banjalukaforum.com
https://www.banjalukaforum.com/

Patrijarhova nebeska pouka
https://www.banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=27&t=46217		 Stranica 1 od 1
Autoru:  Jim Walsh [ 23 Nov 2009, 09:28 ]
Tema posta:  Patrijarhova nebeska pouka
Patrijarhova nebeska pouka


Smrt patrijarha Pavla označiće, ako Bog da, početak vaskrsa Srbije. Normalne, poštene, uljuđene, porodične, hrišćanske Srbije.
Srbije koja ne pristaje na usud najkorumpiranije države u Evropi, Srbije koja se ne miri sa pravilima igre vaskolikih politikantskih šibicara.

Jer, dajte da razmislimo - zašto je više od 600.000 ljudi došlo na Pavlovu sahranu?
Zašto je sav onaj silni narod danonoćno, i po dvanaest sati, čekao u redu da celiva patrijarhove mošti?
Zašto je Srbija Pavla ožalila kao nikoga pre? Zašto, dakle? Pa, zato što je Pavle bio dokaz. Dokaz da ima pravde.

Pavle je bio simbol svega onoga što velika većina nas nije.
On je svojim životom svedočio i slavio hrišćanske, opšteljudske, moralne vrednosti kojih skoro da više nema u današnjoj Srbiji.
Pavle je, pre svega, bio čovek. On je bio oličenje poštenja, on je bio dokaz božanskog zakona i poslednja garancija normalnosti u današnjoj Srbiji.
I baš zato sa odlaskom patrijarha Pavla svi mi mnogo gubimo i baš zato je ovo verovatno poslednja prilika za preumnenje srpske države i srpske politike.

Elem, političari ovdašnji morali su u četvrtak da nauče lekciju svog života.
Lekciju koja kaže da su Srbi svakakvi, ali glupi nisu.
Lekciju koja uči da se poštenje ipak isplati.
Lekciju koja dokazuje da se na kraju svih krajeva ne broji koliko je ko stekao (čitaj: koliko je ko pokrao), već koliko je ko dobra učinio.

Ta lekcija, ta pouka koju nam je Pavle sa neba poslao jeste istovremeno i opomena svima onima koji sada vode srpsku državu i srpsku crkvu.
Ne može se doveka lagati i varati, ne može se zanavek manipulisati, ne može se celoga veka rasprodavati magla.
Pre ili kasnije, sve dođe na svoje, sve izađe na videlo. A onda, onih 600.000 ljudi mogu ponovo da se okupe na jednom mestu.
Samo što tada ne bi bili onako miroljubivi...

Konačno, više od 600.000 ljudi u Beogradu na sahrani patrijarha srpskog jeste i smrtni udarac svima onima koji već decenijama masno profitiraju na srpskoj nesreći. Kako će sada, sinji kukavci, Srbe u svetu da predstavljaju kao bezbožne varvare? Ko će sad da im poveruje kada ustvrde da su Srbi balkanska marva kojoj nikako ne treba skinuti jaram sa vrata?!

Bogu da se zahvalimo što nam je poslao Pavla.
Bogu da se pomolimo da nam svima da mudrosti i pameti da kroz život idemo bez njega...

Dragan J. Vučićević
PressRs
Autoru:  ajkula [ 23 Nov 2009, 14:57 ]
Tema posta:  Re: Patrijarhova nebeska pouka
Stvarno vjerujes u to? :o Da ce se u Srbiji ista promjeniti? Da ce u SPC doci do promjena na bolje? Da ce popovi rasprodati limuzine i ostale ovozemaljske dobiti i razdjeliti ih sirotinji?
Autoru:  BOSANSKI_NOVI [ 23 Nov 2009, 15:13 ]
Tema posta:  Re: Patrijarhova nebeska pouka
Problem je tim veći što je sve više deklarativnih vjernika a sve manje vjere u duši i na djelu!
Kako hrišćana tako i ostalih.
Imam osjećaj da je kod svih balkanskih naroda jače ono nacionalno nego vjersko.Vjera se tu koristi samo kao fasada i faktor diferencijacije!
Ne kontam da neko može u autu imati krst od pola metra a u govoru svaka treća riječ psovka (Boga).
Primjenimo mi vjerska načela u praktičnom životu!
Autoru:  Jim Walsh [ 23 Nov 2009, 16:17 ]
Tema posta:  Re: Patrijarhova nebeska pouka
ajkula je napisao:
Stvarno vjerujes u to? :o Da ce se u Srbiji ista promjeniti? Da ce u SPC doci do promjena na bolje?
Da ce popovi rasprodati limuzine i ostale ovozemaljske dobiti i razdjeliti ih sirotinji?



