banjalukaforum.com

ТОЧКА ОСМА
17. Духовници да се оставе жена, а који се курваром обрете, и то се начисто докаже, да се уштроји и од свештенодејства одлучи.


...изгледа да су калуђери полагали неко право не само на слободне жене, већ и на удате. Зато су и дошле ове одредбе којима се прво побија веровање да је ђаво створио жену, и друго да калуђери немају права ни на слободне ни на удате жене.
Ове су одредбе морале доћи због тога што нису били ретки случаји да калуђери напаствују женску чељад која би се затекла у њиховој околини. Добро угојени, безбрижни, здрави и обесни, они су често пута правили такве изгреде према женским лицима, да би се противу њих узбунила читава села и дигла хајка као на дивљу зверад. Ово утолико пре, што је међу њима било и таквих који би зашли по селима, и чим би улучили прилику да у каквој кући нема мушкараца, одмах би напали жене и напаствовали их. Такве су калуђере сељани хватали, везивали и држали у хладној води, затим тукли и изобличењу излагали, па ако ни то не би помогло, онда би их - уштројили.

Тако се причада је један Куч - женскарош - био на тај начин кажњен, и да су његови штројачи морали платити његовом братству пола крви зато што су га онеспособили за оплођавање и тиме његово братство оштетили у прираштају племеника.

Штројење, као казна, примењивано је и у Шумадији противу попова-женскароша, о чему сведочи следећи акт, који у целини доносимо:
Начелник Среза Параћинског, актом својим од 11 септембра 1855 год. Н 1764 јавља начелничеству Окружја Ћупријског следеће:
"У селу Буљуну, подрчја овога, борави један антикрист у одјејанију свештеничком, по имену Милун, удов од 35 година, без порода, здрав, бесан и помаман, кога парохијани називаду "Сотона" через његових саблажњивих дјела, која чини из дана у дан спрама женској чељади. Од истога "Сотоне" не може ни једно женско чељаде мирно да прође, а да га онн не напастује. Через тога народ се одпадио од цркве и од вере, па нити се Богу моли нити одржава веру, јер неће ни да чује за овог одпадника Божјег. Исти богохудни свештеник Милун, премлаћиван је толико пута од народа, через његови злочести дјела спрама женским чељадима, ама он је опетка терао свој бес. Сад у прошлу свету недељу уваћен је код неке Кадифке, око полак ноћи, и савитлан од комшија, побегао је преко плота, али је пола мантије своје оставио на плот бегајући. Јучерке опетка, кад су чељад Николе Икића најчеднијег домаћина били у брање кукуруза, таман пред подне, упао је у кућу истог домаћина Николе, и његову најмлађу снагу Живану напаствовао је, а кад се на запомагање њено сабрао свет, исти поп сотона ухваћен је у клопку, и онда свет, коме већ додијаше зулуми овога ђавола у мантији, склепташе га у сагласју, везаше у кврге и онда позваше селског штројача Момира, који попа уштроји као вепра. Сви сељаци из поменутог села, Буљуна, били су код мене и ово изјавили и молили да се ова напаст поповска или одлучи од свештенодејства или прогна из села ма где.
Покорно молим начелничество за упутствије, шта ћу да радим с овим попом кога народ не може ни да гледа. Додуше је уштројен, али опетка, треба да се уклони и да се другочасно свештено лице одреди на његово место.

Начелник Срески
Мића Здравковић."



Начелничество Окружја Ћупријског, актом својим од 15 септембра 1855 г. Но 2842 одговара начелнику среском овако:
"По представленију Вашем од 11 септембра ове год. Но 1764 од односно уштројеног попа и његових чудеса која прави са женском чељади у селу, послао сам известија попечитељству просвештенија и правосудија точно по Вашем представленију и док се по том известију не донесе косателно решеније, нека га поп у селу, јербо сад као уштројен, не може да буде опасан за женску чељад.

