|
НЕДЕЛА СКОРО БЕЗ ИКАКВЕ КАЗНЕ
Колика је моћ Јевреја јасно се види по томе што су они за своја недела, иако се њихова кривица потпуно докаже, скоро увек избегавали одговарајуће строге казне.
Шта се догодило са пљачкашима из Нашичке афере? Првостепени суд пошто је установио тешку кривицу њихову казнио их је са необично благом казном, по неколико месеци затвора, уместо да су, и више него заслужено, омастили конопац. Али Јевреји ни са том преблагом скоро никаквом казном нису били задовољни. Успели су да их другостепени суд, - пошто је на нашу највећу срамоту првобитни судски сенат, који је требао да им суди, смењен, -ослободи.
Шта је било са учесницима фамозне “Црне берзе”? Уместо да су кратким путем на вешалима свршили, они су са незнатним казнама испливали, те на слободи и надаље неометано обављали свој уносни посао.
А и остали јеврејски крупни афераши, упропаститељи нашег народа нису много горе пролазили. У најгорем случају, ако никако не могу да избегну строжију казну, ако им и кривоклетство, лицемерство и остали талмудски трикови не помогну да се испод строге казне извуку, онда они још увек пронађу неку душевну ману, неурачунљивост и т.д., те уместо да су у затвору или на вешалима они се “лече” по луксузним сенаторијумима и то наравно брзо и успешно, да би затим поново наставили свој прекинути, омиљени и уносни занат.
СЕЉАК ЈЕ БИО РОБ ЈЕВРЕЈСКИ
Наша земља је сељачка земља. Око 80% њеног становништва бави се земљорадњом. Огромни део обрадиве земље налази се у сељачким рукама. Али поред свега тога прави господар те земље није био сељак, и поред тога што има тапију или је грунтовни власник, него јеврејски капитал. Сељак је тапијом или грунтовницом био везан, као роб ланцима, за ту своју земљу и осуђен да целог века свог копа, оре, сеје, коси, врши, да се труди и мучи, зноји и кулучи, а да од свега тога има веома мало или ништа. Када би требало, после свршеног напорног и тешког рада, да види плод своје муке, труда и зноја, када треба своје сељачке производе, праведно и сразмерно уложеном раду, да уновчи, како би себе и породицу својудостојно опскрбио и децу своју на пут извео, онда се сељак најмање пита. Кад је трудан сељачки посао свршен, када су пшеница, кукуруз и остали сељачки производи спремни за продају, тада су ступили на позорницу Јевреји, који су целокупну трговину сељачких производа имали у својим рукама и одређивали цену. Није одређивао цени плоду своје муке и зноја сељак, него Јеврејин, који ни прстом својим није мрднуо, који је дошао на готово. А те цене су такве, да малим и средњим сељацима, који су у огромном броју, када плате порез, прирез, кутлук, и остале дажбине, не остајаше ни толико да људски обскрбе, обуку и исхране своју породицу него злопате и муче се , док су на њиховој грбачи, на њиховој патњи и муци, Јевреји, који им много пута у пролеће по дуплој цени продају њихову сопствену пшеницу да би нахранили гладну децу своју, зарађивали без муке и зноја милионе и милионе.
Сељак је, дакле, огромним делом својим био најобичнији роб јеврејски везан за своју земљу, осуђен да до смрти своје кулучи и злопати, а да му плод његовог труда односе фактички господари његови, Јевреји, који се и при овој гадној работи својој тачни придржавају Талмуда, који каже: “Нејевреји су створени да служе Јевреје. Они морају копати, орати, сејати, косити, вршити. Јевреји су створени да све готово нађу.”(Талмуд, Берахот 58а ).
А при куповини труда сељачког, када га поред ниске цене, још и на квалитету, кантару и рачуну преваре, Јевреји се и тада придржавају Шулхан аруха који вели ”Дозвољено је Нејевреја преварити.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат ). “Дозвољено је Нејевреја при рачуну преварити.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат 384б ). “Ако дав Јевреја један другоме помажу да Нејевреја на мери, тежини или броју преваре, добитак имају оба Јевреја да поделе.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат 183 ).
