banjalukaforum.com

Najupečatljivija poruka Međunarodne godine sveže vode jeste da će globalna kriza snabdevanja vodom u narednom periodu dostići neslućerne razmere ako se ništa ne uradi na promeni sadašnje "nezainteresovanosti
na visokom nivou"

Ova zastašujuca prognoza izneta je u Izveštaju o razvoju vodenih sistema u svetu - Voda za ljude, Voda za život, koji je Unesko objavio prošle godine u ime 23 agencije Ujedinjenih Nacija. Izveštaj upozorava na "sve vecu oskudicu u vodi po glavi stanovnika u mnogim delovima zemalja u razvoju" usled rasta broja stanovnika, zagadenja i ocekivanih promena u klimi.

Zalihe vode opadaju, dok tražnja po glavi stanovnika dramaticno raste brzinom koja ne može da se održi. Generalni direktor Uneska, Koiciro Micura, istice da ce "u narednih 20 godina, prosecna snabdevenost vodom u svetu opasti za jednu trecinu. Ovu krizu ce osetiti sve zemlje sveta sa posledicama na zdravlje dece i na mogucnost obezbedenja ljudske ishrane."

Kako se to dogodilo? Jednostavno, do krize je došlo jer ne postoji politicko angažovanje na sprecavanju ovih trendova, uprkos nebrojenim dokazima o svakodnevnom pogoršanju situacije. Tokom poslednjih 25 godina veliki broj medunarodnih konferencija bio je posvecen raznim pitanjima vezanim za snabdevanje svežom vodom, ukljucujuci i nacine snabdevanja i sanitarne usluge koje ce biti neophodne u narednom periodu. Postavljeno je nekoliko ciljeva za poboljšanje upravljanja sistemima za snabdevanje vodom, ali prakticno ni jedan cilj nije ostvaren, kaže se u izveštaju. Inercija na rukovodecim nivoima, kao i cinjenica da najveci deo stanovnika Zemlje ne shvata u potpunosti ozbiljnost problema, dovešce do toga da necemo uspeti da preduzmemo korektivne mere na vreme.

Mnoge zemlje i teritorije vec u krizi

Izveštaj analizira preko 180 zemalja i teritorija na polju snabdevenosti vodom po glavi stanovnika, ukljucujuci svu vodu koja kruži po površini, u zemlji ili duboko pod zemljom (vidi tabelu).

Najsumornije prognoze kažu da ce sredinom ovoga veka sedam milijardi ljudi u 60 zemalja biti suoceno sa nedostatkom vode. U najboljem slucaju, taj broj nece biti manji od 2 milijarde ljudi. Stvarni broj izmedu ova dva ekstrema zavisi od faktora kao što su priraštaj stanovništva i politicke mere. Promena klime bice odgovorna za 20% povecanja nivoa globalne nestašice vode. Vlažni krajevi imace više kiše, dok ce se kolicine padavina smanjiti u mnogim krajevima sklonim suši, pa cak i u nekim tropskim i suptropskim krajevima. Osim toga, opašce i kvalitet vode zbog zagadenosti i povecanih temperatura.

Kriza vode "se pogoršava uprkos neprekidnim debatama o tome da li ova kriza uopšte postoji". Jedan litar otpadnih voda zagaduje sedam litara sveže vode. Smatra se da globalno ima 12.000 km3 zagadene vode, što je više nego što u jednom trenutku tece u deset najvecih recnih slivova sveta. Ako zagadenje nastavi da prati prirast stanovništva, izgubice se 18.000 km3 sveže vode do 2050. godine - devet puta više od ukupne kolicine koju svet danas koristi za navodnjavanje. Na navodnjavanje se troši više vode nego na bilo koju drugu ljudsku aktivnost - 70% svetske potrošnje sveže vode. Ova kriza mogla bi da se ublaži kada bi se za navodnjavanje koristile preradene otpadne vode. Poljoprivrednici u zemljama u razvoju koriste ovu metodu za oko 10% navodnjenog zemljišta. Ovaj procenat mogao bi biti znatno viši (Vidi Uputstva za poboljšanje snabdevanja vodom).

