banjalukaforum.com

Ja sam uvjek bio skuliran, sto se ne moze za tebe reci.

Uglavnom, stvari treba mijenjati. Samo zaboravljas da ih treba mjenjati na bolje a ne nasumicno.

Nadam se da mozemo neku ozbiljnu "prebaciti"... A kako ti mislis da bi se stvari mogle mijenjati? S danasnjim sistemom i u sistemu gdje se manje - vise pita jedan covjek, te klika oko njega kojoj taj sistem godi, te ga cuvaju, na koji nacin? Vise je nego ocito da su svi okolo nemocni, ne postoji nacin uticanja na vlast , te je pitanje, kako mijenjati ako se vlast ne mijenja?

Konkretno, ja mislim na ovim izborima nema kandidata koji bi promjenili stvari na bolje.
Necu ja dati glas onome Bajicu ili Krcmanovicu cisto, eto da bi mjenjao vlast. Ta logika ne stima. Ne znaci to sto oni nisu na vlasti da su oni koji ce mjenjati stvari na bolje.

Konkretno, ja mislim na ovim izborima nema kandidata koji bi promjenili stvari na bolje.

Treba napraviti po prvi put stranku koja nece lagati narod i izaci otvoreno na izbore sa jasnim sloganom: "Mi smo ovdje samo zbog para".

КАЛИНИЋ: ОПОЗИЦИЈА НЕМА ШАНСЕ НА ИЗБОРИМА

Предсједник Савеза за демократску Српску Драган Калинић изјавио је да коалиција опозиције у Републици Српској (РС) нема никакву шансу на предстојећим изборима и истакао да је ријеч о једној лошој верзији ДОС-а.

"То је једна група до зла бога сујетних људи и међу њима већ сада креће отимачина за лидерство", рекао је Калинић и додао да СНСД Милорада Додика у овом тренутку има највећу подршку бирача у РС.

Калинић је за сутрашње "Независне новине" рекао да остаје да се види да ли ће таква коалиција уопште бити формирана, јер је ријеч о "роговима у врећи", са потпуно различитим политичким програмима и спонзорима.

"Будимо потпуно отворени: они су једна лоша `досовска верзија`, иако су се неки од њих заклињали да неће нови ДОС. И ко од њих може бити `Ђинђић или Коштуница`?!", упитао је Калинић.

Он је рекао да није тешко закључити да СНСД у овом тренутку имају највећу подршку бирача у РС, али вјерује да је Додик много популарнији од његове странке и да би, као кандидат за било коју од појединачних функција, тешко могао да изгуби изборе.

Калинић каже да најновије анкете говоре да је СДС остао на истом нивоу подршке бирача на ком је био и прије четири године."Због секташке политике руководства и слабе харизме актуелног шефа те партије, СДС је данас само блиједа сјенка некадашњег опозиционог СДС-а, којег смо успјешно водили Чавић и ја", рекао је Калинић.

Лидер Савеза за демократску Српску каже да је ова странка наишла на добар пријем у јавности, а може бити алтернатива и власти и опозицији.

"Ми смо странка која никоме ништа не дугује и наша програмска обавеза је да се боримо за елементарне егзистенцијалне интересе обичног човјека. Ти интереси би, коначно, требало да буду у фокусу сваког политички ангажованог човјека у РС. Нека се са тог месијанског пиједестала, државног и националног, коначно спусте у реалан живот. Вријеме је за обичног човјека", поручио је Калинић.

В.Ч.

Za Brčake posebna pravila

Banjaluka, Brčko - Građani Distrikta Brčko koji su do 2006. godine, do kada je bila na snazi aktivna registracija birača, izlazili na izbore, i za predstojeće oktobarske izbore biće evidentirani na biračkim spiskovima u onom entitetu za čije organe su tada glasali.

Međutim, oni koji do 2006. nisu izlazili na izbore, a nemaju jedno od entitetskih državljanstava, moraju se do 19. jula izjasniti da li će glasati za organe RS ili FBiH. Naime, prema izmenjenim entitetskim zakonima o državljanstvu, stanovnicima Distrikta je omogućeno da se opredele za jedno od njih, a samim tim ostvaruju i biračko pravo u jednom od entiteta. U Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH, međutim, ističu kako neće biti donesena sva podzakonska akta u vezi sa izdavanjem entitetskih državljanstva, pre svega u FBiH, zbog čega su pronašli "rešenje koje je u skladu sa zakonom".


- Birači koji nemaju entitetsko državljanstvo, a ranije su dok je do 2006. bila na snazi aktivna registracija birača, imali određenu biračku opciju entiteta, biće automatski registrovani na biračkom spisku za taj entitet. Birači koji ne pripadaju toj kategoriji, da bi mogli da glasaju dužni su lično da podnesu zahtev Izbornoj komisiji u Distriktu, i to do 19. jula, a ako to ne urade, neće moći da glasaju na opštim izborima - rekla je portparol CIK BiH Maksida Pirić.

