|
Kod nas pola ljudi hoda samo da bi hodalo. Valjda je svrha hodanja da se ljudi upoznaju i vide da li si odgovaraju. Ako odgovaraju jedno drugom logično bi bilo da se zna što slijedi. Shvaćam hodanje radi hodanja kada nam je 18-19 godina. Ali hodati u 25-oj bez da se razmišlja o braku mi je bezveze.
Mi ljudi smo u današnjem vremenu prije svega pomalo sebični. Počevši od mene. Prvo bi sve osigurali onda se vjenčavali. I to na kraju dovede do toga da ja i moji vršnjaci koji smo neoženjeni nemamo ništa više od možda svoga auta kojega smo kupili na kredit. A oni naši vršnjaci koji su imali istu polaznu osnovu kao i mi ali su se odlučili oženiti sada imaju riješeno stanbeno pitanje, djeci, znaju zašto i za koga rade. Za koga se bore. Oni navečer imaju sa kime popričati, iskazati ljubav, pa i zigu što. A mi dosadu ubijamo po kafanama. Oni su se jednostavno odlučili uploviti u brak pa su se valjda više borili jer su morali. I stoga su i stekli nešto. A mi nismo morali ni za što se boriti pa sada u ovim godinama ni nemamo ništa.
Krivnje su obostrane. Nekada mi nisu jasne ženske. Daju se cijele nekim momcima, pa i nevinost a oni ih ni malo ne poštuju. Svašta im rade. I na kraju ih ostave ko biciklo. Pa onda kuku lele, traume, ovo ono. A vidjelo se iz avijona sa kakvim hodaju i kakvim se daju. Valjda svi vide samo one ne. Nekada mi stvarno dođe da šamaram takve kada ih ostave i da im kažem "jesam li ti reko"! Ali ni to nije rješenje.
A s druge strane ima i žena svakakvih. Od bezobraznih do onih koje ne bih znao opisati. Rođak mi pričao za jednoga njegovog poznanika. Cura ga čekala u kafiću, trebao naići po nju. On budžin sin. Došao po nju sa Golfom II. Ona odbila ući u njega i rekla mu da ode po terenca. I on ju poslušao i otišao po terenca. Pa eeejjjj, zaslužuje da ga se šamara smrdljivom čarapom (ne doslovno, naravno. bez nasilja, to nije rješenje).
Uvijek će na muškarcima biti da prvi reagiraju. Ali mnoge djevojke šalju dvosmislene poruke i obeshrabruju momke. Pa se mnogi obeshrabre. Evo meni npr. jedna sa kojom sam hodao rekla da od sada ima previše obaveza i da neće sve stizati i da prekida. Poslije često zvala da se družimo, jedan momak je ostavio jer je mene zvala na nekakav koncert a nije sa njime htjela. Kako sam ju skužio, ona nije imala mira. Hiperaktivna. Stalno je nešto upisivala, nekakve aktivnosti, sport, plesov, predstave, ...... jednostavno se nije mogla smiriti.
Druga, kako sam skontao, gonjala bi školu, možda i karijeru. Istopila se za mnom. Kada je skontala da bi ju pitao da pođemo samo se prestala javljati. Onda opet nakon nekog vremena se javi sama. OK, što sada? Što bih ja sada trebao? Da opet pokušavam sa tobom??? Ne pada mi na pamet.
Sa trećom se nakon jednog izlaska dogovorim da će mo se uskoro opet sastati. Pitam ju jednom kada će mo izaći, kaže ne ovaj tjedan, imam obaveza sa prijateljicama. Zovi idući tjedan. Preko poruke je pitam nešto tipa: "Šta ima, kako si, hoćemo li izaći ovaj tjedan"? Ona odgovori: " Evo dobro sam, nema ništa". Ja ostao paf. A ona se meni javljala preko fejsbuka prva. Ja nisam htio prvo da joj se javljam, bila premlada za mene. Nakon dvije godine se javio. Situacija bila 99,9% završena. I onda od jednom ovo. Kasnije govori: "Ne znam što neće sa mnom, možda je stidan". Kao ona bi. Mislilm, može biti da i nije vidjela poziv da izađemo. Ali kolika je šansa da pročitaš prvu rečenicu u poruci a drugu da ne vidiš?! A jedna iza druge. Nikada mi se to nije dogodilo, vjerujem ni vama. I što sada da ja radim?! Ne pada mi na pamet da je opet zovem van. Neka ona govori da bi sa mnom, ja sam svoje odradio. I ne želim opet pokupiti "kulturnu korpu".
Često, vi žene obeshrabrujete momke. Onda na to dodamo naše sebičnosti i sebeljublja, naše kukavičluke vezane za egzistencijalne planove i dobijemo mnogo starih cura iz naziva teme. A i momaka.
_________________
Potpis
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
) nije nasla nikoga za vezu. Pogledam moje okruzenje, bukvalno svi su nasli, nalazili nekoga.. a ima ih i da su imali visoke kriterijume... cudno.
