|
Naravno, ovo je samo moje viđenje stvari. Da unaprijed napomenem, da ne bude zabune, ja i sama smatram da sistem kakav postoji ne samo u našoj zemlji nego u čitavom svijetu u najmanju ruku ne funkcioniše tako da bi zaista štitio prava pojedinaca. Ali, ovo nisam istraživala dovoljno da bih sada mogla to da obrazložim sa argumentima. Kupila sam vaš časopis da vidim o čemu se kod vas radi i vidim da se djelimično radi o onome o čemu i ja razmišljam, ali, sto se mene tiče, tu ima rupa, naročito u Manifestu.
Pitanje na koje mi niste odgovorili onako kako sam očekivala da ćete mi odgovoriti je: Kako nastojite doprijeti do ljudi koji sa vašim stavovima nisu upoznati?
Ako je odgovor ovo: Ovaj časopis je, pored sajta, sredstvo kojim pokušavamo da otvorimo polje komunikacije sa ljudima koji bi mogli biti zainteresovani za politku i aktivizam iz jedne druge perspektive, neautoritarne i direktne, onda cu biti razočarana, prvo zato sto vaš Manifest ima neku drugu "estetiku", a to je "estetika akcije". Ta kontradiktornost mi smeta. Kažeš da ne očekujete promjenu svijeta, a Manifest upravo o tome govori; drugo, časopis - ovo izdanje je vrlo ograničeno kako sam shvatila, sajt - jeste li istražili koliki postotak naših ljudi koristi internet (narocito populacija za čija prava želite da se borite)!
Fali koncepcija, plan, ciljna grupa, mozda hrabrost da se preduzme akcija. Akcija ne mora biti rušilačka. Naprotiv, moze biti tiha, ali ubitačna.
O Manifestu konkretnije (moja skromna zapažanja): Ne naznačava se jasno kome je časopis namijenjen, ali iz načina na koji je opisano čemu je namijenjen uočava se jaz izmedju onih koji ga pišu i onih za koji se oni "bore". Ako treba da se mijenjaju nazori potlačenih (potlačeni u nekom užem smislu, jer kako ja gledam na stvari, a vjerujem i vi, potlačeni uopšte smo mi svi), a potlačeni su najčešće, iako ne nužno, i manje obrazovani i osviješćeni, oni su izmanipulisani, zamazane su im oči, onda treba da im se obraćate "njihovim jezikom", treba da im budete pristupačni. U suprotnom, ove ideje ostaće privilegija malobrojne skupine, pa će i vaša borba ostati besmislena.
Mozda vi kao inicijatori ovog pokreta i pisci (odnosno, pisci i prevodioci) tekstova (a vi se, kako vidim, odričete čak i ovog pokušaja da vas se definiše kao pokret!) samo zadovoljavate svoju sujetu ili se bojite da postanete masovniji ili naprosto ne znate kako da krenete u akciju, ne znate ni koji su vam konkretni ciljevi.
Jos jedna mogućnost je ona koja je obrazložena u Uvodu. Tu se ograđujete od mogućnosti različite interepretacije vaših tekstova time što kažete da vam nije namjera da bacate "ribarske mreže", niti da stvarate "parangale sektaških lovaca na duše" i time dokazujete da zaista i pišete sami za sebe jer mogućnost uticaja na druge ljude ostavljate sferi slučaja kao da je svaki mogući uticaj na ljude nužno manipulacija.
Mozda unaprijed smatrate da su promjene nemoguće ili to ostavljate nekim drugim generacijama; čitaće vas, ako ništa, oni koji već razmišljaju kao vi. (Tako sam i j došla do svog primjerka.) Vama je to dovoljno?
Tražimo, kritikovaćemo, propagiraćemo – sve sami glagoli akcije!, a nulti broj Kontrapunkta donosi samo jedan članak koji se tiče konkretno naših prilika, naših, domaćih problema. S druge strane može se kao pozitivno istaći to što se daju primjeri borbe koji su poduzimali anarhisti drugih zemalja, tako da mi koji čitamo vidimo da tamo negdje postoje ljudi koji su spremni da daju svoj život za odbranu načela. Ali to opet nije dovoljno. Istražimo domaće slučajeve!
Čini mi se da se čak u samom časopisu stvara kontradiktornost s obzirom na to da je objavljen članak "Intelektualci i moć". Radi se o tome da ono što se u manifestu navodi kao cilj: Tražimo prava za socijalno izopštene, potlačene, izrabljene, oskrnavljene..., upravo je ono što u spomenutom članku Delez naziva glupim i licemjernim smatrajući da samo reforma koja nastaje iz žalbi i zahtjeva onih kojih se to tiče stvara revoluciju"koja dovodi u pitanje totalitet moći i hijerarhije".
Tu nalazim kontradiktornost jer ovaj Manifest pokazuje da namjera Kontrapunkta nije da sebi približi, da osvijesti i upozori potlačene i ugnjetavane, da se zajedno sa njima bori, da im pomogne u njihovoj borbi, već mu je namjera da se u njihovo ime bori, iako ni sredstva te borbe nisu opisana niti je predočeno kakav je to sistem za koji se oni bore kad se već bore protiv postojećeg.
Jasno je da oni traže slobodan, stvaralački i dostojanstven razvoj pojedinke/pojedinca i socijalnih grupa, kritikuju sve postojeće: odbacuju fatum, tradiciju, istoriju i politikanstvo... A nude šta?!
Pitam: Ne bi li jedini cilj ljudi sakupljenih oko ovog časopisa trebalo da bude to da osvijeste one kojih se njihova pobuna tiče? U suprotnom, čemu služe ove velike riječi, osim za malu grupu ljudi koji "žele da sruše sve", pri čemu je to samo njihov pogled na svijet, ali ne i stvarna uvjerenost da su promjene moguće.
Naravno, ovo je moj pogled na stvari. Mozda se nisam dovoljno raspitala o vama, a, opet, mozda je tako i bolje jer kao posmatrač sa strane lakše uočavam nedostatke.
Vi najbolje znate šta i kako želite, i ako nisam u pravu, ja se nadam da će idući broj Kontrapunkta da odgovori na neka od važnih pitanja koja sam postavila. Iz moje perspektive, to su važna pitanja.
Pozdrav.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
dobrih tekstova i tema ima online... bash mi drago da je pocelo da izlazi...
Ovo je nulti broj, delom ima prepravljene onlajn prevode, a delom su autorski tekstovi, osvrti i recenzije... ukoliko te interesuje stampana verzija, javi se... na jednoj strani, tiraz nije velik, verovatno ce prva tura du ode uskoro, a na drugoj strani svaka novcana pomoc/participacija/"kupovina" je vise nego dobrodosla i pomoci ce u redovnijem izlazenju i daljem razvijanju casopisa...
), да плаћа порез и све што иде уз то, те да буде дистрибуисан на киосцима? или бар на одређеним мјестима, ако не кроз уобичајене канале дистрибуције? или су то, евентуално, планови за будућност? иако се тако улази у токове система (знам, знам 
