|
E, neka si mi rekla... Jebote, da nemam stolicu sa naslonjacem vjerovatno bih se sad srusio na pod i pretrpio strashne povrede ledja ili, ne daj boze, dvostruki prelom trticne kosti. To bi bilo prilicno neugodno. A ovako sam se samo malo iznervirao. To je lijepo, mislim ta razmjena misljenja i to.
Vidi djevojcice, ja sam na ovaj forum dolazio otprilike u ono vrijeme kada si ti ucila da citas i pises, tako da zasluzujem nesto respekta. A o svom zivotu sam napisao nekoliko kilometara teksta i stari clanovi su manje vise dobro upoznati sa tim... Ali, jebes ga, to sad valjda prekriva zelena trava zaborava, a neki novi klinci nezadrzivo nadiru na forum, poput talasa crne kuge sa sjevera... Ti si, naravno, najpametnija i tvoje misljenje me je prosvijetlilo. Hvala ti.
A ostalim koji su sa tobom na istim talasnim duzinama, kopiracu jedan tekstic sa nekog nebitnog foruma od neke nebitne cure i to :
"ja sam neko ko zivi sa predrasudama ceo zivot.upoznavsi jednog mladica,priblizen mi je svet narkomanije.i po prvi put sam danas shvatila da moram da prebrodim predrasude i da prestanem da zivim u neznanju.....
Kada covek zivi samo jedan shablon zivota,neosvrtajuci se oko sebe,neprimecujuci desavanja oko sebe,ne primajuci nove informacije postaje totalno zatucan.kada misli da je dobro samo ono na sta je navikao,reagujuci na druge stvari sa gadjenjem mozda cak i sa prezirom on se zatvara u svoju chauru.i time ostaje zarobljenik sopstvenog ega.
Na neki nacin ,mozda bas opisujem sebe,jer ja sam prva koja ima strah od nepoznatog a pritom nikad se nisam trudila da te stvari razumem.
Jedan od mojih najvecih strahova bili su prema narkomanima (pajdomanima),iz tog straha stvarao se prezir prema tim ljudima.vodilo me je ne znanje i cesto sam na glas umela da kazem:ja bih njih sve pogusila!
verovala sam da su to ljudi koji nemaju osecanja,da su oni bas ti koji sire zaraze,polne bolestine i veliko zlo. imala sam prilike da znam ljude koji su duboko zaglibili u taj svet,nakon cega im se ne bih ni javila na ulici,ma ne bih im ni pomogla da im je najteze.Imala sam PREDRASUDU koje sada zelim da se oslobodim.mislim da dolaskom na ovaj forum sam napravila prvi korak.
Pre nedelju ipo dana,upoznala sam divnog mladica koji me je totalno prosvetlio. Pritom je taj isti mladic bio (ili je i dalje posto nisam sigurna) ZAVISNIK HEROINA.Sada je na lecenju i provodi dane uz alkohol pritom ima u njemu volje za zivotom ali mu fali jos malo sigurnosti u sebe.
Da skratim pricu,sa tim likom sam provela ,kao sto rekoh proteklih nedelju ipo dana! Naravno ljubili smo se i mazili,ali opet nije to bilo naj bitnije,najbitnije je bila spika sa njim.
Lik je otvoreno ispricao svoju zivotnu pricu,bez trunke lazi i foliranja,bez lazne nade,ostavljajuci na meni da odlucim da li zelim da bilo sta imam sa likom koji se nalazi na lecenju,sa blokatorima,i trenutno u novom problemu ALKOHOL.
BIO JE TO SHOK ZA MENE.Ali u jednom trenutku sam shvatila da ja ne mogu znati sta zelim kad ne znam ni u sta se upustam.Narednih dana dosta sam mu postavljala PITNJA O NJEGOVOM ULASKU U SVET DROGE,o trenutnom lecenju,novom problemu (alkohol,kockanje),trenutna razmisljanja,kolebanja,posustajanja u volji da se izleci.
BIO JE SAVRSEN SAGOVORNIK.
Jer sve vreme je imao m*d* da prica otvoreno o tome:JA kad sam se drogirao,JA kad sam krizirao....shmrkao! Time mi je na najbolji nacin priblizio svet jednog narkomana.
I dok sam ga tako slusala shvatila sam da je i on bice koje ume da mazi,bude emotivan,jednostavno gledala sam ga sasvim normalno i ako sam znala sve pikanterije.
A onda je usledio zbun:sta je ovo,blejim sa likom koji zavisi od jebenog blokatora,koji cirka ne bili bio kolko tolko smiren,sa njim spavam ,sa njim pricam o svemu. Ja koja sam prezirala pajdomane,upravo sam jutros izasla iz stana jednog pajdomana,posle cele noci j*b*nj*,mazenja-pazenja. Sinoc mi je pokazao ovaj sajt i njegove postove,citala sam i nisam znala sta me je snaslo.Preplavila me je tuga,ubacio mi je rovac i celo jutro,kako sam izasla iz njegovog stana razmisljala sam sta ja trazim sa takvim likom.
Mozda sam zbog svoje predrasude danas se odlucila na korak da ga nikad vise nevidim,mozda zato sto sam sve vreme glumila da ga kapiram-a u stvari sam ga mrzela.A onda sam se osetila odvratno,i pod nekim prilivom emocija dosla sam ovde ne bih li na miru procitala njegove postove. Chitala sam ih prethodnih 3 sata,i moram reci da se femkam u vezi njega.Ali mucila me je jedna misao,da li da se ukljucim u celu ovu pricu ne bih li shvatila iz vase price da svakom treba da se pruzi sansa pa i pajdomanu.I ETO MENE...OVDE! zahvaljujuci njemu! OVO JE SAMO POCETAK MOG OSLOBADJANJA IZ SOPSTVENE CHAURE,UZ POMOC VASIH PRICA I ISKUSTAVA...."
Pozdrav.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
(bilo je slaganja i prije vise od godinu dana hehe)
to naravno radim namjerno. 
)
i odgovoricu -- ne nisam svoje stavove izgradila ni na kakvim teen romanima ali kao sto sam vec napisala - NECU da se ubjedujem s tobom oko toga.. ako tebi nije jasno da mladje generacije SVE VISE I VISE imaju dodira sa drogama i to svih vrsta i sa narkomanima i zavisnostima svih vrsta--- zasto trositi na vrijeme na ubjedjivanje oko OCIGLEDNOG???