Što se tice kvaliteta vode, siromašni su i dalje pod najjacim udarom: "50% stanovništva u zemljama u razvoju izloženo je zagadenim izvorima vode. Azijske reke su najzagadenije u svetu i imaju tri puta više bakterija od ljudskog otpada nego što je svetski prosek. Štaviše, ove reke imaju 20 puta više olova od reka u industrijalizovanim zemljama.

"Buducnost mnogih delova sveta je vrlo tmurna" istice se u izveštaju u delu koji se odnosi na priraštaj stanovništva. Ocekuje se da ce rast broja stanovnika zemljine kugle i dalje biti jedan od znacajnih faktora u produbljivanju krize vode. Prema podacima iz izveštaja, zalihe vode po glavi stanovnika smanjile su se za jednu trecinu u periodu izmedu 1970. i 1990. godine. Iako se stepen rasta smanjuje, 2050. godine broj stanovnika na Zemlji bice oko 9,3 milijarde.

"Potrošnja vode se skoro udvostrucila u poslednjih 50 godina. Istovremeno, kvalitet vode se pogoršava. Svakoga dana 6000 ljudi, uglavnom dece ispod pet godina starosti, umire od dijareje", istice se u izveštaju. "Ove statistike ilustruju velicinu problema pred kojim se svet nalazi u oblasti snabdevanja vodom i iznenadujuceg dispariteta koji postoji u njenom iskorišcavanju."

"Globalno gledano, izazov leži u podizanju politicke volje da se sprovedu mere za rešenje ovog problema. Strucnjaci koji se bave vodom treba bolje da razumeju širi društveni, ekonomski i politicki kontekst, dok politicari treba da se bolje informišu o pitanjima vezanim za snabdevanje vodom. U suprotnom, nedostatak vode ce i dalje biti predmet politicke retorike i velikih obecanja umesto da postane cilj preko potrebnih aktivnosti."

Zdravlje i ekonomija

Najozbiljniji problem 21. veka jeste kvalitet vode i njeno snabdevanje. "Preko 2,2 miliona ljudi umire godišnje usled oboljenja vezanih za zagadenu vodu i loše sanitarne uslove. Vektorska oboljenja prenošena vodenim putem takode ubijaju veliki broj ljudi: oko milion ljudi umire godišnje od malarije a preko 200 miliona pati od šistosomiazisa, parazitnog oboljenja limfnih puteva. Ovi gubici, kao i neopisivi bol i patnja koji ih prate, mogu da se izbegnu".

U takozvanim Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih Nacija (2000), kao i na Svetskom samitu za razvoj (Johanesburg, 2002), medunarodna zajednica se obavezala da ce do 2015. godine svesti na polovinu broj ljudi koji nemaju pristup bezbednoj vodi za pice i kanalizaciji. Da bi se ovo ostvarilo, dodatnih 1,5 milijardi ljudi mora da dobije pristup izvoru sveže vode (do 2015. godine). To zapravo znaci da se svake godine, do 2015, nadu rešenja za novih 100 miliona ljudi (274.000/dan).

"Problemi vezani za kanalizaciju još su složeniji. Moraju se obezbediti poboljšani uslovi za dodatnih 1,9 milijardi ljudi, što znaci 125 miliona godišnje (ili 343,000 ljudi/dan), u istom periodu kao i u prethodnom slucaju. Izveštaj objašnjava da kulturni faktori dodatno komplikuju logisticke i finansijske teškoce u obezbedenju adekvatnih sanitarnih uslova.

Ako bi se održali sadašnji nivoi investicija, sve oblasti u svetu mogle bi da dostignu ili da se približe ostvarenju oba cilja, sa izuzetkom Afrike južno od Sahare. Medutim, potrebe za investicijama u Aziji, u apsolutnom iznosu, vece su od odgovarajucih potreba Afrike, Latinske Amerike i Kariba uzetih zajedno. Procenjuje se da bi pocetne intervencije trebalo da iznose oko 12,6 milijardi dolara. Za sada nisu poznati izvori ovih investicija.

