Kad vec pricate o svemu ovome interesuje'me jedno.
Sta mislite o venzemaljcima(dali postoje ili ne)?
U kog oni boga vjeruju i dali su hriscani ili su vise okrenuti islamu ili budizmu?
Kakva je telegonija kod njih definisana?
| banjalukaforum.com https://www.banjalukaforum.com/ |
|
| Vanzemaljski svjet https://www.banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=27&t=297 |
Stranica 1 od 2 |
| Autoru: | @[DARKO] [ 14 Okt 2001, 03:52 ] |
| Tema posta: | |
Kad vec pricate o svemu ovome interesuje'me jedno. Sta mislite o venzemaljcima(dali postoje ili ne)? U kog oni boga vjeruju i dali su hriscani ili su vise okrenuti islamu ili budizmu? Kakva je telegonija kod njih definisana?
|
|
| Autoru: | Vader [ 14 Okt 2001, 09:53 ] |
| Tema posta: | |
Vanzemaljaca itekako ima, koliko je meni poznato ima ih na svim ili skoro svim planetama naseg Suncevog sistema. Najrazvijeniji su na Saturnu. Ne govorim o bakterijskim oblicima zivota vec o duhovno i tehnoloski razvijenim oblicima zivota, razvijenijim od nas...zasad. Sto se tice njihove duhovnosti vjerujuem da su i tu bolji od nas...zasad. Vjerujem da su svjesniji Tvorca. <!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> U kog oni boga vjeruju i dali su hriscani ili su vise okrenuti islamu ili budizmu?</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> 
Sve je to isto, sve je to ista religija, sve je to put ka Tvorcu i zbog toga mislim da oni nemaju ovakve podjele a jos pogotovo ne vjerujem da nisu svjesni da je to sve isto kao sto ljudi nazalost nisu svjesni pa se jos ubijaju zbog toga. Harijev vanzemaljac rece da kod njih vlada komunizam. Vjerujem u to. Tako ce biti i na Zemlji kad se duhovno razvijemo. U Suncevom sistemu ima 11 planeta, bilo je 12. Trenutno je poznato 9. Ta koje sad nema se unistila sama tj. njeni stanovnici su je unistili jer su isli onim putem na kom se covjecanstvo sada nalazi, nuklearna naoruzanja i tako to. Posljedica unistenja te planete je polje asteroida izmedju Marsa i Jupitera. Do ovoga da je bila jos jedna planeta koja je unistena i da je od nje nastalo polje asteroida sam dosao iz razlicitih duhovnih izvora...sve se poklapa
Nasa Zemlja je najbolje mjesto za zivot mozda i u cjelokupnom stvaranju. Specificna je planeta, specifican i univerzalan projekat. Na drugim planetama postoje nekoliko vrsta drveta na planeti, nekoliko vrsta zivotinja itd. Zemlja je napravljena kao mjesavina mnogo toga, najraznovrsnija je i zbog toga najljepse mjesto za zivot. Mozes li zamisliti koliko zvjezdanih sistema ima, koliko planeta, koliko nastanjenih planeta u Kosmosu a nasa Zemlja najljepse mjesto za zivot? Mozes li zamisliti kolika je cast, sreca, Boziji blagoslov i blagonaklonost dobiti zivot na Zemlji? Ljudi to nazalost ne znaju. Kad bi znali mnogo bi bolje koristili svaku sekundu zivota na Zamlji. Zemlja je naspecificnija jer omogucava duhovni napredak osobama koje su na njoj. Nema mnogo takvih mjesta u Kosmosu. To je glavni adut Zemlje...nazalost ljudi to ne znaju pa i ne koriste tu mogucnost. Cuo sam da je u Kosmosu lutrija i da je glavna nagrada dobiti inkarnaciju na Zemlji. Ovo je figurativno ali oslikava kako stvarno jeste. I u Svetom Pismu pise ovo, pise da je Zemlja najblagoslovenija u Kosmosu. Ako ljudi imaju mogucnost da duhovno napreduju, da postanu ono sto mogu da postanu kroz evoluciju na Zemlji a to ne koriste i ne iskoriste procice gore nego da tu mogucnost nikad nisu ni imali. Razmisljajte o tome. <!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> Kakva je telegonija kod njih definisana?</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> Nemam pojma kakva telegonija je kod njih definisana. Bolje bi nam bilo da se okrenemo nama samima nego da se mnogo zamaramo sa vanzemaljcima. Prave istine o vanzemaljcima, Kosmosu i uopste svemu se mogu dobiti samo kroz duhovnost, kroz duhovne spoznaje i samospoznaje. Sve ostalo je naucno intelektualisanje za koje ce se vecinu pokazati da nije tacno. |
|
| Autoru: | Mari [ 23 Nov 2001, 09:21 ] |
| Tema posta: | |
[quote] Dana 14.10.2001. 10:53, Vader je napisao: Vanzemaljaca itekako ima, koliko je meni poznato ima ih na svim ili skoro svim planetama naseg Suncevog sistema. Reci izvor ovog svog saznanja, interesuje me.
U Suncevom sistemu ima 11 planeta, bilo je 12. Trenutno je poznato 9. Ta koje sad nema se unistila sama tj. njeni stanovnici su je unistili jer su isli onim putem na kom se covjecanstvo sada nalazi, nuklearna naoruzanja i tako to. Posljedica unistenja te planete je polje asteroida izmedju Marsa i Jupitera. Do ovoga da je bila jos jedna planeta koja je unistena i da je od nje nastalo polje asteroida sam dosao iz razlicitih duhovnih izvora...sve se poklapa
S ovim se ne slazem. Ja sam dosla do saznanja da samo sto nismo posjeceni od te iste planete. U Suncevom sistemu ima ukupno sada 11 tijela (brojeci, dakle, sva nebeska tijela - i Sunce i Mjesec); 12. dolazi s vremena na vrijeme, jer orbitira izmedju naseg Sunca i drugog, nama nevidljivog Sunca. Interesuje me gdje si nasao gore navedeni podatak. Nasa Zemlja je najbolje mjesto za zivot mozda i u cjelokupnom stvaranju. Specificna je planeta, specifican i univerzalan projekat. Na drugim planetama postoje nekoliko vrsta drveta na planeti, nekoliko vrsta zivotinja itd. Zemlja je napravljena kao mjesavina mnogo toga, najraznovrsnija je i zbog toga najljepse mjesto za zivot. Mozes li zamisliti koliko zvjezdanih sistema ima, koliko planeta, koliko nastanjenih planeta u Kosmosu a nasa Zemlja najljepse mjesto za zivot? Mozes li zamisliti kolika je cast, sreca, Boziji blagoslov i blagonaklonost dobiti zivot na Zemlji? Ljudi to nazalost ne znaju. Kad bi znali mnogo bi bolje koristili svaku sekundu zivota na Zamlji. Zemlja je naspecificnija jer omogucava duhovni napredak osobama koje su na njoj. Nema mnogo takvih mjesta u Kosmosu. To je glavni adut Zemlje...nazalost ljudi to ne znaju pa i ne koriste tu mogucnost. Cuo sam da je u Kosmosu lutrija i da je glavna nagrada dobiti inkarnaciju na Zemlji. Ovo je figurativno ali oslikava kako stvarno jeste. Reci kako si dosao do ovih saznanja; mora da su cvrsti izvori, cim sa tolikom sigurnoscu koja prosto odise sa "papira" mozes napisati takvo nesto. I u Svetom Pismu pise ovo, pise da je Zemlja najblagoslovenija u Kosmosu. Ako ljudi imaju mogucnost da duhovno napreduju, da postanu ono sto mogu da postanu kroz evoluciju na Zemlji a to ne koriste i ne iskoriste procice gore nego da tu mogucnost nikad nisu ni imali. Razmisljajte o tome. Slazem se s tim. [] |
|
| Autoru: | Vader [ 23 Nov 2001, 10:54 ] |
| Tema posta: | |
