Искреност може да шкоди

Размислите добро пре него што своје викенд догодовштине унесете у свој „Фејсбук” профил. – Двадесеттрогодишњи Марк Зукерберг одустао од школовања на Харварду да би развио компанију у којој данас има удео од 20 одсто који вреди три милијарде долара

Марк Зукерберг, креатор „Фејсбука” (Фотодокументација „Политике”)

Водећа фирма за регрутовање људских ресурса упозорила је недавно на то да друштвене веб-странице могу озбиљно да угрозе изгледе за добру каријеру и апеловала на оне који траже нов посао да буду опрезни када свој приватан живот излажу у јавност, преноси британски лист „Тајмс”.

„Бадинок и Кларк”, међународна консултантска фирма, која сваке године хиљадама професионалаца проналази радна места, каже да улазак на друштвене веб-странице постаје устаљена пракса и рутински посао приликом проналажења одговарајућих људи. Њено истраживање показало је да је готово две трећине (62 процента) британских директора пријављено на „Фејсбуку”, „Мајспејсу” или некој другој друштвеној веб-страници, што им омогућава да „ископају” најпрљавије ствари о неком, иначе, идеалном кандидату.

„Фејсбук” је пре четири године (4. фебруара 2004) покренуо двадесеттрогодишњи Марк Зукерберг, који је одустао од школовања на Харварду да би развио компанију у којој данас има удео од 20 одсто који вреди три милијарде долара. Наиме, ако би се вредност овог интернет-сајта процењивала на основу уговора по којем је софтверски гигант „Мајкрософт” за 1,6 одсто удела у „Фејсбуку” платио невероватних 240 милиона долара, онда би ова друштвена веб-страница вредела 15 милијарди долара.

„Фејсбук” тренутно има 62 милиона чланова широм света, а само у Британији их је 3,5 милиона.

Аналитичари сматрају да је знатно атрактивнији за кориснике од главног ривала „Мајспејса”, с којим хвата корак невероватном брзином, јер их његова структура присиљава на коришћење правих идентитета, за разлику од „Мајспејса” где корисници често употребљавају лажне идентитете.

Интернет-сајт „Мајспејс” тренутно има 200 милиона, претежно младих чланова (између 18 и 35 година), а ради на следећем принципу: свако ко има приступ Интернету може бесплатно да се региструје на овом сајту, чиме добија своју приватну веб-страницу у оквиру тог сајта. Са те странице корисници могу да размењују информације о себи и својим интересовањима са другим корисницима истог сајта, које свако бира по сопственом нахођењу и који онда постају такозвани пријатељи.

„Мајспејс”, у власништву „Њуз корпорејшна”, матичне компаније „Тајмса”, настао је пре девет година, а само у Британији користи га 10 милиона чланова.

Сваки пети послодавац признаје да користи ове сајтове да би дошао до информација о кандидатима и сазнао како се представљају, наводи се у истраживању које је спровео сајт „Вијадео”.

Скоро две трећине њих признају да информације до којих долазе утичу на одлуку о запошљавању кандидата, док четвртина отворено изјављује да је оно што су открили променило њихово мишљење и навело их да не запосле некога због онога што је изнесено онлајн.

Енди Пауел, директор фирме „Бадинок и Кларк”, каже да тешко да може да се пренебрегне чињеница о томе да је Интернет јавно место на коме су готово сви потенцијални кандидати за запослење од којих их дели само неколико покрета „мишем”.

„У почетку је постојала само ’Гугл’ претрага, а онда је све више послодаваца почело да посећује ’Фејсбук’ и ’Мајспејс’. У Британији 10 милиона људи има своје место на ’Мајспејсу’ па је тако неизбежно осећање које вас тера да зароните у те сајтове”, каже Пауел.

„Многи наводе безброј елемената у свом онлајн представљању, али их они не показују увек у најбољем светлу. Зато је све више корисника који веома воде рачуна о томе шта о себи пишу.”

Пауел ипак наглашава да би била штета када би људи престали да користе друштвене веб-странице из страха да им не науде приликом будућег запошљавања.

„Постоји и она боља страна. Добар профил може да покаже широку мрежу пријатеља и интересовања, креативности и добрих интернет-способности. Не удубљују се и не копају по сајтовима све компаније. Неке чак дају реч да се тиме неће бавити и од тога стварају сопствену врлину”, објашњава Пауел.

Поједине светски познате фирме сматрају, чак, да је проверавање профила на „Фејсбуку” исто што и „улажење у нечију кућу и претурање по личним стварима”.

„Постојеће провере и подаци сасвим су довољни”, сматра Дона Милер, европски директор у рентакар предузећу.

-----------------------------------------------

Пет ствари које никако не смете да поставите на свој „Фејсбук” сајт:

– не стављајте слике са својих пропалих пијанки – то ће најпре одвратити ваше нове послодавце;

– не жалите се на тренутни посао, шефа или колеге и не износите неучтиве примедбе на рачун ваше компаније;

– детаљи о романтичним састанцима или оговарање љубавног живота ваших пријатеља такође не оставља добар утисак на оне који то читају;

– успостављање контаката са новим пријатељима или комуницирање са оним старим за време радног времена неће се сматрати добро искоришћеним временом компаније;

– помислићете да можете да уклоните инкриминисане слике или доказе, али компромитујуће фотографије могу да буду меморисане и сачуване, због чега је готово немогуће да их се отарасите.

С. Стијовић
"Политика"