"Finansiranje Milenijumskih ciljeva razvoja predstavlja jedan od najvecih izazova sa kojim ce medunarodna zajednica morati da se suoci tokom narednih 15 godina". Izveštaj navodi debate koje se vode oko cene vode i privatizacije. "Iako se smatra neophodnim da se i privatni sektor ukljuci u upravljanje vodenim resursima, to mora da se svede na finansijski katalizator i ne bude preduslov za razvoj projekata. Kontrola nad sredstvima i resursima mora da ostane u rukama vlada i korisnika." Svaka privatizacija ili šema za utvrdivanje cene vode mora u sebi da ima mehanizam za zaštitu siromašnih. "Zabrinjava cinjenica da siromašni, sa najogranicenijim pristupom izvorima vode, moraju da plate znacajno više." Prema jednoj anketi navedenoj u izveštaju, u Nju Delhiju prodavci naplacuju siromašnima 4,89 dolara po kubnom metru vode, dok porodice koje se snabdevaju cevovodima placaju samo 0,01 dolara. U Vijencianu, prodavci naplacuju 14,68 dolara po kubnom metru, u poredenju sa službenim tarifama od 0,11 dolara.

Mala verovatnoca da ce se broj gladnih smanjiti na polovinu pre 2030. godine...

Oko 25.000 ljudi umire godišnje od gladi. Procenjuje se da 815 miliona ljudi pati od neuhranjenosti: 777 miliona u zemljama u razvoju, 27 miliona u zemljama u tranziciji i 11 miliona u industrijalizovanim zemljama. Apsolutni broj neuhranjenih smanjuje se vrlo sporo, uprkos cinjenici da "proizvodnja hrane zadovoljava potražnju na tržištu po rekordno niskim cenama". Medunarodna zajednica se u Milenijumskim ciljevima razvoja obavezala da do 2015. godine prepolovi broj ljudi koji gladuju. Medutim, ako se uzme u obzir razlika izmedu useva navodnjavanih prirodnim i veštackim putem (što ranije nije radeno) onda se dobijaju tacniji rezultati vezani za kolicinu vode potrebne da nahrani svet danas i ubuduce. Izveštaj zakljucuje da se ovaj cilj nece moci da ostvari pre 2030. godine. Prema ovoj racunici, do 2030. godine, u 93 zemlje u ravoju (gde je i prirast stanovništva najveci) navodnjavace se novih 45 miliona hektara. Bice iskorišceno 60% ukupnog zemljišta koje teoretski može da se navodnjava. Ovo ce zahtevati 14% više vode za navodnjavanje.

Od 170 ispitanih zemalja i teritorija, 20 vec danas koriste preko 40% svih izvora vode za navodnjavanje. Ovaj procenat smatra se granicom iznad koje zemlje moraju da vrše težak izbor izmedu vode za urbanu upotrebu i poljoprivredu. U ovu grupu spadaju skoro sve arapske zemlje. U dodatnih 20 zemalja, ovaj procenat je preko 20%, "što oznacava predstojecu nestašicu vode. Južna Azija ce 2030. godine u proseku dostici nivo od 40%, a na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi ovaj procenat ce biti najmanje 58%."

Nasuprot tome, Afrika ispod Sahare, Latinska Amerika i Istocna Azija verovatno ce ostati ispod kriticnog nivoa. U ovim oblastima se u narednih 30 godina ocekuje nagli razvoj poljoprivrede.
Pašnjaci i obradive površine zauzimaju 37% kopnenih delova Zemlje. Navodnjavanje je izuzetno neefikasno - oko 60% vode odlazi uzalud. Nažalost, nije verovatno da ce iskorišcenje moci znacajno da se poveca (oko 4%). Štaviše, oko 10% navodnjenih površina planete trajno je ošteceno zbog zadržavanja vode i salinizacije posledica loše drenaže i pogrešnih irigacionih metoda. Preko je potrebno da se isfinansiraju bolje tehnologije i da se unaprede nacini upravljanja.