И РАДНИК ЈЕ БИО РОБ ЈЕВРЕЈСКИ
Индустрија у нашој земљи, као што се то јасно види из прегледа нашег, огромним делом налазила се у Јеврејским рукама, што значи да су Јевреји били господари највећег дела радништва, који је за свој мучан и напоран посао тако слабо награђиван да је једва у стању да састави крај са крајем. Радник који има велику породицу није у стању да својој породици обезбеди ни довољну исхрану, а о другим животним потребама да и не говоримо. Живот радника и њихових породица под оваквим околностима је био право мучење. Заиста тешка је судбина радника које Јевреји немилосрдни искоришћују до потпуне исцрпљености. За мизерну награду радник је био присиљен, често пута у нездравим фабричким просторијама, у прљавштини, диму и прашини, у зноју свог лица и тела од изнемоглости да кулучи само зато да би господари његови, у огромној већини Јевреји, његовом снагом и муком зарадили безбројне милионе, живећи богато и расипнички, задовољно и безбрижно, остављајући радника да са својом породицом често пута до глади скапава.
По њим то тако мора бити, јер се они физичким послом и тако не баве, пошто по талмуду: “Рад (физички ) је веома штетан и мало доноси.” (Талмуд, Гетин ). А иначе рад њима ни не приличи јер су они опет по Талмуду: “Од Бога постављени над свима народима.” (Талмуд, Берах 101б ). За рад је јеврејски Бог по Талмуду створио Нејевреје: “Нејевреји су створени да служе Јевреје.” (Талмуд, Усбамот 63а ), а пошто су сви Нејевреји животиње и захваљујући само томе што служе Јевреје добили су човечији облик (Шулхан арух, Мудраш талпиот 225 ), то нека буду срећни и задовољни јер би у противном били животиње у животињском облику.
Када се све ово зна онда се не треба чудити ако су Јевреји према радницима немилосрдни, тим пре што их и Талмуд учи: “Забрањено је бити милостив према Нејеврејима.” (Талмуд, Рамбан ).
Не треба се чудити што Јевреји чине многе неправде раднику, јер по Талмуду: “Јевреју је дозвољено да учини све и сваку неправду.” (Талмуд, Генеба 40а ).
Не треба се чудити ако Јевреји своје раднике преваре и огуле јер по Талмуду: “Јеврејин може Нејевреја преварити и огулити.” (Талмуд, Баба меција 61а ).
Не треба се чудити ако Јевреји и ону мизерну надницу раднику много пута закину јер по Талмуду: ”Нејевреју је дозвољено да од Нејевреја закине надницу.” (Талмуд, Санхедрин ).
ОСТАЛЕ ПРОФЕСИЈЕ
И остале професије нису биле у Југославији у много бољем положају од сељака и радника.
Трговци су обични продавци индустријских производа, који су у огромној већини јеврејски. Од тога свога рада многобројни мали трговци једва имају толико колико им је потребно за свакидашњи живот, док главну корист имају Јевреји произвођачи чије производе радници израђују, а трговци продају, док они наређжују, управљају и уживају муку својих хришћанских робова.
Занатлије већим делом само животаре. Пошто су они у многим занатима ситна конкуренција јеврејској индустрији, то их она све више потискује и упропашћује и полако али сигурно ствара од њих обичне најамне раднике- робове.
Слободне професије су већином потпуно зависне од Јевреја који претежни део капитала имају у својим рукама те су тако у стању да слободним професијама највише омогуће, а по потреби противницима својим често пута и да онемогуће, егзистенцију њихову.
А чиновнички апарат? Када се зна да је велики број чиновника и службеника веома слабо онда није чудо што су они добрим делом, у исчекивању мрвица са богате трпезе јеврејске, према овима били веома услужни, постајући на тај начин несвесно оруђе у рукама Јевреја.
КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ?
Како је то могуће, питају се многи у чуду, да Јевреји којих је у нашој држави свега 0,5% од укупног броја становништва, господаре над целим нашим народом?
Постарали су се Јевреји да то буде могуће, постарали су се они да народ не буде сложан и задовољан, јер би иначе њима за навек одзвонило. Створили су лажну демократију са лажним паролама: једнакост, братство и слобода. Из те лажне демократије произишле су политичке партије које су успеле да у потпуно поцепају и посвађају наш народ.
Због политичких партија сељак је ишао против сељака иако су им интереси њихови били једни исти. Радник је ишао против радника, занатлија против занатлије, трговац против трговца. Наравно да овакав несложан, по партијама подељен и посвађан народ не представља никакву снагу и није у стаљу да се одупре никаквој опасности и злу. Народ је остао немоћан и на тај начин су Јевреји, који су свађу народну још више потстрекивали, неограничено загосподарили и нашим народом створивши од њега себи слуге и робове и употребљавајући га као оруђе за постизање својих крајњиј мрачних циљева.
А да би своје мрачне циљеве што пре постигли поред лажне демократије употребили су и остала своја оруђа: масонерију и комунизам, који су већ и онако оронули организам народни потпуно руинирали и народ наш довели на руб пропасти.
САТАНСКИ ПЛАН ЈЕВРЕЈА
Све оно што су Јевреји чинили по Југославији, исто то су радили и по осталим државама по једном одавно скованом плану са извесним циљем. Шта је њихов циљ? На ово питање даје нам јасан одговор Талмуд који каже: “Месија ће доћи и повратити крељевину Јудејима, а остали народи сви ће њему и њима служити и потчињени бити.” (Талмуд, Шаб. 120а ).
“Тада ће сваки јеврај имати 2000 и 300 слушкиња.”(Талмуд, Санхедрин 101а ).
Талмуд дакле јасно обележава циљ Јевреја. Све народе на свету потчинити Јеврејима и сви народи на свету имају да служе Јеврејима.
Како ће се доћи до овог циља? И на ово даје Талмуд одговор: “Пре тога биће страховит рат, који ће две трећине света уништити...”
А ако резултат свега тога долази владавина Јевреја над целим светом и истребљење хришћанских народа: “Тада ће Јевреји неизмерно богати бити јер ће благо читавог света у њиховим рукама бити. Сви ће народи тада прећи у јеврејску веру, само Хришћанима то неће дозвољено бити, него ће их потпуно искоренити јер су пореклом од ђавола.” (Талмуд, Јебамот 24б, Абода 3б ).
Зар ти, драги читаоче, овај садашњи рат* не личи на спровођење сатанског плана јеврејског који је предвиђен у Талмуду?
Зар не видиш како Јеврејство злджочиначки употребљује своје два најопаснија, исто тако злочиначка, оруђа: комунизам и масонерију, за постигнуће својих паклених намера?
Јеврејство је највеће зло садашњице. Оно је најподмуклији и најопаснији противник свију хришћанских народа. Јеврејство се због тога мора брзо и енергично ликвидирати, јер у противном случају неминовна је пропаст хришћанске цивилизације и хришћанског света.
Пресудна борба за решење тог судбоносног питања у пуном је јеку.
Од исхода те борбе зависи и будућност нашег народа и наше Отаџбине.
И зато у овој борби мораји сви истински патријоти дати све од себе да се победа над Јеврејством што пре и што ефикасније извојује.
Иначе је наша пропаст неминовна.
-----------------------------------------------------
* Ова је брошура била спремна за штампу још 1940. год. Како тадашње политичке прилике у Југославији то нису дозвољавале, она излази тек данас (1941. године ) и то саображена приликама у Србији. (Прим. издавача ).
* Мисли се на Други светски рат- опаска приређивача другог издања
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