Izvora ove informacije je vise. Jedan je knjiga "Kosmicko Otkrovenje", radi se o objavi visih kosmickih sila koju su primile amerikanke En Valentjan i Virdzinija Esen, moze se naci npr. kod ulicnih prodavaca u Banjaluci. Knjiga je za strogu preporuku iz vise razloga. Nedavno sam citao nesto o Nostradamusu i pronasao da je on, posto se ujedno bavio i astrologijom, takodje dosao do toga da je bila jos jedna planeta u Suncevom sistemu a koje vise nema. Onda sam malo o tome pricao na Serbiancefe-u i neko mi rece da su takodje stare civilizacije ako se ne varam Sumerci i Vavilonci takodje znali da je bila jos jedna planeta koje vise nema. Ja se bavim duhovnom izgradnjom, citam svete spise i drugo pa mi je izvor informacija u tome kao i u razgovorima sa drugim duhovnim osobama. Nekad mogu da kazem konkretno izvor informacije za nesto ali nekad ne mogu jer se npr. radi o informaciji koja je dobijena kao kombinacija vise stvari itd. Sto se tice toga da je tesko dobiti zivot, inkarnaciju na Zemlji znam iz jednog izvora o kom ti ne mogu nista reci, a kasnije sam nasao potvrdu za to u "Tibetanskoj knjizi zivota i smrti" gdje se to isto veoma snazno figurativno oslikava. Kaze ovako: "zamislite okean velicine Univerzuma, zamislite kornjacu kako roni na dnu okeana i obruc koji pluta na povrsini i kog talasi bacu tamo-'vamo. Kornjaca izranja na povrsinu jednom u 100 godina. Budisti kazu da je teze dobiti zivot na Zemlji nego da kornjaca, kad izroni, glavu provuce kroz obruc." P.S. Dosta je nepregledno da pises tako sto uzmes moj dio teksta i na njega samo nastavis svoj. Bolje je da quotas. Vidim da si to pokusala ali ti nije uspjelo. Na pocetku teksta koji zelis da citiras stavis [quote] (to si u vrhu ovog gore odgovora i uradila) a na kraju teksta koji zelis da citiras stavis isto to ali ispred quote ide / tj. ide /quote i to naravno u zagradama []. |
|
| Autoru: | Mari [ 23 Nov 2001, 14:53 ] |
| Tema posta: | |
U pravu si. Nekad brzina nije i vrlina. |
|
| Autoru: | Antrax [ 29 Nov 2001, 21:12 ] |
| Tema posta: | |
Ne postoje materijalni dokazi o postojanju zivota van planete Zemlje ( postoje neki nepotvrdjeni podaci o pronalascima anaerobnih bakterija na asteroidima koji su prolazili u blizini Zemlje ). Ipak, teoretski zivot van planete Zemlje moze i mora postojati. Pri tome, zivot ne mora da bude baziran na ugljeniku, moze da bude totalno drugacije baziran i osnovan i moze da se ispoljava na nacine nama nepojmljive. Samim tim glupo je raspravljati o vjerskim ubjedjenjima inteligentnih vanzemaljskih bica. O telegoniji takodje.... Sto se tice Suncevog sistema, situacija je sljedeca : - na Merkuru nema zivota – previse je blizu Suncu. - na Veneri nema zivota, atmosfera joj je otrovna za ziva bica zasnovana na ugljeniku, previse je vruca. Ipak, moguce je da postoje anaerobne bakterije u visim slojevima Venerine atmosfere - situaciju na Zemlji manje vise poznajemo - na Marsu, osim Zemlje naravno, su najpovoljniji uslovi za nastanak zivota. Smatra se da na najpogodnijim dijelu Marsa za zivot ( na Marsovom ekvadoru ) vladaju isti uslovu kao i na dijelu Himalaja na kojim zivi oko 200 vrsta nizih biljaka. Znaci, moguce je da se na Marsu mogu pronaci biljke, bakterije i sl. - Jupiter je planeta u gasovitom stanju, nema teorije da tamo ima nesto zivo. Mozda na nekom od Jupiterovih mjeseci postoji zivot ali to su samo nagadjanja. - na ostalim planetama ga sigurno nema, jebiga, hladno je. Sto se tice ostalih zvijezda sa planetama, mozemo samo da blejimo u njih i nagadjamo jer proci ce jos mnogo vijekova dok se tehnologija razvije u dovoljnoj mjeri da se mogu vrsiti istrazivanja ili putovanja u tom pravcu. Nas slucajni susret sa vanzemaljcima je moguc jedino ako oni nas posjete. To bi sigurno znacilo da je njihova tehnologija razvijenija od nase i da su superiorniji od nas. Tehnoloski razvitak ne mora da bude pracen i duhovnim ( sto se vidi i iz razvoja ove smrdljive ljudske civilizacije ) pa je moguce da za ljude susret sa vanzemaljcima i ne bi bio ugodan – mozda bi nas zbrisali .
Pozdrav ! |
|
| Autoru: | Vader [ 29 Nov 2001, 23:03 ] |
| Tema posta: | |
Kao prvo zelim ti dobrodoslicu na forum. Kao drugo ne slazem se sa vecinom onoga sto si rekao
<!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> Ne postoje materijalni dokazi o postojanju zivota van planete Zemlje</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> To sto ne postoje ne dokazuje apsolutno nista. A i ne bi se moglo reci "ne postoje" vec "nisu objavljeni pa mi za njih ne znamo". Ne slazem se da na Veneri nema razvijenog inteligentnog zivota. Na Marsu takodje ima ali je nekad bilo i vise. Oni imaju problema sa vodom. Na Jupiteru takodje ima zivota kao i na Saturnu. Ima i na ostalim planetama, mozda ne bas na svim ali mozda i na svim. Ne bi nas nasa kosmicka braca zbrisala jer su na vecem duhovnom nivou od nas. Tehnoloski napredak ne povlaci i duhovni to je tacno ali samo do odredjene mjere. P.S. Nije mi jasno zasto na ovoj temi pominjes telegoniju koja nema veze sa ovim kad ona ima svoju temu. |
|
| Autoru: | VooDooInstalater [ 02 Dec 2001, 20:00 ] |
| Tema posta: | |
"Sta mislite o venzemaljcima(dali postoje ili ne)?" Prosto receno DA, samo sto udaljenosti izmedju civilizacija u kosmosu su tolike da ih nas ljudski um ne moze ni shvatiti, tako da su prakticno i nepremostive. Moje licno misljenje je da postoje mnoge dimenzije, ne samo ova nasa, dakle postoje svijetovi koje mi iz ove nase dimenzije ne mozemo ni vidjeti niti osjetitisa nasim "nerazvijenim" culima. Zamisli nesto toliko veliko kao svemir!? Zamisli nesto sto nema ni kraja ni pocetka!? Zamisli galaksije koje se krecu brzinama svjetlosti a mogucnost njihovog sudara je tolika kao da se dvije pcele sudare u zraku kada jednu pustis iz Japana a drugu iz Amerike!? "U kog oni boga vjeruju i dali su hriscani ili su vise okrenuti islamu ili budizmu? Kakva je telegonija kod njih definisana?" Mislim da bi bilo porazavajuce za jednu naprednu vanjzemaljsku civilizaciju da boluje od "djecijih" bolesti kao nasa zemaljska civilizacija tj. da se dijele na Hriscane, Budiste...etc. Ma sta da ti pametujem, preporucujem ti da odgovore potrazis u knjizi CARLA SAGANA "Contakt". Pozdrav iz prohladnog Sarajeva |
|
| Autoru: | Vader [ 02 Dec 2001, 22:25 ] |
| Tema posta: | |
<!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> Dana 02.12.2001. 20:00, VooDooInstalater je napisao: Mislim da bi bilo porazavajuce za jednu naprednu vanjzemaljsku civilizaciju da boluje od "djecijih" bolesti kao nasa zemaljska civilizacija tj. da se dijele na Hriscane, Budiste...etc. </BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> Slazem se, oni se ne dijele, oni znaju da je to sve isto i da sve vodi istom i zato nisu kao sadasnji ljudi koji imaju vise religija koje su zapravo iste ali to u svom sljepilu ne vide pa jos i ratuju na vjerskim osnovama. |
|
| Autoru: | Antrax [ 03 Dec 2001, 11:11 ] |
| Tema posta: | |
Vader, ne mora znaciti da je svaka vanzemaljska civilizacija na veceg stepenu duhovnog razvitka od nas. Neke su razvijenije ali neke i nisu. Zapanjuje me to sto jedan nesumnjivo inteligentan tip ima toliko pogresna uvjerenja. Ti toliko grijesis da zaista ne znam ima li smisla dokazivati da nisi u pravu. Ipak, napisacu ti par stvari... Kazes da na Veneri postoji inteligentni zivot i zivot uopste... Pa znas li kakvi su tamo uslovi ? Evo ti par dokaza da je Venera nenastanjiva : 1. problem se zove temperatura. Temperatura na Veneri varira od 250 C do 1200 C. Moras priznati da je to prilicno vruce za bilo koje zivo bice . Uzroci toliko visoke temperature su to sto je Venera nesto bliza Suncu od Zemlje ali i to sto ima izuzetno gustu atmosferu koja zadrzava sunceve zrake koji se odbijaju od povrsine planete i vraca ih nazad ( efekat staklene baste ).