... uprkos rastu snabdevenosti hranom

Dobra vest jeste da, globalno gledano, snabdevanje hranom u svetu raste. Potrošnja hrane po glavi stanovnika u zemljama u razvoju povecala se sa 2.054 kcal na dan 1965. godine na 2.681 kcal na dan 1998. Prosecni prinosi pšenice su se udvostrucili u periodu izmedu 1962. i 1996. godine, sa 1,4 na 2,8 t/ha. To znaci da je sada potrebno manje od polovine obradivog zemljišta za istu kolicinu žita. "Ocekuje se da ce 2030. godine 80% povecanja proizvodnje hrane poticati od povecanih prinosa, cešcih žetvi i manjih površina neobradenog zemljišta. "Do 2050. godine svet bi mogao da ima dovoljne kolicine hrane za sve", navodi se u izveštaju. "Cinjenica da 815 miliona ljudi danas pati od neuhranjenosti nije rezultat nedostatka kapaciteta za proizvodnju hrane, vec pojedinih društvenih, ekonomskih i politickih okolnosti koje omogucavaju, a ponekad i stvaraju, nedozvoljene nivoe siromaštva"

Nonšalantno uništavamo ekosisteme

Predvida se da ce do 2025. godine povlacenje voda u zemljama u razvoju dostici nivo od 50, a u razvijenim zemljama 18 posto. Izveštaj navodi zacarani krug koji nastaje usled povecane potražnje za vodom. Pražnjenjem i zagadivanjem reka, jezera i mocvara, uništavamo ekosisteme koji igraju nezamenjivu ulogu u filtriranju i obnavljanju izvora sveže vode. U SAD, 40% ispitanih vodenih površina u 1998. godini smatrale su se nepodobnim za rekreaciju zbog zagadenosti hranom, metalom i poljoprivrednim otpadom. U Evropi se samo 5 od 55 reka smatra cistim. U Aziji su sve reke koje prolaze kroz gradove opasno zagadene. Šezdeset posto od 227 najvecih svetskih reka ispresecano je branama i kanalima, što dovodi do degradacije ekosistema.
Ako se posmatra životinjski svet oko kopnenih voda, izveštaj tvrdi da su pred izumiranjem 24% sisara i 12% ptica. Detaljno je ispitano samo 10% uglavnom slatkovodnih vrsta riba i utvrdeno da jedna trecina pripada rizicnoj grupi. Preko 80 poznatih vrsta riba izumrlo je od kraja 19. veka.

Kada gradovi postanu opasni po život

"Kada nema infrastrukture, urbane sredine bez vodovoda i kanalizacije predstavljaju najopasnije sredine za opstanak ljudi". Prema anketi kojom je obuhvaceno 116 gradova, urbane sredine u Africi su najgore, gde je samo 18% domacinstava vezano za kanalizaciju. Na drugom mestu je Azija sa 40%.

"Siromašni u ovim gradovima su prve žrtve oboljenja vezanih za vodovod i kanalizaciju, poplave i oboljenja vezanih za vodu. Tipican primer ovog poslednjeg je malarija, koja je danas jedan od glavnih uzroka bolesti i smrti u mnogim urbanim sredinama". U Južnoj Aziji, na primer, komarac Anopheles stephensi prilagodio je svoj reprodukcioni ciklus brojnim rezervoarima za vodu na krovovima. "Sa stanovišta javnog zdravstva, bolje je obezbediti celokupno stanovništvo jednog grada slavinama koje su na manje od 50 m od kuce, nego sprovesti vodovod do kuce za 20% najbogatijih". Izveštaj navodi nekoliko razloga zašto gradovi i urbane sredine treba da imaju veci prioritet of ruralih delova, kada je u pitanju snabdevanje vodom. Pre svega, jedinicne cene infrastrukture u urbanim sredinama su manje zbog manjih rastojanja i velikog broja korisnika. Drugo, vecina gradova ima bolju ekonomsku bazu od sela, pružajuci vece mogucnosti za prikupljanje namenskih fondova za razvoj infrastrukture. Trece, u urbanim sredinama koncentrisani su ne samo ljudi i industrija, vec i otpad.

