Izzard procitaj tekst:
Citiraj:
TROJANSKI MAMOGRAF
Juče sam sa mužem otišla na demonstracije. Nisam išla da paradiram protiv nečijeg seksualnog opredeljenja, već sam izašla da iskoristim svoje demoktarsko pravo i kažem da mi se ne dopada što mi je domovina rasprodata i pokradena, što su mi sugrađani gladni, teritorija rasparčana, roditelji u kreditima, a par zbunjenih đuska na žurci koja je mene i sve vas koštala 5.000.000 eura. Zar nemamo bolji način da utrosimo ovaj novac? Ili Srbija ima novca na pretek pa finansira privatne žuraje? U svakom slučaju, ovde nešto ne štima.
Noć pred demonstracije sam provela u kafani Manjež, sasvim slučajno, jer sam zapravo i zaboravila da je zakazana parada (nemam tv u kuci pa mogu sebi da priuštim da budem neobaveštena). Došla sam iz pravca Knez Mihajlove i dolazak do kafane je bio, verujte mi, epopeja. Grad je bio zatvoren i za pešake, policija na svakom koraku, mesto sutrašnje žurke zagrađeno, noć hladna. Promrzli policajci su se povremeno grejali uz alkohol u kafani, na smenu. Bilo mi ih žao, pred njima je bila duga noć. Još više mi ih bi žao što znam koliko su se gadili sami sebi, svojim ženama, svojoj deci i ponajviše svojim roditeljima zbog onoga što su te večeri morali da rade. Tu sam negde shvatila da je ono što će se dešavati sutradan apsolutno kršenje demokratskih postulata. Shvatila sam da nam preti teror manjine. Manjine koja možda odgovara vlasti ili kome god, ali ipak manjine. A ja sam se onih čuvenih devedesetih borila za demokratiju da bi ta demokratija došla i da bi mi ta ista demokratija sada objašnjavala da je promenila svoje značenje u vladavinu manjinskog mišljenja nad većinskim! I tako sam rešila da, posle perioda '91-2001, ponovo šetam za demokratuju (onu staru) i za moju zemlju.
Nađem se ja tako na demonstracijama, oko mene neki novi klinci i neki mi stariji, još uvek sa nama one iste bake i deke iz devedesetih, kojima je i dalje muka od svega što nam se događa. Oklopna vozila, policajci, specijalne jedinice, kamenice, suzavci, malo bežanja, dakle sve po starom, živele devedesete! I eto nas na Trgu Nikole Pašića, a tamo reportažna kola B92, potpuno neobezbeđena. Razjareni klinci krenu da udaraju po kolima. A ja se pitam da li je moguće i ko je ovde lud? Da li su ovi sa B92 zaista ludi da postave svoja reportažna kola na Trg, u sred sveopšte makljaže, kola sa ogromnim natpisom B92? Razmišljam, sve prodavnice u gradu su zatvorene, da budem preciznija zablindirane, građani su povukli kola sa ulica u sklonili ih u neke mirnije delove grada, daleko od demonstracija. A samo B92 sa svojim reportažnim kolima potpuno mirno prima udarce besnih klinaca. Hrabro, nema šta.
I tako, moja šetnja se završila sa prvim suzavcem od koga nisam bila brža. Sklonili smo se u bar na kafu i malo da predahnemo pa da krenemo put kuce. I na tv-u, potpuno iznenađenje. Ona reportažna kola nisu bila reportažna kola već pokretni mamograf u kome je bilo par doktorki i pacijentkinja!!! Da li je moguće? Da li je zaista moguće?
Dakle, govorimo o paradi pedera i demonstracijama koje su mesecima bile najavljivane i kojima se trasa znala nedeljama unapred. Sudeći po varnicama koje su prštale, unapred se znalo da će biti nasilja, sama najava da će paradu čuvati 5.000 policajaca i procena da je skup visokog rizika. I neko je ostavio (šta, zaboravio!?) mamograf koji je dobijen u dobrotvornoj akciji i koji je vredan 420.000 eura? Dakle, da li je moguće???
S obzirom da je svaki homoseksualac prevezen od kuće do mesta parade i nazad policijskim kolima, da je svaki kvadratni santimetar trase najavljenih demonstracija bio fizički proveren kao i svaki ulaz, zgrada i krov, svaki stranac koji je odseo u hotelu popisan, svaki sumnjivi tip priveden, svaki čovek koji se s Novog Beograda prešao most tog dana uredno pretrešen do gaća i legitimisan; da li je moguće da je ta ista policija, ta ista država i taj isti B92 koji su zajednički organizovali ovaj skup visokog rizika u kome je demoliran Beograd, zaboravio na sred Trga Nikole Pašića ogroman pokretni mamograf sa ogromnim natpisom B92 i sa pacijentima unutra.
Ovo me je podsetilo na jedan od najogavnijih momenata prethodnog režima, momenat kada je namerno podmetnuto (dakle, kao što rekoh, zaboravljeno) osoblje RTS-a u trenutku kada je zgrada televizije bombardovana. Jedna od najpotresnijih direktnih akcija protiv svog naroda, a zarad svog državnog režima je izgleda iskopirana. Naravno u manjim razmerama, bez mrtvih, ali i bez mamografa koji je trebao da služi da se ženama sa potencijalnim rakom dojke uradi dijagnostika i brzim reagovanjem spasu životi.
Dakle, ko su ovde pravi huligani? Oni kažu mi, koji smo izašli u svoj Beograd da kažemo da nije u redu ono što se u tom Beogradu radi. A ja kažem VI, KOJI PLAĆATE PRIVATNE ŽURKE OD NAŠIH POREZA, VI KOJI ORGANIZUJETE SKUP VISOKOG RIZIKA I TIME UGROŽAVATE TUĐE ŽIVOTE I VI KOJI STE ŽRTVOVALI MAMOGRAF KOJI JE TREABAO DA NEKOM SPASI ŽIVOT. A posle ovoga što ste uradili, meni dođe da izađem na ulicu i poput onih klinaca juče, slomim kamenu kantu za smeće. Samo glavom. Od muke.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
<3 !