2. problem se zove voda. Na Veneri nema vode u cvrstom ili tecnom stanju. Moras priznati da je pomalo nezgodno zivjeti bez vode... 3. problem se zove atmosfera. Ona je sastavljena od kombinacije izuzetno otrovnih gasova. Oni trenutno ubijaju... 4. problem se zove atmosferski pritisak. Usljed velike gustine atomosfere i njene velike specificne tezine, atomosferski pritisak na Veneri je ogroman, pretpostavlja sa da je jednak pritisku u okeanima na dubinama od nekih 100 do 150 metara. Eto, ukoliko postoje neka ziva bica na Veneri, mogu ti reci da su onda vrlo zajebana .
Spominjes i Jupiter. A znas li gospodine Vader kako izgleda Jupiter ? Jupiter je gasovita planeta. To znaci da na njemu nema cvrstog tla. Jupiter predstavlja gust oblak gasova i nista vise. Pa nije valjda da mislis da na Jupiteru zive neki inteligentni metanski oblaci i sl. ?! Ono sto je zanimljivo za Jupiter je da u strukturi njegovih gasova, znacajno mjesto zauzima Helijum, pa u nekim slobodnim razmatranjima o teraformiranju Suncevog sistema, preporucuje se paljenje Helijuma i pretvaranje Jupitera u novo Sunce cime bi se dobilo i dovoljno svjetlosti, energije i toplote za naseljavanje Urana i Saturna... |
|
| Autoru: | Vader [ 03 Dec 2001, 13:10 ] |
| Tema posta: | |
<!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> ne mora znaciti da je svaka vanzemaljska civilizacija na veceg stepenu duhovnog razvitka od nas. Neke su razvijenije ali neke i nisu</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> Slazem se u potpunosti. <!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE>jedan nesumnjivo inteligentan tip</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> Nisam inteligentan, ne znam otkud ti to. <!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> Pa znas li kakvi su tamo uslovi ? Evo ti par dokaza da je Venera nenastanjiva :</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> Tvoj problem i problem vecine ljudi je sto sve posmatrate "zemaljskim" ocima, sve posmatrate kroz ljude tj. "ako covjek ne bi mogao opstati na Veneri - ne moze nista". To je totalno pogresno i usko razmisljanje. Znas li ti da na Zemlji ima bakterija koje mogu da prezive i opstanu u ekstremnim uslovima? Jedne mogu da zive hiljadama godina pod ogromnim naslagama leda na polovima, druge mogu da izdrze ekstremne temperature, trece mogu da izdrze vrlo visoku radijaciju itd. Zasto? Ne samo zato sto su bakterije vec zato su su drugaciji organizam koji je takav da to moze. Sta ako na drugim planetama ima razvijenih oblika zivota koji su drugaciji organizmi od nas, koji drugacije osciluju, drugacije titraju, imaju drugaciju gustinu tijela? Pri svemu ovome ne mislim da su samo fizicki drugaciji nego i duhovno. Sta ako su mnogo suptilniji od nas pa da i imaju fizicko tijelo ali koje tako titra da ga mi ni ne mozemo vidjeti materijalnim ocima? Ovakvih ima. Ljudi koji se astralno projektuju u astralnoj projekciji svojim astralnim tijelom mogu da prolaze kroz zidove, vatru, razne sredine i uslove jer to duhovno tijelo ima manje ogranicenja nego fizicko. Sta ako ti vanzemaljski oblici zivota imaju tijelo suptilno kao astralno tijelo covjeka pa mogu bez problema da opstanu u tzv. ekstemnim uslovima koji su samo za nas ekstremni? Sta ako su oni tako gradjeni da im uslovi na Veneri savrseno odgovaraju a na Zemlji bi se mucili? Koliko je meni poznato neka duhovna bica zive na Suncu. Duhovnom obliku fizicka toplota ne smeta kao sto tebi npr. ne smeta kad si izlozen svjetlosti sijalice. To razmisljanje da ako ljudi ne bi opstali u nekim tamo ekstremnim uslovima onda nista ne moze opstati je veoma usko, povrsno, plitko. To je zato sto ljudi ne poznaju duhovno i ne zele da ga upoznaju vec samo zele da upoznaju materijalno i da ga eksploatisu sto vise mogu. Takvima je cudno, glupo, smijesno da mogu da postoje i drugi oblici zivota koji su drugaciji od nas. Ne mislim drugaciji u smislu da imaju dva srca, tri bubrega, vec da im tijela drugacije titraju, da imaju drugacije uslove za zivot, da su neki tako gradjeni da ih ljudi ni ne mogu vidjeti materijanim ocima. |
|
| Autoru: | Nadja [ 28 Dec 2001, 23:54 ] |
| Tema posta: | |
Zelim vam samo nesto reci na tu temu ima li zivota izvan Zemlje (odnosno postoje li vanzemaljci) sigurno kada nebi bilo njih nebi bilo ni nas netko je SIGURNO postojao prije nas i stvorio na i cijeli universum. vi ste neki dosta informisani ali jedna mudra izreka kaze VODA JE NAJCISTIJA KOD IZVORA zar nije tako stoga morate potraziti knjige koje govore istinu o toj temi e ne samo neka nabubanja. Sto se tice nostradamusa on u nekim stvarima je prorekao nesto ali nije li istina da kad se nije ispunilo onda je sam zapalio da bi se ispunilo prorocanstvo mu. kao sto je naprimjer papa tvrdio za njegov atenta da je prorocanstvo a u stvarnosti sam je angazirao da se izvrsi atentet itd. Postoje van zemaljci i oni su dobri i brinu se za nas ljude inace nebismo imali dovoljnjo kiseonika za zivot ili druge stvari prirodne. ali i postoje oni losi koji sa politicarima upravljaju kao sa sahovskim figurama.STO LJUDI NECE NIKAD TO PRIZNATI .Svemir je beskonacan prostor i zato ne bi bilo mudro navoditi planete naseg suncanog sistema i nagadjati na kojoj od njih postoji zivot osim toga nas suncev sistem je samo velicine jedne TACKE na kraju recenice u usporedbi sa cijelim SVEMIROM i ko moze kazati gdje zive Nas stvoritel i njegovi andjeli(VAN ZEMALJCI)to je rijec koja znaci van zemlje ziva stvorenja. zato nikad nemoj piti vodu akonije blizu izvora ili zahvacena sa izvora mogli bi ste se otrovati a onda je to po zivot opasno Lijepe pozdrave vama svima NADJA |
|
| Autoru: | Vader [ 29 Dec 2001, 12:17 ] |
| Tema posta: | |
<!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> Svemir je beskonacan prostor</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> Ovo je diskutabilno mada ne mozemo sa sigurnoscu reci. Evo sta sam nekidan procitao i smatram da bi moglo biti tacno: "Kosmos u kome se nalazomo jeste ogroman, ali nije beskonacan. Ako bismo ga posmatrali izdvojeni sa strane, sa astralne tacke gledista, kosmos izgleda kao covjek: skupine zvijezda i galaksija, kojih zaista ima mnogo, daju mu formu ljudskog tijela gigantskih domenzija. Davno je vec postavljena teorija da je svako ljudsko bice mikrokosmos, koji bi trebalo da bude u simbiozi sa makrokosmosom. Zvijezde u makrokosmosu su ziva i inteligentna bica - praveci paralelu sa nasim tijelom one odgovaraju nasim celijama, svaka celija u nesem organizmu je ziva i inteligentna. na osnovu ovih podataka možemo slobodno da zaključimo da je Tvorac sve nas kreirao na osnovu neke vrste kalupa, da je projektovao svoj lik kao osnovni uzor postojanja inteligentnih bića u kosmosu." To ti je ono da je mikrokosmos slika makrokosmosa. To uči ezoterija, kabala itd. "Ono što je gore isto je onome što je dole" Hermes Trismegistos <!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE> ne bi bilo mudro navoditi planete naseg suncanog sistema i nagadjati na kojoj od njih postoji zivot</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End --> Ono nije nagadjanje. |
|
| Autoru: | Mari [ 29 Jan 2002, 11:49 ] |
| Tema posta: | |
Zasto ne pricamo (kao drustvo) o ZEMALJSKOM svijetu, o zivotu u ljudskom i njemu slicnim oblicima U ZEMALJSKOJ KUGLI u vise slojeva i dimenzija? O suncima unutar Zemlje, o ljudima visokim preko 3 metra, o stvorenjima iz podzemnog svijeta i pecina? Zasto nismo jednako orijentisani prema sebi i van sebe? |
|
| Autoru: | Ex-Almanah [ 30 Jan 2002, 12:46 ] |
| Tema posta: | |