Industrijske zemlje proizvode 80% opasnog otpada

Danas, na industriju otpada 22% ukupne potrošnje vode: 59% u razvijenim zemljama i 8% u siromašnim. Izveštaj navodi da ce se ovaj procenat popeti na 24% u 2025. godini, kada se predvida da ce industrija koristiti 1.170 km3 vode godišnje. Svake godine 300 - 500 miliona tona teških metala, razredivaca, toksicnih supstanci i drugih opasnih materija odlazi iz industrijskih postrojenja u vodene slivove. Više od 80% opasnih otpada sveta proizvodi se u SAD i drugim industrijalizovanim zemljama.

Za i protiv korišcenja hidroenergije

Hidroenergija je najvažniji i najrasprostranjeniji obnovljivi izvor energije i pokriva oko 19% ukupnih svetskih potreba. Industrijalizovane zemlje eksploatišu oko 70% svog hidroelektricnog potencijala, dok zemlje u razvoju koriste samo 15%. Kanada je najveci proizvodac, a zatim dolaze SAD i Brazil. U Latinskoj Americi, Indiji i Kini još uvek ima brojnih neiskorišcenih izvora.

"Eksploatacijom samo jedne polovine ukupnog potencijala, mogli bismo da smanjimo emisije gasova koje pospešuju efekat staklene bašte za oko 13%", kaže se u izveštaju. Medutim, izveštaj takode istice brojne negativne efekte izgradnje brana, ukljucujuci i izmeštanje lokalnog stanovništva i štete po ekološku sredinu (kao što je gubitak biodiverzifikacije i isušivanje mocvara).

Saveti za poboljšanje snabdevenosti vodom

Da li ste znali da možete da pospešite sposobnost prirode da obnovi podzemne vode tako što cete omoguciti vodi da curi kroz korito u podzemne rezervoare? Ili da to ucinite ubrizgavanjem vode u zemlju kroz bušotine? To su samo dva proverena primera koje ljudi vec dugi niz godina uspešno koriste.

Metod ubrizgavanja vode danas se koristi u nekim gradovima, kao što je Berlin, gde se dve trecine pitke vode filtrira kroz korito. Dok se za taj proces u Berlinu koristi najmodernija tehnologija, u selima u Indiji i južnoj Africi ljudi se služe mnogo jednostavnijim pristupom. U ovim krajevima, rucno iskopane rupe i brane koriste se da sakupe ispod zemlje vodu od poplava ili sezonskih bujica i time sprece isparavanje. Voda se kasnije ispumpava i koristi. Ova jednostavna i jeftina rešenja mogu da smanje nestašicu vode u zemljama u razvoju tako što cuvaju višak vode nastao od povremenih poplava i kiša.

Zemlja deluje kao prirodni filter za cestice u vodi, razgradujuci necistoce kao što su farmaceutski proizvodi. Osim što se precišcava dužsvog puta kroz zemlju, voda preuzima korisne hranljive sastojke i time dobija na kvalitetu. Takozvani akviferi imaju moc da unište škodljive mikroorganizme kao što su virusi, što je postalo predmet obimnih ispitivanja. Zahvaljujuci prirodnim biološkim, hemijskim i fizickim procesima koji se odigravaju pod zemljom, preradene otpadne vode mogu da se bezbedno koriste za sve osim za pice, što predstavlja veliku pomoc u sušnim predelima

...Leona ...

...honey ...nekako pitas i odgovaras sama sebi ...tema je izvanredno dobra , jer ce se treci svjetski rat voiditi za vodu ....

Slazem se,tema je dobra,ali hej..polako..

_________________
Everyone in the world was programmed by the place they were born, hemmed in by their beliefs, but you had to at least try to grow your own brain.

...ok ....