Popokatepetl je napisao:
Људи нису лоши зато што им је природа таква, но постану лоши баш зато што су цијелог живота приморани да живе противно људској природи. Која је барем флексибилна, ако већ инсистирамо на томе да је непромјенљива. А свијест о потребама, дужностима и раду се може усадити, имамо примјер цијелих култура које су засноване на тим принципима. Због свега овог, сматрам да овакви експерименти нису пуки утопизам, већ представљају бебећи, али хвалевриједан корак ка нечему што би некад могло да доведе до ослобођења човјека, окова илузија и свих осталих срања о којима су ликови са ђозлуцима несклони спорту писали. Мени се чини да је твој став ("ауди су зли, бла бла") више продукт цинизма, но жеље за апологијом постојећих стања ствари, иако се служите сличном реториком.
Pa moguće, ja sigurno nisam trabant polufunkcionalnim sistemima, faktokratiji i apatiji, ali nisam ni utopisticki oduzet jer se moraju razlikovati utopijsko i utopisticko kao pojmovi. Ovde uopšte ne želim da raspravljam da li je rusoovska ili hobsovska ili i jedna i druga teorija o lj.p. ispravna, želim samo da naglasim da je kompleksnost tog pojma, naročito u datom kontekstualnom smislu, iznad normativno teorijske idealisticke želje mene, tebe, njih... Dakle, praktično zivuci momenat dominira, pa je tu milion pitanja, od biolosko egzistencijalnih do Trockanarhoutopistickih, i nijedan odgovor ne daje šansu suvom optimizmu. Banalije tipa: hoćeš li se odreći svog vlastitog manje sposobnog potomka u korist sistema, tj hoće se reći da je nagon moguće oblikovati? Itd, itd..
Naravno da sam i ciničan, u gownima smo
