|
autor teksta: protojerej Borivoj Grujičić
Dok sam imao parohiju, mnogi su mi govorili..."Kad bi se neko iz mrtvih javio i rekao nam da postoji zagrobni život, mi bi verovali"...
Ali, umrla majka javlja se svešteniku i upućuje ga da ispovedi i pričesti njenog sina. Ovo se dogodilo u Moskvi davne 1923. godine...
U jednoj moskovskoj crkvi završavala se služba Božija, koju je služio sveštenik nedavno premešten iz unutrašnjosti. Pri kraju službe, među poslednjinia, prišla je da celiva krst i jedna dama, sva u crnini. Posle tog čina, ona se obrati sveštniku s molbom da pođe radi ispovesti i pričesti. "Njemu je rđavo, on preživljava svoje poslednje časove", reče mu. Sveštenik se poče izgovarati da je zauzet poslovima u crkvi i predloži joj da uputi drugog svešterika, svog kolegu. Ali, ona je uporno zahtevala da baš on pođe, i on, nemajući kud, najzad pristade. Zamolio je svog kolegu da posvršava njegove poslove, pa krenu. Polazeći, on se obrati dami koja ga je čekala i upita hoće li i ona s njim. "Nažalost, ne mogu", odgovorila je. "Ja ću vam napisati adresu, to nije daleko odavde".
Posle tih reči ona izvadi iz torbice malu olovku, otcepi parče stare koverte i napisa adresu. I, kroz četvrt sata, sveštenik je bio pred naznačenom zgradom. To je ranije bila mala gostionica, a sada pretvorena u prihvatilište partijske omladine iz unutrašnjosti. U adresi je bio naznačen i broj sobe. Sveštenik se obrati vrataru za obaveštenje, a ovaj mu odgovori da takvo lice postoji i uputi ga na odgovarajući sprat. Kad je pokucao na vrata, nečiji glas ga pozva da uđe. Sveštnik je zakoračio unutra i -začudio se. Soba je bila velika i prazna, bez bolesnika. Iza pisaćeg stola podigao se mladić od svojih 20-22 godine i pošao mu u susret. Posle pozdrava, sveštenik ga je zapitao gde je bolesnik. "Ovde nema takvog", odgovorio je ovaj. "Izvinite, mene su ovamo uputili da ispovedim i pričestim teškog bolesnika", rekao je sveštenik. "To je, očigledno, greška. Kako se zove taj bolesnik?" On mu reče. "To sam ja", odgovorio mu je mladić s osmehom. "Neko je hteo da se našali i sa mnom i sa Vama. Izvolite sesti", zamoli ga i uslužno mu ponudi stolicu. "To je, nesumnjivo, greška", nastavio je da govori mladić.
Međutim, sedajući pored pisaćeg stola, sveštenik je, slučajno, laktom zakačio ram sa slikom i oborio ga sebi u krilo. Zbunjen tim što je učinio, požurio je da ga podigne i vrati na sto. Tada je pogledao sliku i na njoj prepoznao damu u crnini koja ga je uputila tu.
"Ali, to je ona. Ta žena je pre pola sata bila u crkvi. Ona me je uputila ovamo", rekao je brzo i radosno. "To ne može biti", spokojno je odgovorio mladić. "To je slika moje majke, a ona je umrla pre godinu dana". "Ne, istina je, pogreške ne može da bude", nastavio je sveštenik. "Ona je bila u crkvi i ja sam razgovarao s njom. Ona me je molila da dođem ovamo". "Ta dama je Vama dala moju adresu?", zapitao je mladić. "Da, ona ju je napisala", potvrdio je sveštenik i pružio mladiću parče papira sa njenim rukopisom. Mladić ga je uzbuđeno uzeo u ruku. U tom času njegovo lice je poprimilo izraz krajnje zabune i straha. Prekrilo ga je mrtvačko bledilo, a čelo mu je oblio hladan znoj. "Da, to je rukopis moje majke", rekao je, jedva otvarajući usta. I dalje je sedeo zagledan u papir. Telo je počelo da mu drhti. Naslonio je glavu na ruke i zatvorio oči. Nastala je mučna tišina koju je, napokon, prekinuo sveštenik, ustajući sa stolice. "Ja sam spreman", rekao je mladić, prenuvši se. "Pristupite ispovesti". Sveštenik ga je umirivao, a on je sve vreme ispovesti plakao. Ućutao je samo pred pričešćem.
Kad je sveštenik otišao, mladić se iz svoje sobe, koja je bila na prvom spratu, spustio kod drugova i ispričao im šta se zbilo. Podigla se velika galama, rasprava, ismevanje, prebacivanje. Neki su zahtevali da se sveštenik odmah uhvati i uhapsi. Drugi, razumniji i uzdržljiviji, umirivali su plahovite drugove. U tim raspravama nije učestvovao samo on koji ih je i zapodenuo. U jeku najveće galame, on je seo i spustio glavu na ruke, kao da je previše od svega umoran.
Kad se žamor, posle nekoliko minuta, stišao, neki drugovi su prišli i pozvali ga, ali on se nije odazivao. Bio je mrtav. U njegovoj zgrčenoj šaci našli su majčin papir sa adresom. Ali, olovkom ispisan tekst na papiru bledeo je i gubio se na njihove oči i od njega je ostalo samo nekoliko tačaka. Sveštenika su odmah uhapsili, pod sumnjom da je mladića otrovao. Međutim, lekarska komisija, koja je izvršila obdukciju leša, našla je da je uzrok smrti bilo teško srčano oboljenje.
|
FAQ
Poslato: 12 Jan 2004, 16:43 
) neda mi se:))
Ali i ova prica (ako je uopste tacna 
) je takodje cvrst dokaz da postoji jaca sila, koju mi zovemo Bog!
). Takođe mogu raditi vježbe kontrole kretanja energije kroz sebe. Ja sam ove vježbe radio sasvim malo i imao sam dobre rezultate i dobio sam potvrde učenja svetis spisa i duhovne literature po tom pitanju. Te tehnike za vježbanje se mogu pronaći i na internetu, čak i na nekim domaćim sajtovima.