Начелник Округа
Никодије Брзак.

http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1 ... le-16.html
а овдје је наставак образложења законика http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1 ... le-18.html

Ево одакле су калуђери вукли право на жене, инаће на истом горе датом линку може се наћи опис како је српском народу представљено давање Курана Мухамеду помоћу прачке, дакле не од Бога, а лист би потом падао с неба, дакле као од ђавла. Ово је примјер како су из незнања срби опирали се Кур'ану, јер тада нису ни имали пријевод и сматрали су га ђавољим на основу дјела турака...врло интересантно за схватити недозрело размишљање старинског народа


Ево одакле су калуђери вукли право на жене,...

...По Св. Писму Бог је створио жену од ребра првог човека. Међутим по народном предању Бог је створио само човека, а ђаво жену. Наиме, ђаво је стално ишао Богу уз нос и што би год Бог створио, ђаво се трудио да исту такву ствар направи али много боље и лепше, да би на тај начин доказао да је бољи мајстор од Њега. Тако кад је Бог створио човека, ђаво уинат њему створи жену, и тако је улепша и дотера да је човек према њој изгледао као права ругоба. Богу је то било необично криво и због тога ђавола протера у пакао, а жене, као његову сирочад, задржа на небу.
Но жене као жене - ђавоља работа, нису могле мировати, већ пустише језик и почеше сновати интриге и сплетке, ашиковати с анђелима и правити читаву ларму, тако да Бог, као стар човек, није могао спавати нити имати мира ни дању ни ноћу. Зато једног дана позва Св. Петра и рече му: "Онога несрећника (ђавола) проћерах, а ову сирочад (жене) задржах овђе на небу. Али видиш, постале су опасне по мир и рајско спокојство. Морамо их некуда склонити, а жао ми их је, па не знам шта да радим с њима". - Проста ствар, Господе, одговори Св. Петар. Подијелићемо их међу људе, јер су се много пролијењили и омлитавили, па је потребно да неко међу њих унесе мало интриге, сплетке и роварења, те да се отргну од млитавости и чамотиње у коју су запали. - Право кажеш, прихвати Господ, и позва Арханђела Михаила те му нареди да позове представнике појединих народа да дођу, јер Господ хоће нешто да им подели. Анђео одмах изврши Божју заповест и позва поједине народе да приме Божји дар.
Кад представници почеше стизати, Бог пофронти све жене позади себе, да не би видео коју ће коме доделити, и да би на тај начин извршио што правичнију поделу.
Прво стигоше представници старих народа, Мисираца, Јевреја и тако редом, и њима Господ даде по једну жену, а кад почеше стизати млађи народи, Турци и други, Господ се окрену позади себе, и видевши да се ништа не познаје одакле узима, поче захватати наручем и тако делити жене онима који су доцније долазили. Отуда неки народи имају данас само по једну, а Турци и други по неколико жена.
Кад је деоба била свршена, Господ леже да се мало одмори, али баш у том тренутку појави се један калуђер из Црне Горе.
- Шта ћеш ти духовниче!? - упита Господ.
- Анђео је звао, Оче, да дођемо, јер имаш нешто да нам дијелиш, па као вељу, доша и ја да примим дар.
- Требало је раније доћи, закаснио си; све је већ подијељено.
- Нијесам мога раније, јер сам служио службу, а вељу. Ти ћеш за мене, као за свога вјерног слугу, оставити дио, па због тога нијесам нарочито ни хитао.
- Требало је да ти оставим, али опрости, заборавио сам.
- Зар мене да заборавиш!? - узвикну калуђер сав разјарен и узбуђен, мене који по трипута службу служим, народ поучавам и опомињем да Те се сјећа и да Те не заборави, а Ти си једанпут имао нешто да подијелиш па си ме заборавио!!...
Богу би криво и рече: "Све је тако, али опрости, заборавио сам. Но знаш шта: иди доље на земљу, па ће све жене бити твоје". И отуда је остало да се калуђери не жене, али имају право на туђе жене.
На основу тога предања изгледа да су калуђери полагали неко право не само на слободне жене, већ и на удате. Зато су и дошле ове одредбе којима се прво побија веровање да је ђаво створио жену, и друго да калуђери немају права ни на слободне ни на удате жене. ...