Ja u to sve ne vjerujem . Za mene to ne predstavlja nista od pitanja ... Pa barem da napisem ... |
|
| Autoru: | s tripy [ 30 Jan 2002, 20:26 ] |
| Tema posta: | |
Kao sto neko rece: "THE TRUTH IS OUT THERE" |
|
| Autoru: | Vader [ 20 Mar 2002, 19:34 ] |
| Tema posta: | |
Evo nešto od onoga šta su vanzemaljci u ovom vremenu duhovnog buđenja telepatski prenosili ljudima koji su to mogli da prime: "Ja sam vas stvorio na svoju sliku i priliku - rekao je Bog. A kako smo i mi, kao i vi, Božja djeca, imamo Njegov duhovni oblik. Mi, dakle, imamo oblik sličan vašem, ali ne iste gustine, već sastavljen od materije finije strukture... Tijela su nam elastična, iako su djelimično zgusnuta. I nosioci funkcija u našem tijelu na liče čovjekovim organima. Nemamo koštani kostur niti meko tkivo - koji su nastali kod vas usljed velikog zgušnjavanja, kako bi vaši teški organi imali oslonac. Naš "skelet" od finije materije nije od kostiju kao kod vas ljudi, već više od koštane srži, ili još bolje rečeno, koštane mase koja je elastična. Naši se organi ne sastoje od ćelija, već od jedne vrste mjehurića u kojima je pohranjena kosmička energija. Naše energetsko tijelo, koje u sebi takođe ima dušu, u neprekidnoj je komunikaciji sa kosmosom. Ipak, naša duša nije toliko smanjena kao kod ljudi. U tu mjehuričastu strukturu dotiče samo toliko duhovne snage koliko smo u stanju aktivirati je u skladu s našom sviješću. Aktivnost i struktura našeg tijela takođe zavise o našem načinu života. Naše tijelo se sastoji od kapljica fine materijalnosti i pjenušave je građe, ali nije bez oblika kao oblak, već je slično ljudskom obličju, stvoreno prema Božjoj slici i prilici. U to pjenušavo tijelo fine materijalnosti neprekidno dotiče duhovna snaga. Što se više okrećemo Božjem zakonu i poštujemo moć ljubavi, to više duhovnih snaga primamo. Zbog našeg bogougodnog života, naša finomaterijalna tijela postaju sve blještavija, jer u sve većoj mjeri primaju duhovnu snagu. Iako se naš život odvija prema visokom stepenu duhovne samosvijesti, i nama su još potrebni duhovno sazrijevanje i razvoj. Ni mi još nismo u apsolutnoj svijesti Oca, zbog čega smo još vezani za određena područja (peti nivo podnebesnog svijeta). Bez povećane svjetlosne snage ne možemo uzlaziti u više nivoe, 6. i 7. A u vječno čiste, nebeske svjetove možemo stupiti samo u određeno vrijeme svjetla. To je moguće onda kada Središnje (Duhovno) Sunce prenosi našem sunčevom sistemu, a time i nama, povećanu svjetlosnu snagu. To se odvija u eonskim ciklusima. Pljačkate planetu i sebe Naša braća iz pete dimenzije zatim objašnjavaju otkud tolika zgusnutost čovjekovog tijela i njegove planete, tolika naša prostorno-vremenska ograničenost, pomračenost i sputanost duše... Oni su posljedica kako skoro krajnjeg davnog otpada nas kao Božje djece, tako i našeg tvrdoglavog istrajavanja u duhovno protivzakonitom življenju i djelovanju. U to spada i naš naopak odnos prema carstvima prirode: životinjama, boljkama, mineralima (koji su, da uzgred napomenemo, i sami bili s nama na Nebu kao svjetlotvarna bića, dok ih nismo - jedan broj njih- "odvukli" sa sobom u Pad). "Ubijajući životinje i sjekući drveće koje imaju životne sokove, mijenjate zakone zračenja Zemlje i tako narušavate ekološku ravnotežu, a to opet znači, griješite protiv Božijeg zakona. Hraneći se s mnogo mesa i ribe, vi u svojim tijelima narušavate ravnotežu i tako mijenjate magnetska polja u sebi - odnosno mijenjate svoju duševnu i tjelesnu strukturu, jer sve se zasniva na vibracijama...Kada bi čovječanstvo bilo usklađeno s Bogom, ne bi moralo Zemlji uzimati njena blaga (rude, energente...), jer vaše Sunce zajedno sa svojim planetama proizvodi sve potrebne energije. Ali da bi se koristili ti izvori energije, potrebna je čista atmosfera i apsolutna usmjerenost planeta na Sunce i na duhovno. Kako zbog čovjekovog neznanja i nesavršenosti toga nema, čovjek se miješa u prirodni zakon, divlje mlati oko sebe i, u krajnjem, potkrada samog sebe uskraćujući sebi izgrađujuće energije, čime svoj zemaljski život gasi mnogo ranije. Čime se hrane Zatim se pravi paralela između ljudske i njihove ishrane: "Sve dok se čovjek hrani mrtvom hranom, tj. onom životinjskog porijekla, neće duhovno napredovati... A kada biste se zadovoljili hranom koju vam daruje zemlja uz pomoć Sunca i planeta (voće i povrće), iscijelila bi se kako vaša tijela tako i duše, jer bi oba tijela - fizičko i duhovno, primala dovoljno duhovne snage... Mi se hranimo životnim formama koje nam daruje Božiji zakon, ali nikada mrtvom hranom, tj. mesom i sličnim proizvodima. Jer ubijanje je jedan od najvećih prestupa i kad je riječ o životinjskom carstvu... Hranu, naime, pripremamo od biljaka, uglavnom od voća. Upravo kod biljaka veoma pazimo na izbor, kao i na vrijeme branja i stepen zrelosti biljke. Jer i one su, kao i sve životne forme, nosioci duhovnog života. U određeno vrijeme svjetla one rado daju svoje oživljavajuće supstance višim svjetlosnim formama, tj. Božijoj djeci. Tak kad vidimo da su biljke sazrele i da nam rado daju ono što mogu, mi iz toga pripremamo naše jelo. Ali mi ih ne kuhamo i ne zagrijavamo kao vi, ne oštećujemo izdašni životni dar. Hranu uzimamo samo onda kada naše Sunce dostigne određen položaj, tj. kad prve zrake buđenja, određene zrake života, dotaknu naša naselja. I uzimamo male količine hrane, jer je nabijena visokom životnom energijom, iz živih izvora Duha. Plodove ostavljamo na stablu dok sami ne padnu s njega kao mana. Svoja polja i vrtove obrađujemo pri određenom položaju planeta, jer tada specifične kosmičke zrake povoljno utiču na tlo i omogućavaju da sjeme brzo klija. Poznajemo i priznajemo povezanost čistih duhovno-kosmičkih zraka sa zračenjem naše planete koja, kao što već znate, još ima izvjesnu gustinu. Sadimo vrlo malo vrsta povrća. Nastojimo da se što više hranimo voćem koje raste na drvetu života, jer stabla i žitarice su veći davaoci energije. Napominjemo da su naše biljke i voće sasvim drugačijih vibracija i strukture od zemaljskih. Sve što primamo prilagođeno je našem stepenu vibracija. I čovječanstvo živi i prima u skladu sa stepenom vibracija koji je samo stvorilo, a Bog- Stvoritelj dopustio, jer svako biće koje još nije slobodno vodi se do spoznaje i ostvarivanja preko životnih oblika koje samo stvori. Samo tim načinom se proširuje njegova svijest, odnosno može se uzdići u više oblike postojanja." |
|
| Autoru: | Leona [ 11 Avg 2005, 18:45 ] |
| Tema posta: | |
Evo nasla sam jedan clanak uvezi "vanzemaljaca", o Rozvelu. Jest da je predugacak, ali ako nekoga interesuje moze da procita, (ili ako nekome smeta, moze se i izbrisati, nije problem  ):
