banjalukaforum.com

zanima me kako birate prijatelje,
koliko ih imate i koliko ste ih imali kad ste bili mladji,
koliko lako sticete nove?
ja za sebe cijenim da sam dosta druzeljubiva, ali i dosta kriticna,
lako ostvarim prvi kontakt ali mi je bas tesko da se zblizim s ljudima, posebno sad kako sam starija a preselila sam se u drugi grad,
ostvarim neki pocetni kontakt, ali mi se onda cini da mi niko nije dovoljno slican da bismo mogli stvarno da se razumijemo a ne da mi se da se druzim druzenja radi,
kao znate kad ste imali 16 pa ste se druzili sa svim i svakim, vazno je samo bilo da se ide u grad,
a kasnije ste poceli da birate malo vise,
e sad sa 30 cini mi se da sam pocela toliko da biram da nikad necu izabrati nikog novog, a stari su prijatejli sad daleko,
s jedne strane mi nedostaju a s druge mi se ne prave kompromisi i ne provodi vrijeme s krivim ljudima,
jesam li u krivu?
kako birate prijatelje?

pah...ne znam...nmikad nisam ,,birala``prijatelje...osobe se se zblize i nadju ili ne...nema tu biranja...naravno ko mi ne odgovara...ne trudim se previse da odrzim kontakt...a ona s kim si takav si je vise nego odlicna...tako da bolje sam...nego u losem i dosadnom drustvu

_________________
We are the knights who say Ni

imamo tu srecu da biramo neprijatelje a prijatelji nas sami izaberu.

ja uopste ne obracam paznju na to, dolazi samo po sebi izgleda.
sve svoje prijatelje sam upoznao u skoli ( eventualno ) ili u komsiluku. nikad ih nisam trazio.

pa dobro da, dok si mladji ne biras nego ti se desi,
ali poslije mislim da biras,
tipicna situacija kad pocnes da radis u novoj sredini,
izaberes da ides na rucak sa mikom a ne sa zikom, ili da pozoves poslije posla na kafu marka a ne janka,
znaci biras,
e meni je problem sto nekako nikog ne biram,
cini mi se da je janko malo previse negativan, marko previse porodican covjek, mika je dosadan i cutljiv, zika ovakav onakav pa se bojim da mozda pocinjem da budem prekriticna,
mislim da se kasnije u tim nekim tridesetim stvari vise ne desavaju same od sebe kao kad smo bili u skoli,
nego te situacija tjera da biras prijatelje,
a ja cini mi se pocinjem da biram previse ostro,
to sam htjela da kazem,
mada mi je zanimljiva ideja da mozda stvarno treba sjediti i cekati da budes izabran, ne znam

am, sto je neko rekao uvjek mene izaberu ..
inace sam otvoren, mogu da se druzim sa svim i svakim ali sve je to zeza tj. samo druzenje ..

pravog prijatelja je danas tesko naci, i ko ga ima on je veoma srecan covjek
uglavnom, nema tu mnogo biranja, neko ti se mozda ne svidi na prvi pogled, ali kad ga malo bolje upoznas shvatis da je u stvari dobra osoba koja moze da ti bude prijatelj ..

_________________
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема...
Ногом ћеш ступит, можда, поганом?
Дрзнеш ли даље?...

Ал' један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави
"Отаџбина је ово Србина!..."

to ne bira mozak nego srce.

( dobro bira mozak, kako ce birat organ koji pumpa krv )

Ah.. ja nemam tih problema...

Jednostavno nemam priljatelja ;)

_________________
Always remember that you are unique, just like everyone else...

nema covjeka .... nema problema.

"Best friends are like diamonds,precious and rare
False friends are like leaves,found everywhere..."
Definitivno je tako...
Najmanje je vazno kako si ti te osobe upoznao,bilo da je to vrtic,skola,posao,ulica...a takodje je nevazno je li to neko koga znas od rodjenja ili si ga tek upoznao...i ja sam mijenjala sredinu i upoznala sam divne ljude,sasvim slucajno...izgleda da to nekako ide sistemom eliminacije,narocito sto smo stariji,logicno da neces trositi vrijeme na nekog ko te smara i od kog te bez razloga boli glava
poznanika imam milion ali prijatelja jako malo.. eh da... nemam ni jednu jedinu prijateljicu,nazalost uvijek se pokazalo da su to neka "prijateljstva"iz neke koristi...