U Ministarstvo uprave i lokalne samouprave RS su nam potvrdili da su do sada primili samo jedan zahtev sa područja Distrikta za dodelu državljanstva RS. Inače, taksa za izdavanje dokumenta u RS košta 100 KM, dok je u FBiH taj iznos skoro trostruko veći. "Ministarstvo uprave i lokalne samouprave stvorilo je sve preduslove da građani sa prebivalištem u Distriktu Brčko mogu koristiti pravo koje im je dato ovim zakonom. Građani su obavešteni o ovoj mogućnosti, zakon i obrazac zakona kao i spisak ostale dokumentacije potrebne za ostvarenje prava iz ovog zakona dostupni su i na sajtu ministarstva", navode u Ministarstvu uprave i lokalne samouprave RS. Inače, prema Zakonu o državljanstvu RS, stanovnik Brčko Distrikta koji želi da stekne državljanstvo RS dužan je podneti pismeni zahtev nadležnom ministarstvu RS posredstvom nadležnog organa Brčko Distrikta. Zahtev sadrži izjavu o izboru državljanstva RS ili izjavu o promeni entitetskog državljanstva. Nadležno ministarstvo obavezno je rešiti zahtev u roku od 60 dana od dana prijema zahteva i rešenje o istom dostaviti nadležnom organu Brčko Distrikta u roku od 15 dana.

Nacionalni demokratski institut za međunarodne odnose (NDI) je od 8. do 18. aprila 2010. sproveo istraživanje među građanima Bosne i Hercegovine (BiH). Istraživanje je izvršeno na uzorku od 1.500 ispitanika sa standardnom greškom od 2,5 posto.

Istraživanjem je pokriven širok spektar tema, od toga u kojem pravcu ide BiH, preko euro-atlanskih integracija, do najsposobnijih političkih partija u tretiranju određenih reformi.

Rezultati istraživanja pokazuju da građani vjeruju kako Bosna i Hercegovina ne ide u pravom smjeru. Čak 82 posto ispitanika izjavilo je da se stvari u BiH kreću u krivom smjeru, dok samo 13 posto osoba smatra da je ipak zacrtana putanja ona prava.

Postotak onih koji smatraju da BiH ide u pravom smjeru znatno je viši u Republici Srpskoj (18 posto), i Brčko disrtriktu (34 posto).

Život bolji tek jednom od deset građana

U posljednje četri godine samo se jednom od deset građana BiH poboljšao životni standard. Više od polovine građana smatra da se njihov život pogoršao, a jedna trećina smatra da je njihov život ostao isti.

Očekivanja za 2011. godinu su prilično podijeljena. Trećina građana (30 posto) smatra kako će im život postati bolji, druga trećina (31 posto) smatra da će kvalitet života ostati isti, dok tek nešto više od trećine (37 posto) smatra da će život ipak postati lošiji.

Među optimistima nešto više je građana mlađih od 30 godina, studenata, te onih koji se trenutno izjašnjavaju kao sigurni glasači na narednim izborima.

Finansijska situacija se pogoršava

Polovini građana BiH (46 posto) finansijska situacija se pogoršala u posljednjoj godini. Samo jednom od 10 građana finansijski uslovi su se poboljšali, a među njima je nešto više građana iz regija Bihać, sjever RS-a i Distrikta Brčko.

Nezaposlenost, korupcija, kriminal....

Za dvije trećine građana BiH (66 posto) glavni problem u BiH je nezaposlenost. To je ujedno i prvi problem kojeg navodi više od trećine građana BiH. Među glavnim problemima su korupcija (32 posto) i kriminal (26 posto) , a zatim ekonomski problemi (18 posto), visina i isplata zarađenog (12 posto), te socijalna pitanja (10 posto).

Radom Vlade zadovoljniji u RS-u nego u FBiH

Među top pet najvažnijih zadataka koje Vlada treba riješiti na prvom mjestu je smanjenje nezaposlenosti (79 posto), a zatim smanjenje korupcije i kriminala (71 posto), te podizanje životnog standarda građana (55 posto), poboljšanje socijalne i zdravstvene zaštite (40 posto), te ulazak u EU (36 posto)

Građani su najzadovoljniji radom Vlade koji se odnosi na zaštitu vlastite etničke grupe (27 posto), razvoj turizma (25 posto), te povratak izbjeglica i raseljenih osoba (24 posto).

Građani u RS-u i potencijalni birači SNDS-a nešto su zadovoljniji radom Vlade na priključenju BiH EU, pokazalo je istraživanje.

Građani žele glasati za SDP, SNSD i SDA

Među ispitanicima koji izjavljuju kako namjeravaju izaći na naredne parlamentarne izbore najviše ispitanika je istaklo kako bi se glasalo za SDP (33 posto), zatim za SDA (19 posto), a zatim za HDZ BiH (8 posto).