Neidentifikovani leteći objekti Rozvel - najveća NLO misterija Rozvel je grad u Americi, u državi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se smatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvela nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je eksplodirala prva nuklearna bomba, kao i Los Alamos u kome je tim stručnjaka radio na njenom razvoju. Tamo se nalazi i vojna baza koja je ušla u istoriju kao prva koja je raspolagala nuklearnim oružjem. Šta je učinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a posebno je čudan podatak da prvih 30 godina ništa od svega toga nije pobuđivalo pažnju javnosti. Tek 1978. godine počelo je klupko da se odmotava. Ili, bolje reći, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale slučajeve kojima se UFOlozi bave. Da krenemo redom, jer priča je bogata događajima. Mada je i ranije bilo sporadičnih slučajeva, masovno zanimanje ljudi za neidentifikovane leteće objekte započelo je 1947. godine. Samo u okolini Rozvela je između 17. maja i 12. jula registrovano 16 izjava svedoka (toliko je sačuvano, mada neki istraživači tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da su videli NLO. Da bi stvar bila još zamršenija, nijedna od tih 16 prijava, koje postoje u arhivi, ne odnosi se na događaj koji danas pobuđuje tako veliku pažnju, ali zato ima drugih pisanih tragova - pre svega u štampi. Lokalni list Roswell Daily Record 8. jula 1947. godine objavio je članak pod naslovom “RAAF pronašao leteći tanjir na ranču u oblasti Rozvel”, u kome se navodi da je Major Džes A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, inače oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio leteći tanjir i da je “stvar prosledio višem štabu”. U istom članku kaže se da je 2. jula nekolicina građana Rozvela videla veliki NLO kako preleće iznad njihovih kuća. U sutrašnjem broju pojavio se članak pod naslovom “Rejmi demantuje leteći tanjir”, u kome brigadni general Rodžer Rejmi (Rodger Ramey), komandir Osme vazdušne jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio leteći tanjir nego “ostaci meteorološkog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polomljenih drvenih gredica i gumenih delova”. U istom broju pod naslovom “Uznemireni rančer koji je pronašao leteći tanjir žali što je pričao o tome” mogla je da se pročita i priča Meka Brejzela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je još 14. juna, kad je prolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronašao “veliku količinu pocepanih gumenih traka, metalnih folija, neobično čvrstog papira i kopči”. Tada to nije smatrao značajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kući. Tek kad je čuo da je pronađen leteći tanjir, odmah je šerifu ispričao šta je video i dve priče ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju količinu materijala je video, rekao je sledeće: “Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko četiri metra u prečniku. Delovi sive gume bili su razbacani na kružnoj površini prečnika oko 180 metara”... “Nije bilo nikakve elise niti čvrstih metalnih delova koji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada je na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na kojoj su bili naštampani nekakvi cvetovi.” Brejzel je još rekao da je i ranije pronašao dva meteorološka balona na svom ranču, ali da nisu bili nalik ovome. Posle ovoga se Brejzel nije baš najbolje proveo: vojska ga je bukvalno zarobila i držala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa civilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa čak i psihijatrijskom pregledu. Vojska je preduzela dotad neviđene mere obezbeđenja: naoružani vojnici opkolili su celu oblast, a kasnije je još jedan prsten vojnika postavljen radi sprečavanja pristupa na širu teritoriju. Snajperisti su postavljeni na sva obližnja brda, a vojna policija zaposela je sve puteve u okolini. Senator Novog Meksika Denis Čejvs (Denis Chaves) telefonirao je u Radio Rozvel i zabranio da se emituje, preslušava ili kopira tonski snimak intervjua sa Mekom Brejzelom, koji je već bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko minuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska. Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjeno da istu izjavu daju bilo kome. Umesto nje naređeno im je da nauče novu izjavu koju smeju da šire, a koja ni po čemu ne liči na njihovu prvobitnu priču. Hoće li neko poverovati da je sve to urađeno samo radi meteorološkog balona? Začudo, hoće. Posle svega, general Rejmi održao je konferenciju za štampu, kojom je umirio duhove i raspršio sve sumnje. Tako je slučaj mirovao preko trideset godina. Probijanje zida ćutanja ili početak obmane? Godine 1978. tabloid Nacionalni istraživač (National Inquirer) ponovo je pisao o celom događaju. UFOlog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se sa majorom Džesom Marselom, koji je 1947. godine pronašao ostatke i identifikovao ih kao delove letećeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao sumnje UFOloga. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i Čarls Berlic (Charles Berlitz), angažovala su se na prikupljanju podataka i napisala knjigu “Rozvelski incident” objavljenu 1980. godine. U knjizi se navode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947. godine ili su razgovarali sa osobama preminulim u međuvremenu, a koje su imale šta da kažu o događaju. U isto vreme, od 1978. do 1980. godine dva UFOloga, Donald Šmit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavila su da su pronašli i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progovorila i bivša vojna lica. Da bi čorba bila još jače začinjena, u veoma popularnoj televizijskoj emisiji “Nerešene misterije” prepričan je ceo događaj sa pozicije UFOloga i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je još nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film. To je bio samo početak lavine. Ubrzo su svi pričali ili pisali o tome da rozvelski incident krije katastrofu koju je doživeo svemirski brod sa druge planete i da je američka vlada to zataškavala dezinformacijama i lažima. Svoje izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjava međusobno se ne slažu, neke su providne i očigledno same sebi služe kao cilj, a za nekoliko navodnih “svedoka”, čije su izjave citirane u knjigama, utvrđeno je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne priče, ostaje solidan broj svedočenja od kojih može da se sastavi logičan i celovit mozaik. Evo kako izgleda rekonstruisan događaj: Jedne noći u leto 1947. godine stanovnike je probudila snažna eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion srušio u obližnjem mestu koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice ležao je razbacan na ogromnoj površini, par stotina metara širokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je data izjava za štampu da je to bio leteći tanjir. Zainteresovani ljudi požurili su da to vide svojim očima, ali je vojska široko opkolila oblast i nikoga nije puštala da se približi. Odmah je u štampi objavljen članak kojim se demantuje prva vest. Započeta je detaljna pretraga, koncentrisana samo na površinu na kojoj su prvobitno pronađeni ostaci. To je bila greška, jer zbog toga nije pretražena okolina. A na svega 4 kilometra odatle nalazilo se nešto mnogo zanimljivije, što je otkriveno tek posle nedelju dana. Bila je to glavna kabina NLO-a, u kojoj su bila 3 (neki kažu 4) tela. Sličnost sa ljudima bila je iznenađujuća. Barbara Dager, ćerka tadašnjeg šerifa, tvrdi da joj je otac rekao da je jedan od njih pokazivao znake života. U najvećoj tajnosti odneta su tela i delovi letilice koji su ležali razbacani. Ovde bi priča mogla da se završi kao što se završio i veliki broj drugih, da se 1995. godine nije pojavio argument koji je izdvaja od svega što je dotad viđeno: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentičnu autopsiju nad jednim od vanzemaljaca pronađenih pored Rozvela. Otkud se pojavio film? Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se bavila distribucijom muzičko - zabavnih snimaka. Evo njegove izjave: “Dok sam tražio materijal za muzički dokumentarni film, našao sam se u Klivlendu u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz 1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj školskoj priredbi. Taj materijal snimio je honorarni kamerman koga je Universal News angažovao zbog štrajka filmskih radnika. Pošto mi je pomogao oko utvrđivanja podataka za oko tri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me interesuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je on snimio dok je radio za američku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni ostaci letećeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, što je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca. Mojim privatnim avionom otišli smo do njegove kuće, jer je stanovao daleko od mesta na kome smo se našli, i on mi je pokazao materijal koji sada možete da vidite.” Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman najpre tražio 100 000 dolara, pa su se onda malo cenkali i “našli se” na 92 000. Ovde se nameće logično pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, otkud kod njega film? I još jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da ga uz to i slobodno prodaje? Autopsija vanzemaljca je događaj milenijuma, ispitivanje ostataka letilice bilo je obezbeđeno kao malo šta dotad, kamerman je bio angažovan u najvećoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod njega i on ga sad slobodno prodaje kao stari automobil! Izgleda da smo došli do najslabije tačke u celoj priči: otkud snimatelju film? Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Džek Barnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamerman sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije mogao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo pseudonim kamermana, a da pravo ime ne može da saopšti zbog njegove lične sigurnosti. Na prvim privatnim projekcijama ovog filma u Americi, prikazivana je kopija koja je nosila oznaku “Restricted access. A01 classification” (ograničen pristup, klasifikacija A01). Kad su se pojavile sumnje u autentičnost filma, ova oznaka je volšebno nestala. Razlog je verovatno izjava nekih autoriteta da se termin “Restricted access” nikad nije koristio u američkoj vojsci, kao ni oznaka klasifikacije A01, i da ti termini pripadaju čisto holivudskom žargonu. Još jedan “nizak udarac” stigao je od Džona Ingliša (John English), koji je dugo radio kao direktor Internacionalne Vazduhoplovne Kuće Slave u San Dijegu i Svemirskog Istorijskog Centra. S obzirom da mu je to bio posao, postao je specijalista za analizu i proveru autentičnosti fotografija i dokumentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraživanja. Njegovom oku nije promakao jedan naizgled nevažan detalj: nalepnica na zidu prostorije u kojoj je vršena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim prostorijama za patološku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost od moguće infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvaćena od američkog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija koja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snimljen dvadeset godina ranije! Šta je Projekat Mogul? Najlogičnije objašnjenje cele Rozvelske zavrzlame pojavilo se u javnosti tek septembra 1994. Tada su prvi put objavljeni detalji o projektu koji je otpočeo u junu 1947. godine i izvodio se pod šifrom Mogul. O tome je opširno govorio Čarls Mur (Charles Moore), jedan od stručnjaka koji su učestvovali u ovom projektu, sada profesor u penziji. On je održao konferenciju za štampu, napravio prezentaciju, odgovarao na pitanja publike i čak pripremio monografiju o celom projektu. Projekat je, inače, bio toliko poverljiv da je njegovo ime (Mogul) i sam Mur doznao tek pre nekoliko godina. Predmet projekta bili su specijalni baloni opremljenim mikrofonima koji su snimali infra-zvuke nastale kao posledica sovjetskih nuklearnih eksperimenata. Ovi zvuci se na poseban način prostiru između stratosfere i troposfere i, pošto tamo nema prepreka koje bi uticale na njihovo prostiranje, lako mogu da se detektuju. Na ovaj način, recimo, tokom 1947. (posle 64 godine kruženja oko Zemlje) snimljeni su zvuci koji su nastali 1883. prilikom erupcije vulkana Krakatao. S obzirom da tada nije bilo satelita kojima bi se locirale probne nuklearne eksplozije u Sovjetskom Savezu, ovom projektu je dat visok prioritet i poseban tretman. S nekoliko ovakvih balona bilo je moguće precizno locirati mesto i odrediti vreme svake nuklearne eksplozije na bilo kom mestu na Zemlji. Balon nije bio tako jednostavan kao što su inače bili meteorološki baloni; to je, zapravo, bio vertikalni “voz” sastavljen od većeg broja balona, dugačak preko 200 metara. Na dnu su bili elektronski uređaji i baterije, a iznad njih heksagonalni katadiopterski reflektori koji su pomagali da se uz pomoć radara precizno locira pozicija svakog balona, jer je to bilo od ključne važnosti za izračunavanje mesta eventualne nuklearne eksplozije. Mur je na skici predstavio kako je ovaj “voz” izgledao. Po svoj prilici, veliki broj detalja ovog voza odgovara opisima ostataka koji su nađeni na ranču kraj Rozvela 1947, čak i cvetni simboli odštampani na lepljivim trakama kojima su neki delovi spajani. Jedan od pomenutih heksagonalnih katadioptera pronađen 1997. godine, sačuvan je do danas i Mur ga je pokazao na konferenciji za štampu. Sve je tu, nedostaju samo vanzemaljci. Prva lansiranja balona obavljena su još u aprilu 1947. godine, ali je, zbog nepovoljnih vetrova na velikim visinama, projekat premešten u Novi Meksiko. Svi letovi bili su uspešni osim leta balona broj 4, koji je završio neslavno na ranču pored Rozvela. Vojska se uplašila da će Rusi naslutiti nešto o ovom projektu i zato je pokušala da zataška stvar pričom o meteorološkim balonima. A šta na ovo kažu UFOlozi? Oni za svakog od ljudi koji iznose kontraargumente imaju po neku ružnu reč. Čarls Mur, recimo, proglašen je za nedoslednog i nepouzdanog jer je prezentacijom projekta Mogul zapravo negirao neke svoje ranije tvrdnje iznete u intervjuima objavljenim u štampi, kao što je sledeća: “Na osnovu poznatih podataka, mislim da to nije bio naš balon”. Nije mu bila uvažena olakšavajuća okolnost da je mišljenje promenio nakon datih intervjua, kad je prvi put u životu video fotografije transparentnih polietilenskih balona korišćenih u projektu Mogul. Oni su zaista tako izgledali da nisu mogli da liče ni na šta dotad viđeno. Epilog Ceo incident dobio je do sada najveći publicitet u poređenju sa svim ostalim pričama o neidentifikovanim letećim objektima. UFOlozi ga još uvek iznose kao nesumnjivi dokaz da nas je posetila inteligentna vanzemaljska civilizacija, a sve kontraargumente proglašavaju za čistu glupost. Zanimljivo je da su najmanje kritičkog duha i najviše želje da “zdravo za gotovo” prihvate priču pokazali baš UFOlozi - koji za sebe tvrde da “proučavaju” slučajeve i da se bave naukom koja ima jedini cilj da utvrdi istinu. Danas se još uvek govori o slučaju Rozvel. UFOlozi i dalje prikupljaju dokaze i izjave svedoka (koji se umnožavaju geometrijskom progresijom), svetske TV stanice emituju intervjue sa svedocima iz prve, druge ili treće ruke (“čuo sam od prijatelja kome je pričao očevidac”) i otkupljuju prava na prikazivanje filma o autopsiji, a na Internetu postoje na desetine sajtova na kojima svako iznosi po neki novi detalj koji podržava verodostojnost priče. Javljaju se nove ideje i teorije; po jednoj od njih, upravo letilici pronađenoj u Rozvelu treba da zahvalimo za pronalazak tranzistora u decembru 1947. godine, a samim tim i za pronalazak integrisanog kola (mikročipa), kompjutera, satelita, CD-a i tako dalje. Video-traka sa snimkom autopsije već je pomalo zastarela, ali se i dalje solidno prodaje: do sada je dostigla tiražod nekoliko stotina hiljada primeraka. Pronađen je čak i “pravi” kamerman - koji se pojavljuje na televiziji, radiju i u novinama i ponavlja priču da ga je vojska pozvala da snimi autopsiju, posle čega je on odneo filmove kući (?) i od tada mu ih niko nije zatražio (!?). U jednoj od analiza masovnog interesovanja za slučaj Rozvel, D. H. Roklif upotrebio je termin retrospektivno falsifikovanje. Ovaj termin je od tada ušao u upotrebu uvek kad je trebalo da se naznači da je neobična priča iz prošlosti kasnije preoblikovana sa namernim preterivanjem u atraktivnim detaljima, uz istovremeno prećutkivanje i odbacivanje svega što je nepoželjno za dobru “prođu” priče. Ovakva etikecija nije baš pristojno odmerena, jer se isti termin koristi i u psihijatriji za proces koji nesvesno koristi bolesnik od paranoidne šizofrenije kada iz sećanja poziva određene incidente i pri tom ih prerađuje i prilagođava svojim trenutnim potrebama, ubeđen da su mu sećanja tačna. Jedino su se skeptici umorili. CSICOP (Comitee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal, Komitet za naučno izučavanje tvrdnji o paranormalnim pojavama) odavno se ne oglašava u vezi sa slučajem Rozvel. Poslednju izjavu dao je Pol Kurc (Paul Kurtz), koji predsedava ovim komitetom: Mit o Rozvelu morao bi konačno da umre. Na pitanje jesmo li sami u svemiru treba da odgovorimo na osnovu dokaza boljih od onih koje nudi rozvelska obmana. Televizijske kuće morale bi da budu odgovornije da se ne bi ponovo dogodilo da pomešaju zabavne sa dokumentarnim programima. |
|
| Autoru: | Leona [ 11 Avg 2005, 18:46 ] |
| Tema posta: | |
I jos jedan: KAKO I O CEMU RAZGOVARATI SA VANZEMALJCIMA U neuglednoj sivoj kuci jednog nezanimljivog pariskog predgradja okupilo se nekoliko naucnika, astronoma, slikara i muzicara da porazgovaraju o tome kako ragovarati sa vanzemaljcima, ako ikada covek stupi u kontak sa njima. I, o cemu? Mladi kompjuterski genije, naucnik zaposlen u Americkoj agenciji za svemirska istrazivanja (NASA), profesor sede kose i razdrazljivi Rus, predstavljaju grupu profesionalaca dostojnih postovanja koji vrlo ozbiljno shvataju svoj tajanstveni posao. Na projektoru se pojavljuju slajdovi sa slozenim matematickim jednacinama, odjekuje zvuk egzoticnih indonezanskih gongova, a okupljeni pricaju o kompleksnim naucnim fenomenima i dubokim filozofskim pitanjima vezanim za prirodu ljudskih bica i njihove odnose. "Mi ne pokusavamo da pronadjemo najbolju poruku, cak ni najrazumljiviju," kaze Daglas Vejkoc (Douglas Vakoc) koji je rukovodio pariskim skupom. Vejkoc, inace, vodi radnu grupu za medjuzvezdane poruke u programu Instituta za potragu za vanzemaljskom inteligencijom (SETI-Searc for Extraterrestrial Intelligence institute) u SAD. "Mislim da bi trebalo da sastavimo hiljade poruka u nadi da ce vanzemaljci moci da razumeju bar jednu. Mislim da postoji razumna sansa da mozemo da prevazidjemo barijere izmedju ljudskog I vanzemaljskih svetova, ali, mozda i ne mozemo." "Verovatno je da cak i ako dobijemo signal od njih, njihov nacin poimanja biti toliko stran za nas da ih mi jednostavno necemo razumeti," dodaje Vejkoc. SETI, neprofitna organizacija koju finansiraju americka vlada, NASA I tehnoloski giganti kao sto je "San majkrosistems" (Sun Microsystems), vec 40 godina prati radio signale iz dalekog svemira. "Primorani smo da koristimo uredjaje kojima trenutno raspolazemo u traganju za znacima vanzemaljskog zivota. Gajimo puno nade," rekao je Vejkoc Rojtersu. "Tragamo za radio signalima, ali ne mozemo da odbacimo ni mogucnost da oni vec pokusavaju da stupe u kontakt sa nama, a da mi ne mozemo da ih otkrijemo." Kako kompjuterska i ostale tehnologije neprekidno napreduju, Vejkoc smatra da je vreme da se ozbiljno pozabavimo onim sto bi covecanstvo moglo da pozeli da kaze nekoj stranoj civilizaciji. Pretpostavka je da ce signal koji uhvati SETI biti tipa radio signala sto bi znacilo da vanzemaljska civilizacija koja salje poruku ima slicnu tehnologiju i da poseduje pojmove kao sto su jezik, fizika I matematika, sto bi omogucilo neku vrstu razgovora. Tu na scenu stupa pariska grupa. U kuci pokojnog Frenka Maline (Frank), americkog pionira u istrazivanju mlaznog pogona, u onim sobama u kojima su prvi ruski kosmonauti ucili engleski jezik, okupili su se naucnici i umetnici kako bi smislili poruku za vanzemaljce. "Tema kojom se sada bavimo je da li mozemo da im objasnimo nesto o nasim estetskim osecajima. Postoji li nesto u umetnosti sto je univerzalno, ili cemu se, korak po korak, moze poduciti strana inteligencija?", objasnjava Vejkoc. Koji su to aspekti ljudskog poimanja umetnosti i lepote koje bi covek mogao da otkrije drugim bicima? Profesor teorije informatike predlaze muziku kao pomocno sredstvo koje bi vanzemaljcima pomoglo da nauce sifrovani jezik za kosmicke konverzacije. On predlaze da se upotrebi cudni zvuk indonezanskih gongova. Jedan umetnik je predlozio dugu kao metaforu za jedinstvo covecanstva kroz raznolikost, kao simbol mira i mosta. Njegova je ideja da se prenesu matematicke formule talasnih duzina duginih boja, kako bi vanzemaljci mogli i sami da naprave dugu. "Zamislite kako bi bilo fantasticno prvi put prikazati boje nekoj stranoj civilizaciji", kaze on. Drugi predlazu algoritamsku komunikaciju ili kompjuterske sisteme koji imitiraju ljudsku komunikaciju. Za Vejkoca, sve ta teoretisanja imaju jos jedan koristan cilj: "Istina je da ne znamo ima li zivota u svemiru, ali razmisljajuci o tome kako bismo im preneli nesto od naseg osecaja za lepotu, ili nesto o tome ko smo mi, navodi nas da razmisljamo drugacije i o samima sebi." Diskutujuci o vanzemaljskim oblicima zivota i o tome da li se ili ne razlikuju od naseg, razlike medju kulturama, etnickim grupama, nacionalnostima i polovima na Zemlji, postaju manje znacajne, dodaje taj naucnik. Preuzeto sa Bete |
|
| Autoru: | Leona [ 11 Avg 2005, 18:47 ] |
| Tema posta: | |
Egzobiologija, oblas nauke koja proučava mogićnost postojanja oblika života u svemiru TAJ ČUDESNI ŽIVOT Naučnici ih zovu ekstremofilima - to su organizmi koji žive u ključalim, ledenim ili sušnim predelima zemaljske kugle, odnosno u područjima koja su nepistupčna i nepodnošljiva velikoj većini ostalih živih organizama naše planete. Alvinelidski crvi skupljaju se oko vrelih izvora u dubinama okeana, živeći u vodi čija je temperatura 149 °F. Neke vrste gljivica i lišajeva preživljavaju u sibirskom tlu koje je zamrznuto (samo!) proteklih tri miliona godina. Halobakterije dobro uspevaju u rastvoru soli deset puta jačem od morske vode. A jednoćelijska bakterija Deinococus može da izdrži radijaciju sto puta jaču od one koja je dovoljna da usmrti većinu živih organizama, pa čak i vrste poput pacova i škorpija koji su kao što je poznato otporne na tu vrstu "prirodne" nepogode. U čemu se krije važnost ovih bioloških čudaka? Ekstremofili su značajni zbog toga što verovato predstavljaju najbolje modele teško pronalazivih živih oblika koje nudi planeta Zemlja (kome normalnom bi palo na pamet da traži živa bića u grotlu vulkana na dnu okeana?), a koji čak i sada sačinjavaju teško zamislivu sliku života u nekom drugom delu nama poznatog svemira. Uvek je dobro znati šta i gde možemo da tražimo, pa makar i ne bili baš načisto s tim kako da to učinimo. Mnogi eminentni naučnici i filozofi u proteklih dvadeset vekova smatrali su život na Zemlji usmljenom pojavom. Iako su velike svetske religije najstrože osuđivale svaku pomisao na mogućnost postojanja života van naše planete, među ljudima je od pamtiveka postojala nada da "nismo sami". Usamljen i uplašen veličinom prostora koji naziva vasionom, čovek