Ne pamti se da je napetost među dvema vodećim svetskim silama - SAD i Rusijom - bila izraženija nego uoči današnjeg sastanka G8
BERLIN - Ne pamti se da je napetost među dvema vodećim svetskim silama - SAD i Rusijom - bila izraženija nego uoči samita zemalja grupe G8, koji počinje danas u nemačkom letovalištu Hajligendam. Predsednici država i vlada sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja i Rusije, to jest Grupe 8, u nemačkom Hajligendamu će tri dana razgovarati o najvažnijim političkim i ekonomskim pitanjima.
Stvari su najviše zakuvale poslednje izjave ruskog predsednika Putina, koje je ponovio nekoliko puta, i to - slučajno ili namerno - upravo dnevnicima iz kontinentalne Evrope poput nemačkog Špigla ili italijanskog lista Korijere dela sera. Putin u intervjuima za ove medije preti okretanjem svojih nuklearnih raketa prema Evropi ukoliko Amerika nastavi da postavlja protivraketni štit u područjima relativno bliskim Rusiji. Rusija je prošle nedelje isprobala interkontinentalni projektil RS-24, čija misija je upravo da izbegne protivraketni štit, a zamenik ruskog premijera i Putinov mogući naslednik Sergej Ivanov javio je da je projektil pogodio cilj udaljen 5.500 kilometara.

Ne popušta ni SAD. Naime, predsednik Buš je pre samita G8 sleteo u Prag, kako bi još jednom uverio češkog premijera Mareka Topolaneka da je postavljanje radara u češkim Brđima dugotrajno bezbednosno rešenje za njegovu zemlju.


VODENIM TOPOVIMA I SUZAVCEM NA DEMONSTRANTE

HAJLIGENDAM - Samit G8 prate teške demonstracije protivnika globalizacije u kojima je do juče povređeno preko 1.000 ljudi - policajaca i demonstranata. Posle prodora na više mesta, tik uz samu čeličnu ogradu u Hajligendamu, nemačka policija je juče, koristeći vodene topove, suzavac, ali i gumene palice, uspela da potisne demonstrante izvan zone u kojoj je zabranjeno okupljanje. Za sigurnost samita u Hajligendamu brine se 16.000 nemačkih policajaca, što je najveći policijski angažman ove vrste u 58-godišnjoj istoriji Savezne Republike Nemačke. Mesto održavanja samita ograđeno je neprobojnom ogradom dugom 12 kilometara i visokom 2,5 metra. Ograda će biti skinuta tek u subotu, pošto svi učesnici budu otputovali.




U koordinaciji s bazom za rakete za presretanje u poljskom Gorskom, Amerikanci nameravaju da ojačaju protivraketni štit u Istočnoj Evropi, ali s prilično neuverljivim izgovorom - kako bi odbranili svet od mogućih nuklearnih projektila iz Irana. Činjenica je da domet iranskih balističkih projektila nije dovoljan da ugrozi Ameriku, zbog čega Rusija smatra da je nadogradnja raketnog štita usmerena protiv nje. Usput, Putina ljuti i niz drugih otvorenih pitanja, koja se mogu svesti na poznatu frazu "izigravanje svetske policije", poput ucenjivanja američkih komšija gasom i naftom, maltretiranja zarobljenika u Gvantanamu i nečovečnog postupanja u Iraku i Avganistanu ili različitih stavova oko budućnosti Kosova. Sam Buš se iz cele situacije izvukao kao proklamovani mirotvorac, ponavljajući kako on i predsednik Putin "imaju neke nesuglasice", ali da "ne vidi Rusiju kao neprijatelja".

U koordinaciji s bazom za rakete za presretanje u poljskom Gorskom, Amerikanci nameravaju da ojačaju protivraketni štit u Istočnoj Evropi, ali s prilično neuverljivim izgovorom - kako bi odbranili svet od mogućih nuklearnih projektila iz Irana.

rat je izgleda jedino rjesenje za drasticne promjene u drustvu, drugacije ljudima nece doci iz dupeta u glavu... Bolje da izgine nekoliko desetaka miliona, nego da unistimo planetu pa svi lagano pocrkamo...

Ne vjerujem da će Buš da se usudi da povuče takoav potez, kao što je napad na Rusiju. Iako je malouman, nije baš toliki glupan da povuče rizik nuklearnog rata, samo da bi ostvario dominaciju na vojno-taktičkom planu. Uostalom američki kongres, u kojem sjede bar donekle pametni ljudi, odlučuje o tim pitanjima, a teško da će oni olako da odobre sredstva Bušu za još jedan rat. Ameri sve rade svjesno i proračunato, samo što njihov račun obično ne prati realno stanje stvari. Tako su sa Irakom računali na siguran ogroman profit, nakon preuzimanja iračkih izvora nafte, što bi indirektno značilo i jaču dominaciju na svjetskom tržištu. Zbog toga su u kongresu dozvolili, da se rat u Iraku započne, ali su poslije shvatili da su se preračunali, da su troškovi rata ogromni, a pitanje je da li će na kraju uopšte doći u posjed sve te nafte. Tipično američki. Bez adekvatne analize unutrašnje političke situacije, samo su došli sa trupama i očekivali da se svima stresu gaće od njihove vojne sile. A irački fanatici će prije da zapale cijeli Irak, sa sve naftnim izvorima i nevinim stanovništvom, prije nego dozvole da kompletan Irak padne u američke ruke. Kongres u SAD je shvatio grešku, pa pokušao da obori Bušov zakon o izdvajanju novih 120 milijardi za rat u Iraku, na šta je Buš iskoristio pravo veta, na koje, koliko znam, ima pravo samo jednom. Drugim riječima, donekle pametni kongresmeni, neće odobriti napad na Rusiju iz dva razloga
1. nema ekonomske isplativosti (osim vojne i taktičke dominacije u Evropi za koju polovina SAD smatra da je polusotrvo na jugu Afrike)
2. straha od Putina, koji nije uplašen poput svojih prethodnika

Dakle ako Buš bude sam insistirao na sukobu sa Rusijom, ostaće bez podrške, a više nema pravo na impičment (stavljanje veta na odluke kongresa). Poučeni lošim iskustvom iz Iraka, neće se usuditi na još jedan krupan korak. Usuđujem se da kažem da izi istih razloga, neće, osim prijetnji, uputiti ništa konkretno ni protiv Irana, te da američke krstarice plove po Perzijskom zalivu, samo da bi pokušale da uplaše Ahmadinedžada.

Inače je Buš pri kraju mandata i ovi svi diplomatski manevri su samo pokušaj njegove administracije, da donekle opere totalni fijasko, koji je doživjela ta garnitura na čelu sa Bušom.