Започети ћу ову тему, наравно уколико ми се дозволи, како бих имао о чему причати, а сматрам ово погодним за разматрање о моралу, веома битној ставци јачине друштва, јер напримјер тамо негдје стоји одприлике овако ''због гријехова наших ово зло нас снађе''
Није лако опрети се сексу, покушајте...за то треба доста праксе, Божјих бичева и самоконтроле, ни најмање лако није се опрети нагону, који просто букти из човјека. Међутим то тако иде до једне границе гдје разум свјесно говори ''опасност''или ''то није добро'', а то обично долази након дуже праксе гријешења и коначног свршетка наука и довршености човјећје.
Сексуалност је веома велик проблем у друштву, ако не и највећи, а о томе ако се и прича, не прича се на прави начин, јер мало је тко за то способан. Можда о томе не треба ни причати, Исус на примјер о томе није причао, али некад је добро и о томе нешто рећи. Наравно степен морала за мене данас је ипак задовољавајучи обзиром да је познато да су постојали периоди са високим неморалом и изопаченошћу.
Често гледамо скупштине, по мени тамо се доста говори у неким скривеним цртама и о безвезним стварима, а о конкретним стварима попут секса нема ни ријечи-зашто?
Можда за то нитко није способан, или је друштво преосјетљиво за озбиљност овакве тематике, али за неозбиљност сви су ако не хитри, а оно научили, али озбиљност научили нису, и о њу се саблажњавају, дакле о светост се саблазне, а не и о гријех.
За мене тренутно од овог питања нема ништа важније за друштво, нешто мање важније су социјална питања и оно ''љуби ближњег као самог себе''-о шта се такођер људи у незнању спотичу, мислечи да другом требаду све дати – не, јер човјек воли и себе и не мисли ником што не мисли себи.
Али овдје о првом, дакле сексу и његовом утицају на друштво.
Молио бих озбиљан разговор.