_________________
"You got a dream... You gotta protect it. People can't do somethin' themselves, they wanna tell you you can't do it. If you want somethin', go get it.."

pa, iako sam sebe smatrala oduvek veoma komunikativnom i društvenom, kad sumiram svoja iskustva ,,sticanja prijatelja,, reklo bi se da je potrebno prilično vremena da bi mi neko postao stvarno prijatelj. mada, to je verovatno dobro, jer imam baš dosta pravih prijatelja.
e sad, od skoro sam u vrlo čudnoj situaciji, jer se doselih ovde gde nikog ne poznajem. prvo su mi užasno nedostajali prijatelji. nedostajali su mi obični razgovori, kupovina, kafenisanje i slične gluposti. tako sam ja jedno vreme svaku osobu koju upoznam smatrala za budućeg prijatelja. sad me je prva kriza prošla, pa sam se iskulirala. naravno, prijatelji mi i dalje nedostaju, ali ipak to se ne može na mišiće.
da, moram takođe da konstatujem da je vrlo teško naći prijateljicu, kad se pređe 25, a u novoj si sredini. komšiluk-uglavnom matorci, u gradu teško, kako još uvek ne radim, problem je još veći. no, polako...
p.s.stari prijatelji su naravno uvek tu (dao bog internet) ali kao što rekoh one sitne stvari su ono što se ne može preko žice

Kako birati? Po afinitetima, valjda. Neki ljudi jednostavno "leze" jedni drugima, iz raznih razloga ( od (materijalnog) interesa do mentalno-duhovne kompatibilnosti)

I ja imama dosta poznanika, ali pravog prijatelja ( prvo se ovo mora definisati).. ako je to neko ko zna dosta o meni i od koga ja mogu da naucim o sebi, onda imam jednog takvog, samo jednog. Hvala Bogu na tom covjeku ( musko je u pitanju, da!.. ali nije mi momak)

Eto, a razno razne "dobre" kolegice i tracanja uz kavu.. e tu moje iskustvo nije bas najljepse... uglavnom su tu neke pritajene intrige, interesi, mrznje, sitne pakosti i slicno. Tako da mi one sluze samo za dobru zabavu, izlazak, ramjenu misljenja o svakodnevnim trivijalnostima i tako slicno. Ali samo je taj jedan covjek s kojim mogu dijeliti sve tajne.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Jenostavno ti neko sjedne, prepoznate se i to tako spontano i počne...
Ja imam samo jednu pravu prijateljicu, jedino njoj mogu ama baš sve reći, i dovoljno mi je! Ostalo su poznanici, kolege na poslu itd.

slazem se da ti ne treba i ne mozes ni imati sto najboljih prijatelja,
i jedan je dovoljan,
al sta kad nemas ni to,
zar to nije tesko, da nemas nikog tu blizu da mu ispricas neki svoj obican detalj koji neces reci svakom,
moze li se uopste bez toga?

Bila sam i u takvoj situaciji, kad sam doselila ovamo, i znam koliko je to užasan osjećaj...Nisam imala apsolutno nikoga kome bih rekla ćao, a kamoli popričala s njim...

selidba bas zna da bude tuzna,
kasnije ti bude drago, upoznao nove ljude, stekao nova iskustva i sve,
al u startu je bas tesko, a nekad se i zapitas vrijedi li uopste,
stekao si nove prijatelje al si izgubi os vremenom pola starih, i jos si se namucio da se snadjes,
ne znam,
cini mi se nekad da bolje prodje onaj ko se zadovolji malim i uziva

Uvijek je tesko kad se doselis u novu sredinu, a jos je gore ako si se doselio u sredinu gdje ljudi imaju drugaciji mentalitet i nacin zivota. Sto si stariji sve je teze naci prave prijatelje, a cesto se desi da i starija prijateljstva puknu jer se ljudi udalje u nacinu zivota, razmisljanja. A opet cak i kad se preselis, uvijek ima nacina da se odrze stara prijateljstva u gradu odakle si dosao. Uvijek sam se bolje slagala sa muskarcima nego sa curama, pa zato valjda i imam vise muskih prijatelja jer tu nema one zenske pakosti.

_________________
"Don't believe everything you think."

sta znam,
meni to nije trip da se sa zenama ne mogu druziti zbog zlobe,
ono jest da se muskarci i zene druze nekako jednostavnije i nema tih zenskih prepirki i ljutnji al tu onda uvijek ima bar malo onog bil te kresno il bi kafu s tobom popio,
ne zamjerite na izrazu, znate na sta mislim

Pravih prijatelja je malo u životu, sve ostalo su poznanici ili kako bi se reklo raja.




Da se nadovežem na ovo.... Da li vjerujete u prijateljstvo između muškarca i žene, ja vjerujem, neki kažu da se kad tad tu pojavi ljubav.

Tačno.... Sad su se moji prijatelji rasuli svuda, dosta ih je u Austriji, tako da ih čujem samo preko neta i viđam praznicima... Al uvijek upoznaš nekog super ko te iznenadi u gomili bezveznih ljudi i shvatiš da još ima dobrih ljudi s kojima možeš podijelit nešto....

Šutite, sad se trebam seliti... Ne sjedajte mi na muku....

Bože... Nemojte me plašit...

_________________

pa evo da te utjesim,
ako ides kao student, pretpostavljam da je to slucaj,
onda ce ti biti super, i nemas problem,
problem imaju oni koji odu da rade ili jos gore da tek traze posao pa dok ga ne nadju nemaju kontakt sa domacima, a i kad pocnu da rade i da upoznaju ljude ovi nemaju ni vremena ni volje za njih,
kod studentarije je to ipak mnogo bolje,
masa ljudi koji imaju svo vrijeme svijeta da se druze i zezaju,
dakle nemas razloga za brigu