Na razini cijele Republike Srpske 40 posto građana glasalo bi za SNSD, a slijede SDS (19 posto), te PDP (9 posto).

Predizbornim obećanjima vjeruje jedan od deset građana

Pri ponovnom glasanju ispitanici koji su se izjasnili da će izaći na izbore ponovo bi izabrali SDP (22 posto), SNSD (18 posto) u SDA (11 posto).

Promjena početnog izbora bila bi uvjetovana boljim životnim uvjetima i zaposlenjem, boljim i drugačijim programom stranke, te ukoliko stranka ne bi ispunila svoja obećanja i program pravog izbora, ili ukoliko bi neka druga stranka imala bolji izborni program.

Kao glavni razlog zašto uopšte glasaju polovina ispitanika navodi da je riječ o izbornom programu političke stranke. Jedan od deset građana BiH vjeruje predizbornim obećanjima i iz tog razloga glasa.

Najbliže opcije SDP, SNSD i SDA

Kada bi izbori bili narednog vikenda, prema istraživanju, izašlo bi osam od deset građana.

Jedan od pet građana BiH (20 posto) smatra da SDP zastupa njima najbližu političku opciju, a među njima je nešto više osoba u dobi od 45-59 godina, osoba koje imaju više prihode, i to Bošnjaka građana FBiH.

Na drugom mjestu je SNSD koji su politički najbliži 15 posto građana. Na trećem mjestu je SDA koja je najbliža 12 posto građana, a među njima je najviše nezaposlenih, osoba nižeg obrazovanja i prihoda, Bošnjaka, građana FBiH.

- U ukupnoj populaciji 17 posto građana bi glasalo za SDP, 15 posto za SNSD, a 11 posto za SDA.

Potencijalni glasači SDP-a kao glavne razloge svoga izbora navode da stranka ima najbolje kandidate na svojim listama, te da promiče interese svih građana.

Potencijalni glasači SNSD-a kao razloge navode da stranka potiče nacionalne interese naroda kojem pripadaju, dok potencijalni glasači SDA tvrde da je ta stranka njihov izbor jer uvijek glasaju samo za nju.

U RS protiv pristupanja NATO-u i integracije u EU

Devet od deset građana podržava ulazak BiH u EU. Nešto manje građana iz RS-a (78 posto) je za tu opciju, u odnosu na FBiH (94 posto).

Dvije trećine (68 posto) građana podržava pristupanje BiH NATO-u. Značajno manje građana iz RS-a (30 posto) je za tu opciju, u odnosu na FBiH (88 posto). Protiv pristupanja je, također, i nešto više potencijalnih birača SDS-a, SNSD-a i PDP-a.

Skoro dvije trećine (63 posto) građana podržava prisustvo OHR-a u BiH. Značajno manje građana RS-a (29 posto) je za tu opciju, u odnosu na FBiH (82 posto). Protiv prisustva je ponovo i nešto više potencijalnih birača SDS-a, SNSD-a i PDP-a.

Istraživanje je sprovedeno korištenjem slučajnog uzorka, metodom intervjua “licem u lice”. Svrha istraživanja je bila identificirati najvažnija pitanja među bosanskohercegovačkim građanima i utvrditi njihove stavove po tim pitanjima.

NDI je neovisna, neprofitna, nepristrasna organizacija koja pruža podršku i radi na jačanju demokratskih institucija širom svijeta, promovišući učešće građana, otvorenost i odgovornost vlasti.

ЦИК: Пријавило се 48 странака и 15 независних кандидата

САРАЈЕВО - Пријаве за овјеру за учешће на општим изборима у октобру, данас до 17.00 часова, када је истекао рок, поднијело је 48 политичких странака и 15 независних кандидата, изјавила је предсједник Централне изборне комисије БиХ Ирена Хаџиабдић.

Од овог броја 13 је нових странака које се до сада нису пријављивале на изборе.

"У Комисији сада слиједи процес провјере. Процес пријаве и овјере странака се мора окончати до 5. јуна. У овом периоду свима који не буду имали задовољавајућу документацију даћемо рок од два дана да исправе те недостатке", навела је Хаџиабдићева.

Хаџиабдићева је у изјави новинарима констатовала да је на овогодишњим изборима дошло до благог опадања броја приспјелих пријава, јер су за опште изборе 2002. поднешене 63, а 2006. године 61 пријава.

Из ЦИК-а БиХ истакли су да је за чланове Предсједништва БиХ пријављено 19 политичких странака и четири независна кандидата.

За Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ кандидатуру је пријавило 36 странака, за предсједника Републике Српске такође 36 странака, а за Народну скупштину РС 39 странака.

За Представнички дом Федералног парламента пријављено је 38 странака.

Пријаве за овјеру за учешће на општим изборима у Комисији је раније преузело 67 политичких странака и 27 независних кандидата.