|
Samo 38 odsto građana Srbije podržava demokratiju
Broj građana Srbije koji podržavaju demokratiju i tržište smanjio se od 2006. do 2010. godine na samo 38, odnosno 28 procenata, dobrim delom jer čak 70 odsto domaćinstava smatra da je teško pogođeno svetskom krizom, a 65 odsto smatra da je za to kriv Zapad. To su podaci i ocene Izveštaja o tranziciji za 2011. godinu Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je analizirala 29 zemalja EU, Balkana i Azije u tranziciji.
Najteže su svetskom ekonomskom krizom pogođene Srbija, Makedonija, Rumunija, Crna Gora, Moldavija i baltičke zemlje. Samo je u Bugarskoj više domaćinstava ocenilo da je u velikoj meri osetilo krizu, odnosno smanjilo potrošnju. Glavni uzrok je bilo smanjenje plata i gubitak posla nekog od članova porodice. Doduše, u Srbiji je manje od 10 odsto domaćinstava prijavilo da je neko od članova izgubio radno mesto.
Podrška demokratiji u Srbiji, ali i drugim posmatranim državama, daleko je ispod evropskog proseka. Kod nas je u odnosu na 2006. godinu procenat građana koji nedvosmisleno podržavaju ovaj politički sistem smanjen sa 50 na 38 odsto.
Podrška demokratiji opala je i u nekim zemljama koje su po tome bile u top 10, kao što su Slovačka, Slovenija i Mađarska, gde je pad bio i 20 odsto. I tržište je pre pet godina u Srbiji podržavalo 45 odsto stanovništva, a krajem prošle godine samo 28 odsto.
Za ekonomsku krizu više od 65 procenata građana Srbije krivi SAD, EU ili Zapad u celini. Tim rezultatom naša zemlja se plasirala na drugo mesto iza Slovačke, među 29 anketiranih zemalja.
- Zašto bi se građani u zemljama teško pogođenim krizom okrenuli protiv demokratije i tržišta? Možda zato što su poistovetili ove sisteme sa krizom. U skoro svim tranzicionim zemljama od 30 do 70 odsto građana je okrivilo Zapad za krizu, a u zemljama EU najmanje 45 odsto. Stanovništvo pogođeno krizom ima ovakav stav jer demokratiju i tržište povezuje sa Zapadom ili samo smatraju da su ova dva sistema kriva, bez “prozivanja” Zapada - navodi se u izveštaju EBRD-a.
Srbija je među zemljama, kao što su Bugarska, Hrvatska, Moldavija i Slovenija, gde se nezaposlenost ne smanjuje ni u 2011. godini. Od prve polovine 2010. godine zaposlenost se povećavala i do kraja godine dostigla pretkrizni nivo u Gruziji, Makedoniji, Mongoliji, Poljskoj, Rusiji i Turskoj.
Pri procenjivanju učinka u tranziciji po sektorima, naša zemlja najčešće je ocenjivana dvojkama i trojkama (najviša ocena bila je 4+). Malo bolje smo prošli kod privatizacije malih preduzeća, liberalizacije cena i trgovine gde smo zaslužili četvorke, za prodaju velih kompanija 3-, a za upravljanje i restrukturiranje javnih preduzeća i zaštitu konkurencije samo 2+.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
