Tpojka je napisao:
Eutanazija i pobačaj su posebne teme koje za razliku od smrtne kazne u sebi nose i teret morala samim. Samim tim su generalniji pojmovi od posebnog pojma smrtna kazna, tako da su atributi ova dva pojma irelevantni za raspravu o smrtnoj kazni. Primjer: primarni objekti rasprave u temi eutanazija, sa etičke strane može da sadrže pojam sažaljenje dok u temi smrtna kazna primarni objekat teme isti ne može da sadrži.
Дакле, слабо ти иде етика и логика, ха?

Питање одузимања живота је питање етике, свеједно да ли се ради о еутаназији, побачају или смртној казни. Најбитнија ставка у свему томе јесте право на живот. Разлози за сваку поједину ситуацију (које су посебније од општег појма права на живот) могу се разматрати у сваком конкретном случају, али само онда кад знамо да одузимање људског живота уопштено, није спорно.
Уколико тврдимо да особа која одузме нечији живот губи право на властити, онда и они који одузму живот таквој особи губе право на свој, те их треба усмртити. Јер, уколико једна особа/група може узети себи за право да одлучује о праву на живот других особа/група, онда свака особа/група може себи узети за право да одлучује о животима било које друге особе/групе. Самим тим она прва особа (убица) није крива, те је не треба усмртити, јер је и сама користила право које користе и ови који би да је усмрте јер је усмртила неког другог.
Звучи компликовано, али је јако једноставно.

Најважније је схватити да право и математика не функционишу у етици.
Да покушамо то да објаснимо преко Кантове етике (једине постојеће, то јест

)
Закон, ред, друштво итд... су савршено небитни у цијелој тој причи. Да ли ће неко страдати касније? Неважно. Хоће ли починилац убиства поново то учинити? Неважно. Са етичке стране, наравно. Поготово за кантовце.

Јер, једина битна ствар у томе је - да ли ја чиним етички исправну ствар? Ја сам субјект етичког дјеловања, а не други. Битан је мој поступак, а не поступак другог. Такорећи - мени се суди, а не другоме.
"Поступај тако да одређујући разлог (максима) твоје воље може да вриједи као принцип општег законодавства"
Превод - уколико ти сматраш да имаш право да неком одузмеш живот, онда то право мораш да признаш и другоме. Тиме си признао право убици да убије. Ако убица има право да убије, онда није крив. Самим тим нема разлога да га се усмрти.
А, што се тиче (не)практичности... Па сад, практичари трубе о томе откад је свијета и вијека, нешто не видим да је на добро испао.