Разум и искуство последње двије деценије ми говоре да је све црно да црње не може, и да само може бити горе,
али онда кад мало размислим, падне ми на памет: сва будућност јесте производ нашег садашњег дјелања,
а наше дјелање је увијек прозивод начина како размишљамо и доживљавамо свијет.
То можда и јесте био проблем оног здравог дијела свијета у СФРЈ, што су били исувише потресени и разочарани
те се повукли у себе и пали у депресију, умјесто да су се активно борили и супротстављали на све начине
свеопштем лудило које је владало овим крајевим деведесетих година.

На крају крајева, хришћанство није вјера смрти и безнађа, него вјере, наде, оптимизма, једном ријечју вјера у васкрсење
не дозвољава човјеку да духовно клоне и падне у очај, него га тјера да покуша себе барем мало поправити.
Што рече један старац, није страшно пасти или попустити слабостима, падови нас уче да видимо гдје смо слаби,
страшно је пасти у очајање и препустити се црним мислима, све док устајемо и покушавамо, ми смо побједници,
ми свједочимо неуништиви оптимизам и вјеру у свеопште васкрсење, и то је већ довољно.
Онда све добија смисао, и онда наше дјелање није оптерећено свеопштом мракачом коју нам свакодневно сервирају медији.
Бирам оптимизам, па макар се ништа добро и не десило.
Нека ми то буде опредјељење, па шта нам Бог да. :)
Autoru:  Aurrora [ 23 Nov 2009, 21:30 ]
Tema posta:  Re: Patrijarhova nebeska pouka
BIRAM OPTIMIZAM JER DOBRO NAM SE MORA DESITI. VRIJEME JE I SRBIMA SUNCE DA GRANE!!!
Autoru:  ajkula [ 23 Nov 2009, 21:51 ]
Tema posta:  Re: Patrijarhova nebeska pouka
Ah da, kako sam samo mogla zaboraviti. Bog samo Srbe spasava :roll:
Autoru:  Jim Walsh [ 23 Nov 2009, 22:16 ]
Tema posta:  Re: Patrijarhova nebeska pouka
Не контам, ништа ни слично нисам рекао нити помислио,
у ком смјеру одосте?... :confused1:
Autoru:  Jim Walsh [ 23 Nov 2009, 22:30 ]
Tema posta:  Re: Patrijarhova nebeska pouka
Уосталом, да наставимо са темом:



ПAТРИЈAРХ СРПСКИ ПAВЛЕ

МОЛИТВЕ И МОЛБЕ
- Праштање и мирење умјесто једноумља и похлепе



Нису наше него Христове ријечи које кажу:
"Ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима слуга!"
Жртва је темељ јединства и у црквеном и у народном саборном животу, као и у свим областима друштвеног делања,
а Крст је једина непролазна слава човјекова.
... Свако историјско вријеме, па и наше, такво какво јесте, у Цркви се преображава у час Христов,
"у вријеме погодно" и "најпогодније вријеме", у "дан спасења" - сада и овдје


Ове речи Светог апостола Павла упућене су свима хришћанима, па и нама, овде данас сабранима,
високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, преподобни и часни оци и драга браћо и сестре, верни народе Бога живога.
Ваистину, помоћу Божјом постајемо оно што јесмо и стичемо оно што имамо.
Ову јеванђељску истину осећамо и ми на особит начин у овом за нас пресудном часу када на своја слабашна плећа примамо бреме апостолскога служења на престолу Светога Саве, бреме које - ми то свом душом осећамо и јавно, ево, пред Господом и свима вама исповедамо - далеко надмашује наше више него скромне снаге и способности. Истовремено, међутим, осећамо и исповедамо, заједно са истим Светим апостолом: "Све могу у Христу који ми даје моћ".

Благодатна помоћ Божја јесте и прва потреба народа Божјег, сазваног и сабраног у свето богочовечанско јединство Цркве као Тела Христова; у тим оквирима и најпреча потреба, данас можда више него икада, и нашег верног и крстоносног православног српског народа. Уосталом, то је и једина стварна потреба свега света, био он тога свестан или не био. Нарочито у овом времену застрашујућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човекова самоубилачког раскола са јединим Миротворцем, са оним који је Мир наш - Богочовеком Христом, Једним од Свете Тројице. Aли свако историјско време, па и наше, такво какво јесте, у Цркви се преображава у час Христов, "у време погодно" и "најпогодније време", у "дан спасења" - сада и овде.



