Leona je napisao:
Mozda bi se trebali zapitati zbog cega ulazimo u jednu vezu, sta ocekujemo od te veze, od te osobe, zasto nekom pricinjava zadovoljstvo skakutanje iz veze u vezu ... da li je to razlog zasto se izbrisala pozitivna slika o braku ? Zamislite sliku covjeka koji proputuje citav svijet, i dodje kuci i uvidi da je njegov dom dosadan ( u odnosu na ostatak svijeta). Pozeli odma da uljepsa svoj dom, da nesto premjesti, da kupi nesto novo, nesto sto je vec tamo negdje vidio pa mu se svidjelo, pa to sad zeli u svom domu... sto god vise trazimo i dodajemo svojim idealima i zeljama, teze cemo naci ono sto nam zapravo treba. A ne treba nam mnogo. Dovoljno je otvoriti srce i "dozvati" ono sto nam treba (ne sto zelimo).
E Leona, ti si divna.
Istina je sve ovo što si gore napisala. I ja bih još da dodam da s godinama drugačije gledamo na vezu i ulazimo u istu.
S 18 godina sam ušla u dvoipogodišnju vezu. I nakon 2 godine sam se ohladila.
S 21 sam ušla u troipogodišnju i nisam se bila ohladila, al bilo je faza. I sama sam u dubini duše znala da nećemo čitav život ostati zajedno. Znala sam da sam premlada, a i on je definitivno. Pokazalo se da je tako.
Sad sam ponovo u vezi. Iz prethodne dvije sam dosta naučila, pa se nadam da ću u ovoj manje da griješim. Al u svakom slučaju, onaj ko vara u braku nije se iživio dovoljno. Ne shvata to žrtvovanje za vezu i konta "koji k* da se ja sad žrtvujem za nekog, pa ja sam svoj čovjek". Al ja sam to mislila u prvoj dugoj vezi. Drugačije je ući u dugu vezu s 18, a drugačije s 24. I zato kontam da se ne treba ženiti ni udavati prerano. Jer onda ta neiživljenost izađe na vidjelo. Al opet, to je samo moje subjektivno mišljenje. Ne kažem da je kod svih tako. Samo sam skontala da su meni češće stvari dosađivale kad sam bila mlađa... Sad više cijenim ono što imam - u svakom pogledu, ne govorim samo o vezi.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
