|
Zvuk koji ubija
Rusi još pre dve i po decenije testirali infrazvučno oružje; pored nepodnošljivog osećaja straha i panike, pri pojačanom dejstvu ove sile počinju da se cepaju unutrašnji organi, kapilari i krvni sudovi; svedočenje jedinog preživelog vojnika koji je učestvovao u eksperimentu
Infrazvučno oružje nije ništa novo, a poslednjih godina za ove pouhvate saznala je i šira javnost, uglavnom povodom američkog projekta HAARP. No, tajna ispitivanja ovog oružja vršena su mnogo ranije na drugoj strani - u Rusiji, još pre dve i po decenije. Izvesni Ivan Zubkovskij je poslednji očevidac ovih istraživanja (barem poslednji koji želi da javno govori o njima). Ruski novinar Nikolaj Bahrošin našao se sa Zubkovskijm, koji već godinama živi sam, od invalidske penzije.
l, šta je "poslednji Mohikanac" ispričao novinaru?
Bes u ljudima
Godine 1980. Zubkovskog su pozvali u vojsku, a njegova jedinica bila je stacionirana u Vojnom zavodu u Podmoskovlju. Pokazao se kao dobar vojnik, i za samo šest meseci postao mladi vodnik. I, tada je sve počelo:
- Jednog jutra, poručnik Ermolin pokazao je našem vodu postrojenja na vojnom poligonu - priča Zubkovskij. Podelili su nam crne epolete sa amblemom neke građevine i rekli da ih prišijemo umesto starih. Rečeno nam je da ćemo od sada čuvati poligon, a o ostalom "ne bi trebalo da razmišljamo".
Vojnike su odvezli u polje nedaleko of grada Dogloprudni. Postavili su šatore, razapeli žicu oko poligona, na put kojim su došli postavili su barikade, a struju su dovukli sa najbližeg visokonaponskog kabla. Vojnicima koji su stražarili bilo je zabranjeno da se približavaju okolini građevine - tamo su radili ljudi u civilu.
- Dugo nismo shvatali šta se tamo dešava. Ništa nije moglo ni da se vidi ni da se čuje. Jedino što smo videli bili su nekakve krave i konji. Oni su u početku pasli, onda počinjali da se ritaju i zanose, a zatim padali na zemlju, dolazio bi traktor, trupla bi odvezli, pa sve ispočetka. Ko zna koliko je stoke pobijeno...
Sa vojnicima su se takođe dešavale neobične stvari:
- U našem vodu bukvalno su se svi razbesneli. Svako veče u šatorima psovanje, dreka, kidisanje jedan na drugoga, kao psi. Ponašali smo se
izbezumljeno, kao da sutra idemo na streljanje, i srce je počelo da me boli.
Ne samo mene, mnogi su se žalili na bol. Onda su nam rekli da prenesemo šatore dalje od hangara. Nastao je mir. Ali srce je i dalje bolelo. Za dva meseca se sve završilo. Hangar su rastavili, kablove zamotali, mašine su odvezli. Tek tada smo saznali (progovorio je posle pijanki komandir voda, potporučnik Andrejčuk) da smo čuvali poligon u kojem su ispitivali infrazvučno oružje. Nikako nismo mogli da shvatimo - kakvo zvučno oružje, kada je vladala potpuna tišina? - priča Zubkovskij. Toliko su znali o tome.
Svi mrtvi
Posle završetka eksperimenta Zubkovskij i još četvorica njegovih sadruga dospeli su u bolnicu. Svima su postavili identičnu dijagnozu - srčana mana, iako niko od njih do tada nije patio od neke bolesti srca. I svu petoricu komisija je oslobodila daljeg služenja vojnog roka. Ivan nije doslužio tri meseca, a ostali, kojima je ostalo više od pola godine, čak su se radovali neočekivanoj slobodi.
- Šta se desilo sa ostalima, ne znam - nastavlja priču Zubkovskij. Jedino sam dugo kontaktirao sa Vanjom Sreljčenkom i Lenijem Babičem, koji su, kao i ja, bili iz Moskve. Sada su obojica mrtvi. Dijagnoza je ista - infarkt. Potporučnik Andrejčuk takođe je mrtav, on je živeo blizu mene. Vojni komesarijat tvrdi da ne postoje nikakvi podaci o takvim eksperimentima, dakle - ništa se nije desilo. A posle svega, i žena me je napustila, rekavši: šta ćeš mi tako bolestan?".
Bivši ekspert "Rosaviokosmosa", pukovnik u penziji, doktor nauka Vladim Sinjaskin, potvrdio je da su vršeni ovi eksperimenti Objasnio je da je ideja o konstrukciji infrazvučnog oružja isprva ispitivana u kosmosu. Naučnici su istraživali kako na kosmonaute deluje zvuk motora rakete. I, utvrdili su da niski zvuči frekvencije od 0 do 100 herca, pri jačini zvuka od 155 decibela proizvode vibriranje zidova grudnog koša, remete disanje, izazivaju glavobolju i kašalj. A dalje delovanje - dovodi do fatalnog ishoda. Po Sinjakinu, rezultati ovih istraživanja su kao "strogo poverljivi" završili negde u arhivama.
