banjalukaforum.com

Епидемија самоће


Ванбрачни партнери имају права на деобу заједничке имовине која је стечена у емотивној вези, а деца рођена у ванбрачној заједници имају иста права као и „брачна” деца

Свака пета жена у Србији рађа дете ван брака!

Истргнут из контекста прошлогодишњег пописа становништва Србије, овај податак би свакако представљао алфу и омегу феминистичке доктрине, али чињеница да 20 одсто жена у нашој земљи на порођај одлази без бурме, свакако захтева подробнију социо-психолошку интерпретацију. Да ли овај податак треба тумачити у светлу тезе да је свака пета жена дошла до закључка да је патријархат, као институционализовани образац мушке доминације – антрополошка грешка и значајан извор животних криза код припадница лепшег пола?

Социолози ипак не нагињу феминистичкој интерпретацији ове чињенице. Бар не, када је наша земља у питању. А податак да родитељи петине малишана који заплачу у породилишту нису венчани, стручњаци тумаче у светлу чињенице да већина младих парова живи у ванбрачној вези, јер их нерешени професионални, економски и стамбени статус демотивише да уђу у брак. Један проценат ванбрачних заједница, кажу социолози, отпада и на податак да су ванбрачне везе „у тренду”, а да ветрови „новог романтизма” којима се суше пелене новорођених беба, дувају са Запада.

Аутори „Космополитена” истичу податак да у Немачкој постоји два милиона жена које не живе у брачној заједници, али и напомињу да се тај појам самоће не односи на емоционалну усамљеност. Наиме, жене о којима је реч су економски независне, професионално остварене, стамбено ситуиране и имају партнере с којима се виђају онда када њима одговара. Неке од њих имају и децу, али из неког разлога тих два милиона жена не жели брачну заједницу!

Француски магазин „Ел” такође извештава о епидемији једночланих „домаћинстава” које чини жена и њен повремени партнер и то – у престоници која се у свим светским туристичким проспектима назива „градом љубави”.

Ванбрачне заједнице су ушле на велика врата и у нови Породични закон Србије, а законодавац је партнерима који не носе бурму дао иста права као и брачним – под условом да су различитог пола. То, другим речима, значи да и ванбрачни партнери могу да усвајају децу, а уз то имају иста права као и брачни партнери у случају раскида емотивне и животне заједнице. Наиме, сваки од партнера задржава своју имовину и стиче право на пола заједничке имовине која је стечена током живота на истој адреси. Уз то, ванбрачни партнер има право на алиментацију након престанка емотивне везе. Деца рођена у ванбрачној вези имају иста права као и деца рођена у браку, али права ванбрачних малишана, подсећања ради, нису довођена у питање ни претходним Законом о браку и породици. Наиме, деца рођена у браку имају потпуно иста права као и малишани из ванбрачне заједнице, односно из авантуре за једну ноћ!

А на питање – како нови законодавац дефинише ванбрачну заједницу, Видан Хаџивидановић, истраживач Београдског центра за људска права, каже да се под ванбрачном заједницом сматра трајнија заједница мушкарца и жене, и експлицитно подразумева чињеница да су партнери супротног пола и да су у моногамној вези, коју карактерише одређена трајност. При чему законодавац не барата с временским одредницама при дефинисању њене трајности! Што даље значи да је заједничка адреса боравишта или пребивалишта заправо једини егзактан начин да се пред лицем правде изборите за сва права која су вам „загарантована” у ванбрачној заједници. У случају да ваш бивши ванбрачни партнер покуша да вам оспори иста.

– Законодавцу је при дефинисању ванбрачне заједнице важно да постоји индиција да је у питању трајна а не тајна веза, односно краткотрајна сексуална авантура. Једна од тих „индиција” је иста адреса пребивалишта или боравишта партнера, а ако такав доказ није доступан, потребни су сведоци који би посведочили да су двоје били пар. Законодавства различитих земаља на различите начине временски (не) дефинишу статус ванбрачних заједница кроз њену трајност. У Немачкој се, примера ради, ванбрачном заједницом сматра веза која је трајала минимум пет, а у Панами минимум десет година – објашњава Хаџивидановић.

С друге стране, статус деце рођене у ванбрачној вези не доводи се у питање ни у једном модерном законодавству – чувени руски оперски певач Шаљапин званично је признао чак троје ванбрачних малишана, немачки тениски ас Борис Бекер признао је девојчицу рођену након „једнократне” авантуре, а и француски председник Франсоа Митеран је, након дугогодишњег рата са адвокатима и „жутом штампом”, признао своју ванбрачну кћерку.

Реагујући на чињеницу да се у новом Породичном закону под ванбрачним заједницама сматрају само трајније заједнице особа различитог пола, Београдски центар за људска права поднео је Уставном суду Србије предлог за оцену уставности овог члана. Они образлажу свој предлог чињеницом да законодавац не признаје чињеницу да су заједнице истополних партнера – реалност, из чега произилази чињеница да ванбрачни партнери истог пола немају права која имају ванбрачни партнери различитог пола. Између осталих, и право на издржавање, заједничку имовину и заштиту од насиља у породици. А на тај начин ванбрачни партнери истог пола постају жртве дискриминације на основу пола, односно – ванбрачне оријентације.



Катарина Ђорђевић