|
Ђоле умјетник, поета, издајник, борац против зла... баш сте свашта надробили! Ајмо редом...
Ђоле музичар... није. Гледао сам емисију на ОБН одмах након рата (уочи првог послијератног концерта у Сарајеву) кад му је екипа те ТВ дошла кући у Нови Сад. И наговарају га да им одсвира нешто уживо, а он се нећка, неће, а они упорни. И узе човјек гитару након силног наговарања и одсвира неки свој класик. Сваки дјечак који свира гитару пола године и зна да ухвати А-мол, Ц и Г дур боље би то одсирао од њега. Њему неугодно, нешто се зајебава како је зарђао, одавно није свирао.
Он једноставно има јаке музичаре око себе. И онда они његове идеје претварају у реп ("ти овде малко репујеш") или у Мексико ("Дон Франциско лонгплеј") или у чардаш или у неку баладу. Шта је већ Балашевић замислио.
Ђоле пјевач... није. Реално, он више рецитује и прича него што нешто пјева. Нема распон гласа нити неку технику пјевања. И то и он признаје.
Ђоле је козер, забављач. Малтене стенд-ап комичар. И они који га не воле се насмију на његове приче на концертима између пјесама.
Ђоле је и добар текcтописац и пјесник.
Не волим га. Боли ме међуножје хоће ли неко због тога сматрати да нисам урбан или да сам на страни сила мрака и рата и национализма.
Прво, његова музика... Господе, колико патетике и меланхолије! Тачно нездраво. Он ту меланхолију и патетику продаје. И добро је продаје. Мени је то нездраво за људску психу.
Друго, његово подилажење публици... љигаво! Тај први концерт у Сарајеву након рата ми је остао у сјећању. Какво пресеравање! Он долази транспортером УНПРОФОР-а у Сарајево, па као хоће ли га неко напасти, па је он као први из Србије који након рата свира у Сарајеву. Па је изашао на бину и поздравио пучанство са "Мерхаба!".
Да појасним... прије Ђолета (пар мјесеци прије), у Сарајеву је свирао Рамбо Амадеус. Заиста, Свјетски Мега Цар! Позвали га из Забрањеног Пушења да им буде гост (мислим да је био концерт поводом 15 година од оснивања ЗП). Он сјео у ауто са Трутом, дошао у Сарајево, паркирао се и одсвирао. Без помпе, без шупљака и патетике. Дошао, одсвирао и отишао. И да напоменем да је Рамбо пуно експлицитније изражавао свој антиратни став од Балашевића. Али Рамбо је карактер за овога.
Ово поздрављање са Мерхаба... нека поздравља како хоће. Његова ствар. Али као мала ислустрација... Након рата, један од првих музичара из Сарајева који је свирао у Београду је Хари Мата Хари. Замислите сцену: излази ХМХ на бину Сава центра први пут након рата и поздравља публику са "Помаже Бог, Београде!". Ви би рекли: "Ау, какво увлачење!"
Није добро поређење? Не бих се сложио. У Сарајеву су се људи прије рата поздављали са "Добар дан" и "Здраво". Мањина се поздрављала са "Мерхаба", отприлике онолика мањина која се у Београду поздрављала са "Помаже Бог".
Ђоле није издајник. Кога је он издао? Српство? Државу? Није он никада бранио ни српство ни државу, није му то посао. Он је музичар.
Он је мени (понављам мени, субјективно) љигавог карактера.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
<3 !