Danas ruske specijalne službe negiraju činjenicu postojanja zvučnog oružja na teritoriji Rusije. Ali, i tu ima kontradikcija. Naime, 2001. Državna duma usvojila je amandman saveznog Zakona o oružju, kojim se zabranjuje korišćenje "predmeta čije je ubojito dejstvo zasnovano na infrazvučnom ili ultrazvučnom zračenju u bilo koje ciljeve, osim vojnih". Država, dakle, poručuje: ovakvog oružja nema, ali ima zakona o njegovoj primeni.
Talasi iz puške
Posle raspada SSSR inicijativu u konstruisanju netradicionalnih oružja preuzeli su Amerikanci. Oni su uspeli da reše glavni problem ubijajućeg zvuka: kako zaštititi od njegovog delovanja sopstvene ljude. Njihova infrazvučna puška sazdana je da principu dva talasa, koji dolaze sa različitih krajeva, iz različitih uređaja. Svaki je sam za sebe bezopasan, ali tačka preseka opasna je za protivnika.
Na tome se nisu zaustavili. Već decenijama Ministarstvo odbrane SAD troši veliki novac za program HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program). Prevedeno to zvuči nevino: "Program istraživanja visokofrekventne aktivne polarne svetlosti". U okvirima programa je građenje ogromnih antenskih polova na Aljasci i u Norveškoj. Vojska objašnjava da su ovi uređaji neophodni za stvaranje veštačke polarne svetlosti i izučavanje Zemljine jonosfere. No, tome ne veruju ni lojalni američki novinari. Sve u svemu - ako su Rusi možda i odustali - Amerikanci nisu.
Pronalazača "hands free" sistema za telefone, Elvuda Norisa, glavu kompanije "American Technologies", američke specijalne službe dobro znaju kao konstruktora zvučnog oružja. Njegov uređaj veličine bejzbol palice ispušta zvučni "zrak" jačine oko 140 decibela. Jedan "hitac" dovoljna je da se na duže vreme onesposobi jak muškarac. Ovo oružje sada aktivno primenjuju specijalno obučeni pripadnici FBI.
Zaboravni fašisti
Ruski naučnici odavno su se dosetili da zvuk može koristiti kao oružje. Još 1904. oni su predložili prenos radiotalasima zvukova ubitačne frekvencije, i izveštaj sa podrobnim opisom nove metode bio je stavljan za carski sto. Nikolaj II odbacio je ovo oružje kao suviše opasno za čovečanstvo.
Zatim, u fašističkoj Nemačkoj, 1940, za neprijatelje Engleze bile su napravljene specijalne gramofonske ploče sa zapisima popularnih melodija i sa - dodatkom infrazvuka. Plan se svodio na to da se u gradskim naseljima izazovu uznemirenost i panika. No, fašisti nisu uzeli u obzir jednu "sitnicu": da obični gramofoni tog vremena nisu mogli da reprodukuju tako niske frekvencije. Englezi su "ubojite" ploče sasvim mirno odslušali...
Po nalogu nacista, austrijski istraživač Cipermejer napravio je "uraganski top", takođe zasnovan na ubojitom delovanju zvuka, namenjen za obaranje protivničkih aviona. No, pokazalo se da deluje samo na malom rastojanju. Niko nije stradao, osim osoblja koje je opsluživalo spravu...
Pre kraj rata fašisti su preduzeti još jedan pokušaj da obuzdaju smrtonosni zvuk. Vilijam Barofs konstruisao je uređaj za uništavanje protivničke žive sile. Međutim, nije uspeo da ga pusti u opticaj, jer je naprava pala u ruke američkim vojnicima.
Talas straha
Evgenij Pereverzev, doktor fizičko-matematičkih nauka sa Katedre za akustični monitoring i fizičku akustiku Univerziteta u Moskvi komentariše:
- Prirodna vibriranja ljudskog tela su u dijapazonu od 8 do 15 herca. Grubo govoreći, to znači da svaki pokret svakog mišića izaziva "mikrogrč" u skladu sa tom frekvencijom. Kada se na organizam deluje infrazvukom, vibriranja tela dolaze u rezonancu, i amplituda "mikrogčeva" povećava se desetinama puta. Razumljivo je ono što iz toga prozilazi: čovek ne može čuti infrazvuk, ali se zato kod njega razvija osećaj strana i panike. Pri pojačanom dejstvu u organizmu počinju da se cepaju unutrašnji organi, kapilari i krvni sudovi.
U dijapazonu od 7 do 13 herca "zvuči" prirodni "talas straha" koji proizvode tajfuni, zemljotresi i vulkanske erupcije i pobuđuje sve živo da se da u stihijsko bežanje. Uz pomoć infrazvuka, na primer, lako je izvodljivo dovesti čoveka do samoubistva. Glavno je da bude sam u sobi, da ne bismo umesto samoubistva dobili masovno ludilo...
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
