Citiraj:
Патријарх: Она је доказ да у Србији још има поштења
Брука власника: Велики део српске јавности одушевљен гестом конобарице из Крушевца, али има и оних који сматрају да није требало да врати новац човеку који јој је заузврат дао само 1.000 динара
Награда ни за мајицу: Марина додала 500 динара и поновила се
Гест Марине Морачанин (28) из Крушевца, која је пронашла и власнику вратила невероватну суму од 200.000 евра, доказ је да у Србији има поштења и да још постоји велики број људи који могу да одоле оваквом искушењу. Оно што је Марина урадила, у ексклузивној изјави за Пресс поздравио је и патријарх српски Иринеј.
За патријарха је Маринин поступак доказ да у Србији има поштења.
- Ова жена из Крушевца доказ је да поштења у Србији има и диван је пример другима. Поштење нема цену. То је нешто што је морално, што је хришћанска врлина која би требало да краси сваког човека - истакао је патријарх Иринеј.
Подвиг вредан поштовања
И за психолога Жарка Требјешанина поступак Марине Морачанин је подвиг вредан поштовања.
- Поштење се никада није исплатило у материјалном смислу, али то је једна од темељних цивилизацијских вредности. Свака цивилизација и култура које мисле да дугорочно опстану морају да почивају на поштењу. Бити поштен значи поштовати правила чак и када нас нико не контролише, када нам не прете санкције. Зато је по мени жена која је вратила новац, не очекујући ништа заузврат, направила велики подвиг и такве би људе требало промовисати. Било би лепо када би је примио градоначелник Крушевца и тиме показао да друштво цени њен гест - истакао је Требјешанин.
Психолог Биљана Лајовић каже за Пресс да поступак ове Крушевљанке враћа поверење у људске вредности, где новац није доминантна категорија.
Изјаве:
Срђан Миливојевић (ДС)
Свуда у свету се поштење исплати, па и у Србији. Мени су девојке које никада у животу нисам видео вратиле мобилни телефон, а једном ми је враћен и новац који сам изгубио. Поносан сам на своју суграђанку која је вратила новац.
Јоргованка Табаковић (СНС)
Та жена која је вратила новац као изразит пример поштења је, нажалост, данас изузетак. Промовисање тога да се поштење не исплати траје дуго. Само они који имају велику моралну снагу успевају да се одрже, свесни да богатство нема једину меру у новцу.
- Жена која је вратила 200.000 евра није то урадила због награде, већ због свог аутентичног система вредности у којем поштење заузима високо место - сматра наша саговорница.
Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да поштени људи не гледају да ли се нешто исплати или не - они су поштени због себе и своје савести.
- Позната је изрека да нема тих пара које могу да плате миран сан. У конкретном случају, по закону, жена из Крушевца је имала право на 10 или 20 одсто од пронађене суме. У том смислу се законодавац побринуо да се поштење „исплати" и да смањи искушења у којима се људи могу наћи. Нажалост, сада се многи смеју „глупости" госпође из Крушевца - упозорава Миливојевић.
Анкета Да ли бисте вратили паре?
Павле Радуловић (23), административни техничар
- Узео бих одмах новац, без размишљања. Генерално, већина људи би у данашње време исто поступили, ма шта говорили. Овом човеку сигурно не бих вратио новац.
Борка Јоксић (82), пензионер
- Вратила бих новац власнику. Треба бити поштен и спавати мирно. Свака част жени која је вратила новац! Поступак власника према овој дивној жени показује колико је мизеран.
Душко Ђорђевић (35), железнички техничар
- Пола бих узео, пола вратио. Мислим да је то потпуно у реду. Случај жене из Крушевца показује најбоље како се данас цене поштење и доброта.
Слободан Радојчић (62), пензионер
- У данашње време скоро нико не би вратио новац, па ни ја. Поготово после овог случаја у Крушевцу видимо колико је поштење исплативо. Испада да сада бити поштен значи бити будала.
Људски чин
За социолога Ратка Божовића случај из Крушевца је парадигма односа између обезличеног новца и људског чина једне поштене жене.
- Искрено, ова жена није ни требало да врати новац том човеку који јој је заузврат дао 1.000 динара. Боље да га је однела у неку добротворну организацију с обзиром на његов гест - каже Божовић, и додаје: - Овде се људи цене по богатству, функцији коју имају и по улогама које су задобили пузећи. Поштење, чини ми се, полако постаје изгубљена категорија. Остаје нам да се сви заједно питамо шта је то човештво. Човека са моралним вредностима тешко можете наћи, утолико гест ове жене има већи значај.
