Citiraj:
Jedno od romskih naselja u Beogradu izgorelo je u strahovitom požaru. Dok policijska istraga traje, neki od stanara koji su ostali bez krova nad glavom sumnjaju da su vatru koja je do temelja spržila 12 objekata podmetnuli fudbalski huligani.
Neke od onih koji su u trenu ostali bez kuća u kojima su živeli decenijama zatekli smo na zgarištu u Zvečanskoj ulici, gde uplakani pokušavaju da pokupe ostatke izgorelog pokućstva.
“Evo vidiš, kopamo ovde da pokupimo lim… Da prodamo, da imamo da jedemo nešto.”
“Iz naše kuće uzimamo ovo što je ostalo da bi mogli da preživimo. Sve nam je izgorelo, sve se pretvorilo u otpad. Ne znam šta se desilo… Svi kažu da su neki navijači bacili molotovljeve koktele. Sve je videla jedna žena koja ne sme ništa da kaže jer se plaši. Ona je videla trojicu sa fantomkama.”
“Rekli su da će da zapale jedno cigansko naselje. I evo…”
Nekoliko sati pre ogromnog požara koji je za petnaest minuta progutao pola romskog naselja u komšiluku se igrao fudbalski derbi između Crvene zvezde i Partizana. Istražni organi još nisu saopštili uzroke požara, u čijem gašenju su povređena dva vatrogasca, dok beogradska štampa iz svojih izvora spekuliše da je moguće da je neko bacio upaljene flaše sa benzinom.
"Ode sve što smo sticali"
Slobodan Stanković (55) i Dragica Mijailović (52) dva dana posle došli su na gomilu ugljenisanih greda i spaljenog nameštaja da vide da li je bar nešto ostalo.
“Pa evo, raščišćavam ono što mi je ostalo od kuće. Sve je izgorelo. Imali smo sve, gde da spavamo, da se umivamo, da se kupamo... Nemoguće je da niko ništa nije video, da smo se svi spasili, a da je sve izgorelo u kući. Tek smo stekli kakve takve uslove za normalan život i onda smo zapaljeni”, priča Stanković.
“Bila je ogromna vatra. Brzo sam istrčala sa trogodišnjim detetom u naručju. Izašla sam u spavaćici, praktično smo bili goli, sve sam ostavila… Samo sam gledala da mi deca ostanu živa. Šta da vam kažem, kako bi mi bilo na ovu muku, ne mogu da opišem koliko mi je teško. Ode kuća, ode sve što smo sticali poslednjih deset godina”, kazala je Mijailović.
Plamen se širio toliko brzo da su prestravljeni ukućani u panici tražili izlaz ostavljajući sve za sobom. Miodrag Vasić (19) kaže da je jedva izvukao živu glavu.
“Bio sam kod komšinice, igrali smo karte, kada se sve zapalilo. Krenuo sam kući, došao sam do pola hodnika kada je odjednom buknulo nešto. Puklo je. Bum! Počeo sam da vičem “Požar, požar, upalili smo se!” Ljudi su se uplašili, počeli su da vrište, nismo mogli da izađemo odatle. Nogama sam slomio prozor i tuda smo pobegli. Ne verujem da je požar izazvan kvarom na električnim instalacijama, to niko ne veruje. Zato što je vatra gorela, a mi smo struju imali sve vreme”, kaže Vasić.
Da je do nedavno tu neko živeo podsećaju još samo spaljeni stubovi, fioka starog frižidera koja je čudom ostala netaknuta, i nagaravljena dečja lutka po kojoj u prolazu gaze očajni dojučerašnji stanari.
Njih 120 sada je u prinudnom smeštaju u lokalnoj mesnoj zajednici, odakle je na spaljeni dom došao i Živorad Jovanović (62).
“Izgubio sam veš mašinu, televizor, električni šporet, celu kuću… Ovde sam živeo trideset godina. Od 1983. sam bio u ovim barakama. Kakve su da su, ali imali smo nešto svoje. Sada mi je ostao samo goli život, i moja porodica”, rekao je Jovanović.
http://www.slobodnaevropa.org/content/r ... 04862.htmlOvo je za mene čist nacizam, neću ničije navijače da optužujem, nego da sam ja Đilas sagradio bih ovim ljudima nove kuće od cigle, a počinitelje ne bih u zatvor, već bi im Rambo nožem urezao kukasti krst na čelo, da ih pošteni svijet na vrijeme skonta.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
