Бака Роса тражи за унуке кров над главом
Datum: 22.01.2009 23:00
Autor: Крисрина Ћирковић
БРAТУНAЦ - Роса Магазин (70) из Братунца, годину дана послије трагичне смрти сина Радета, моли Бога да "поживи још коју годину" како би, рачунајући на чињеницу да припада трећој борачкој категорији, ријешила стамбено питање и обезбиједила кров над главом својим унуцима Милошу (6), Немањи (3,5) и снаји Весни.
Несрећа је 30. јануара прошле године задесила ову породицу иначе становнике неусловног алтернативног смјештаја у Братунцу, без изгледа да у скорије вријеме добију свој кров над главом. Раде је преминуо послије тешких повреда које је, као случајни пролазник, задобио приликом експлозије бомбе подметнуте испод паркираног аутомобила на аутобуској станици у Палама.
- Страхујем да ће Весна и дјеца остати на улици ако, док сам још жива, не ријешимо питање смјештаја. Кажу да моји унуци, по закону, немају право на смјештај и зато су ми они поред рана које ме боле за сином који је настрадао ни крив ни дужан, још већа рана - каже ојађена старица Роса.
Са огромним болом у души, она подсјећа да је тог кобног дана Раде кренуо од таште, код које је оставио на неколико дана супругу и дјецу.
У тијесном и влажном стану живе двије жене са двоје малољетне дјеце. Весна каже да је њихово привремено боравиште неусловно.
- Милош и Немања добили су бронхитис од влаге. Инсталације су дотрајале и због дјеце се бојим да не избије пожар у стану, каже Весна.
Она напомиње да не ради и да сви живе од пензије коју дјеца примају и инвалиднине коју прима бака Роса.
- Ми не можемо сами да ријешимо стамбене проблеме. Све што смо до рата имали, потпуно је уништено и немамо гдје да се вратимо. У Братунцу је гроб мог сина и мужа и одавде не могу никуда отићи - истиче Роса и додаје да се обраћала општинској Борачкој организацији и Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС, од којих очекује помоћ.
Породична трагедија
- Живјели смо у селу Џепе код Коњица. Кад је почео несрећни рат, Исо Дувњак је одвео од куће мог мужа Николу, који је мучен и убијен негдје у околним брдима. Раде је дуго трагао за посмртним остацима оца и прије двије године, на Преслици је пронађена само доња вилица, коју смо сахранили заједно са Радетом - вели ојађена Роса.
Za ovo je država odgovorna i ona mora pomoći tim nesrećnicima. A njihov broj nije veliki i država ne bi bankrotirala, kada bi im pomogla. Kada je već nesposobna da nađe nalogodavce i izvršitelje.