Маркетиншки стручњак Цвјетин Миливојевић каже да се у Србији поштење исплати само ако га мерите према сопственом систему вредности, под условом да сте на пиједестал ставили нешто друго, а не новац.
- Постоји много људи који не виде сатисфакцију у материјалном, већ им је важна мирна савест. Још више сам сигуран у то када видим пример ове девојке из Крушевца. С друге стране, гест човека који јој је као награду дао 1.000 динара говори да он нема ни основно кућно васпитање. Види се да је то човек који тај новац није стекао с муком и не зна да у цивилизованом свету поштеном налазачу следује 10 одсто - истиче Миливојевић.
Поштење им у генима: Ђорђевићи већ имали неколико сличних ситуација
Маринин отац већ вратио 37.000 марака
Марина Морачанин, конобарица у „Кафето бару" у Крушевцу, која је пронашла и вратила 200.000 евра гастарбајтеру који јој као „награду" дао 1.000 динара, постала је преко ноћи звезда.
Марина каже да јој од јуче ујутру, откад је њена прича изашла у јавност не дају мира, посебно новинари, и сад по цео дан на послу мора да прича са људима.
- Газда ће да ме отпусти. Немам више шта да кажем, хтела сам да будем анонимна. Јутрос сам поранила на посао и заборавила сам да купим новине. Тек овде, кад сам видела новине, сетила сам се свега - прича Марина за Пресс.
Марину смо јуче фотографисали са блузом којом је себе частила од награде за поштење. Смеје се кад одговара на наше питање шта би јој баш „легло" као награда.
- Могу да ми поклоне један стан. Ма, шалим се, мени је добро и овако, имам све - каже она.
Марининог оца Бранислава Ђорђевића затекли смо у молерском послу. Родом је из Гњилана, а од 1968. живи у Крушевцу. Не крије колико је поносан на ћерку.
- Одмах ми је Марина рекла шта се догодило. То нам је ваљда генетски. Рекли су нам да смо луда фамилија, јер и ја сам 1986. док сам радио као кондуктер урадио исто. Враћали смо се празним аутобусом из Врњачке Бање и возач ми каже: „Еј, мали, изађи напоље, изгледа има нека торба на асфалту." Узмем је и наставимо даље... Успут отворим и видим пасош, документа и паре. Избројим. Било је 37.000 марака, 200.000 шилинга и 18 милиона динара. Отворим документа и видим неки Златко Ђорђевић, рођен у селу Сеземче, а живи у Осаоници. Дођемо ми у Крушевац и кажем ја возачу шта смо нашли. „Ајде да поделимо", каже он. „Да сам хтео да узмем паре, не бих ти ни рекао", одбрусим му, и договоримо се да вратимо паре јер наш аутобус пролази кроз Осаоницу. Одемо и питамо за Златка Ђорђевића и они нам покажу кућу. Нађемо га и вратимо новац - испричао нам је Бранислав.
Његова мајка, а Маринина бака, својевремено је у крушевачкој робној кући „Бетекс" нашла новчаник пун пара. Толико се уплашила да га је тутнула у руке првој продавачици на коју је наишла, одахнула и отишла.
Да нема оваквих људи, требало би их измислити, сагласни су сви Крушевљани са којима смо јуче разговарали. С. Ценц
Citiraj:
За социолога Ратка Божовића случај из Крушевца је парадигма односа између обезличеног новца и људског чина једне поштене жене.
- Искрено, ова жена није ни требало да врати новац том човеку који јој је заузврат дао 1.000 динара. Боље да га је однела у неку добротворну организацију с обзиром на његов гест - каже Божовић, и додаје: - Овде се људи цене по богатству, функцији коју имају и по улогама које су задобили пузећи. Поштење, чини ми се, полако постаје изгубљена категорија. Остаје нам да се сви заједно питамо шта је то човештво. Човека са моралним вредностима тешко можете наћи, утолико гест ове жене има већи значај.
Koji licimur je ovaj sociolog, otkud je znala kako će joj se patološki škrtac odužiti za iskazanu građansku i moralnu dužnost?!
)
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