je još od stare ere upirao pogled u nebesa tražeći na njima nešto poznato, slično i blisko: Život! U našem modernom dobu "mali zeleni" predstavljaju vrhunac i svima poznat primer SF maštanja i mada su optimisti utelovljeni u liku poznatog agenta Moldera iz serije "Dosije X" već dugi niz godina verovali u tezu da "oni postoje", naučnih dokaza o bilo kakvoj vrsti života van naše planete nije bilo. Međutim, razvojem tehnike i tehnologije i proširenjem čovekovih saznanja o kosmosu, ovaj stav postepeno se izmenio. Danas, na pragu 21. veka, nijedan astronom ili biolog ne bi se usudio da ponovi tvrdnju Žaka Monoa, dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, koji je 70-tih godina prošlog veka izjavio da je život na Zemlji puki i usamljen slučaj. Trideset godina kasnije njegov sunarodnik, Žan Hajdman, "otac" bioastronomije u Francuskoj tvrdi: "Ne mislimo da je ljudska inteligencija baš sve što je kosmos uspeo da proizvede." Današnji naučni establišment podržava tvrdnju da je život logičan sled razvoja svemira još od takozvanog "velikog praska" koji je izazvao spontano spajanje čestica pod uticajem ultraljubičastog zračenja u sve poznate atome, molekule, zvezede, planete, pa i prve žive ćelije od kojih je, dugim i mučnim procesom evolucije, na kraju nastao i čovek. Ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze se svuda u kosmosu, a zna se da su oni osnova kompleksnijih hemijskih spojeva, aminokiselina, koji čine osnovu žive materije. Ti spojevi otkriveni su u interplanetarnom prostoru, u jezgrima kometa i njihovoj prašini (Halejeva kometa), delovima meteorita koji su pali na Zemlju i atmosferama drugih planeta do kojih je čovek uspeo da dopre produženom rukom tehnike. "Pošto položaj Zemlje u svemiru nije ni po čemu poseban, zar to ne znači da je sledeća etapa logičnog razmišljanja to da ni život na njoj takođe to nije", pita astronom Emanuel Davu. Dakle, materijala za pretpostavku da naša planeta nije jedina na kojoj postoji ili je postojao život ima, ali da li smo baš sigurni šta treba da tražimo? PRETRES U KOMŠILUKU NASA i druge svemirske agencije narednih godina intenziviraće potragu za životom na Marsu i drugim planetama Sunčevog sistema koje su u središtu pažnje naučnika još od 80-tih godina prošlog veka. Ali tu potragu komplikuje fundamentalna misterija: šta je uopšte život? NASA koristi prilično jednostavnu radnu definiciju: "Život je samoodrživ hemijski sistem sposoban da se ponaša po zakonima Darvinove teorije evolucije." Kratkoća ove definicije isključuje bilo kakvo pominjanje ljudskih atributa poput ljubavi, prijateljstva ili hladnog piva, ali uzmemo li u obzir specifično i široko područje na koje ona treba da bude primenjena (kosmos), shvatićemo da ne treba da budemo sitničavi. Drugi naučnici sročili su svoje vlastite definicije, poput one: "Život je hemijski sistem sposoban da se sam replicira putem autokatalizatora i da pravi greške koje postepeno povećavaju efikasnost tih istih autokatalizatora." Komplikovanost ove definicije, posebno onog dela o "greškama", podrazumeva mnoge ljudske atribute (za pivo ipak ne garantujemo) ali nismo sigurni da je ona stoprocentno primenjiva na neke od zemaljskih "oblika života" kao što su, recimo, virusi. Ali, niko nije savršen! Dakle, očigledno je da je život, naravno, vrckava stvar koja se trudi da izbegne obuhvatanje bilo kakvom jedinstvenom definicijom. Možda život, na primer, uopšte ne mora da evoluira. Zamislite bića koja uopšte nemaju molekule za prenos informacija poput naše DNK. U tom slučaju ona bi mogla da se reprodukuju, ali ne i da se repliciraju. To, prema trenutačno poznatim i važećim zakonima zemaljske biologije, znači da roditelj ne bi bio ništa više biološki vezan za dete nego za bilo kog potpunog stranca. (Uz dužno poštovanje naučnih zakona autorka, misli da se upravo to desilo u njenoj porodici.) Očigledan nedostatak NASA-ine definicije je u tome što se ona ne odnosi na individualni organizam koji, koliko nam je poznato, ipak predstavlja osnovnu ćeliju svake žive vrste. Recimo da je svemirska sonda na Jupiterovom mesecu Evropa probila sloj površinskog leda i dospela do dubokog, tamnog okeana. I recimo da je u tom okeanu sonda pronašla Sergeja Trifunovića. Je li on kao takav sposoban za reprodukciju? Usuđujemo se da istaknemo kako, uprkos njegovim brojnim kvalitetima, sam samcat baš i nije. A sigurno ne bi bilo načina da sonda zna da li je ili nije sposoban da evoluira. Koliko dugo bismo morali čekati da to saznamo? A nije da dotični nije živo biće! Smatra se da neki atrubuti života mogu biti nediskutabilini. Voda je verovatno neophodan sastojak životne mešavine, jer živim bićima je potreban rastvor za biohemijske reakcije, iako bi amonijak takođe mogao "odraditi posao". Pošto je evropska svemirska sonda nedavno otkrila najdirektnije dokaze o postojanju vode u obliku leda na površini Marsa, u astronomskim krigovima već se uveliko spekuliše o tome da na ovoj planeti nikad nije bilo vode u tečnom stanju. Jer stara bioastronomska poslovica kaže: "Gde ima vode, ima i života." Ako je Mars svojevremeno imao vodu na svojoj površini, postoji realna mogućnost da se na njemu održavao i neki oblik života. Iako Alen Murhaus, menadžer projekta evropske svemirske sonde, upozorava da ne bi trebalo prenagliti s pretpostavkama te vrste, čini se da Rusi smatraju kako je (doduše fosilni, ali šta mu fali?) postojanje života na Marsu više nego realna mogućnost. "Prisusutvo leda je još jedan dokaz da je život na toj planeti nekada postojao", izjavio je šef laboratorije Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka, Igor Mitrofanov. Pored postojanja vode, Mitrofanov navodi da su Mars i Zemlja nekada bili i klimatski i atmosferski slični ali je Mars usled katastrofe izgubio atmosferu. Nismo sigurni da li to zapravo znači da su se jadni "Marsovci" naprasno ugušili u kosmičkoj prašini? U svakom slučaju nedvosmislenih dokaza za postojanje bivšeg ili sadašnjeg života na toj planeti još uvek nema. Takođe možemo da pretpostavimo da će se život u svemiru zasnivati na ugljeniku, jer je on veoma koristan pri stvaranju hemijskih veza. Živo biće isto tako, verovatno, ima unutarnju i spoljašnju površinu. Organizam bez membrane ne možemo da razlikujemo od njegove okoline, pa prema našim shvatanjima to i ne bi bilo "nešto" već "svašta" ili "ništa". Pretpostavljamo da je veoma teško opstati ukoliko ste samo nediferencirana masa. Filozof Kerol Klilend i astrobiolog Kris Čiba tvrde da je želja za definisanjem fenomena života u ovom trenutku jednaka želji da se definiše voda kada još niko nije znao da je to H2O. Oni takođe smatraju da nećemo imati dobru definicju života dokle god imamo samo jedan njegov primer, život na Zemlji. Upravo zbog toga NASA tako očajnički želi da pronađe ostatak nečega, makar samo i skromni mikrofosil, na Marsu. S obzirom na to da nismo baš sigurni šta život jeste, a šta nije, njihova potraga fokusiraće se na ono što život čini. Šta god i gde god on bio, jedina sigurna činjenica jeste da život menja svoju okolinu. On stvara "biosignature", odnosno znakove život koji ostaju zapisani u svim elementima koji ga okružuju. Veoma obećavajući znak postojanja života bio bi otisak stopla. Ali to takođe može biti tek uzorak hemikalija u tlu ili hemijski sastojak u atmosferi koji ne može da se objasni nebiološki. Osim leda, hemijski sastojci pronađeni na Marsu nisu bog zna šta, ali svakako moramo negde da počnemo. |
|
| Stranica 1 od 2 | Sva vremena su u UTC [ DST ] |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|