogotovo Orlovi rano lete.... bar meni.


Ah ta knjiga. Zamisljao sam da zivim u tom svijetu, Stric, Nikolica...
Jednom sam trazio ovu knjigu u srednjoj skoli, bibliotekarka (veoma osebujna osoba, ne bas odusvljena bilo cim iz socijalizma) me istjerala iz biblioteke optuzivsi me da je provociram tako sto trazim literaturu osnovne skole hehe, tuzila me i starom :D

:D :D :D :D :D
Ma to je svako zamišljao, valjda se te prve knjige čitaju s najviše pažnje, i ja pamtim skoro u detalj neke dijelove te knjige a pročitah je pooodavno.
Stranica 1 od 1 Sva vremena su u UTC [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
http://www.phpbb.com/