Хришћани сарадници Божји

То даље значи да смо сви ми хришћани призвани да будемо сарадници Божји у Христовом делу спасења нашег и спасења света:
"У свему се показујемо као слуге Божје: у трпљењу многом, у невољама"..., али исто тако, ако не и више,
"у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемерној, у речи истине,
у сили Божјој, са оружјем праведности...". Јер, само тако ћемо бити "као жалошћени а увек радосни, као сиромашни а многе богатећи,
као они који ништа немају а све поседују".

На том путу сарадње са Спаситељем, Господом Христом, и делања на своме и спасењу ближњих својих, ми видимо и своје скромно место.
Да бисмо њиме ишли и да наше патријарашко служење на трону Светог Саве не би било на штету и срамоту Цркве, нама је неопходна,
драга браћо и сестре, и молитвена помоћ свију вас, свију верних, па је, ево, смерно и иштемо од вас.

Ступајући, као четрдесет и четврти српски Патријарх, у трон Светога Саве, ми немамо никакав свој програм патријарашке делатности.
Наш програм јесте Јеванђеље Христово, блага вест о Богу међу нама и Царству Божјем у нама - уколико га, вером и љубављу, прихватамо.
Сматрамо, међутим, својом светом дужношћу да у овом тренутку укажемо само на неке, за нас данас животно важне и посебно актуелне,
богочовечанске димензије Јеванђеља.

У Православној цркви Христовој сви људи су једно тело и један дух у Господу, нераскидно сједињени светом љубављу
којој је извор права вера, као и свакој другој врлини и истинском људском делу.
Само у Христу, као деца Божја и браћа Христова, ми људи смо и браћа међу собом.
Управо на такво братство и такво заједништво, засновано на богочовечанској љубави, ми ћемо, ако Бог да,
неућутно призивати људе и из свога народа и из других народа, ближих и даљих, и истицати да је оно једина алтернатива лажном "братству и јединству" утемељеном на безбожју, тачније на човекобожачком идолопоклонству.

Љубав и јединство, међутим, нису могућни без коренитог покајања и истинског духовног препорода на личном и свеопштем плану.
Јер, ваистину смо сви за све криви!
Зато, од сада па до последњега даха свога, браћо и сестре, позивамо и позиваћемо све и сваког, почев од самог себе,
на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сваке друге обнове и преображаја:
на праштање и мирење, на љубав и јединство, на братољубиво јединомислије уместо саможивог једноумља и похлепе, на богољубље и човекољубље.
На то свето, човека и народа једино достојно, дело позивамо сваког брата Србина и сестру Српкињу у Отаџбини и расејању;
сву нашу браћу и сестре по вери у православној васељени и хришћанском свету уопште, као и све људе и народе добре воље.
Ми лично гајимо љубав према свима без разлике и благосиљамо све потомство Светог Саве, ма где било, све хришћане и све људе без разлике.

Slika

Први међу једнакима

Као Патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и Крста.
Нису наше него Христове речи које кажу: "Ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима слуга!"
Жртва је темељ јединства и у црквеном и у народном саборном животу, као и у свим областима друштвеног делања,
а Крст је једина непролазна слава човекова.
На ову двоједину истину подсећамо вас, љубљена децо Божја, јер се налазимо на прагу жртвене и покајне године, године у којој ће наша Света црква молитвено обележавати педесетогодишњицу огромног страдања српског народа (1941-1991), али и дара милости и славе коју је у Христу кроз страдање добио. Не заборављајмо: на смирењу и узајамној жртвености свију Бог гради истинску величину и достојанство свију. То је наук Христов, наук наших мученика и новомученика! Зато послушајмо Светог апостола Павла и чашћу једни друге чинимо већима!

Трудићемо се да пред Богом, овим светим Сабором и свима људима оправдамо поверење и наде које се полажу у нашу смерност. На крају, који није и завршетак него, пре ће бити, тек почетак, желимо да поручимо својим драгим верницима у Епархији рашко-призренској, на жртвеном пољу Косову, које је поље праве српске славе и вечног опредељења, у Метохији и у Староме српскоме Расу, сведоцима Крста Христова и покајницима, умногоме, за све Србе: да наше нове одговорности нипошто не значе растанак него још тешње јединство са њима и још ревносније служење спасењу њиховом, свом и свију људи, у славу Јединог Истинитог, у Светој Тројици слављеног, Бога и Господа. Aмин.

(Бесједа на устоличењу за Патријарха, 2.12.1990)
Stranica 1 od 1 Sva vremena su u UTC [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
http://www.phpbb.com/