banjalukaforum.com

PRE OSAM VEKOVA SRBIJA SKLOPILA PRVI MEÐUNARODNI UGOVOR O SARADNJI I TO SA NEMAÈKOM

Nemanja perom - Barbarosa palcem

• Kada su prvi srpski diplomati stigli u Nirnberg na sam dan Božiæa 1188. godine predali su Barbarosi Nemanjinu pismenu poruku i bogate "carske" poklone • Stefan Nemanja potpisao ugovor æirilicom a Barbarosa umesto potpisa stavio "svoj znak u obliku krsta"

Pre osam vekova, kada je najveæi broj slovenskih naroda bio pod tuðom vlašæu, ujedinjujuæi Rašku i Duklju i proširujuæi granice svoje države na Pomoravlje, Ponišavlje i Duboèicu, s jedne strane i delove jadranske obale, s druge, veliki srpski župan Stefan Nemanja postavljao je temelje srpskoj državnosti i ravnopravno razgovarao sa tada najmoænijim vladarom Evrope, Fridrihom Prvim Barbarosom.

Predanje kaže da je meðunarodni ugovor sklopljen u Nišu izmeðu Srbije i Nemaèke, Stefan Nemanja potpisao æirilicom, a da je Barbarosa umesto potpisa stavio "svoj znak u obliku krsta", jer je bio nepismen.'

Taj ugovor smatra se i prvom zvaniènom meðunarodnom verifikacijom srpske države i poèetkom srpske diplomatije.

Temelj srpske države

Da podsetimo, sve je to bilo u srednjem veku, "leta gospodnjeg 1189. godine", kada su mnogi slovenski narodi, ili bolje reæi slovenska plemena na Balkanu, a mnoga i u Evropi, bila u sastavu tuðih država, pod tuðom vlašæu.

Srpska, pak, plemena koja su naselila oblasti oko Lima, gornje Drine, Ibra i Zapadne Morave, zatim delove jadranske obale i druge krajeve u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, rano su nastojala da se oslobode vizantijske vlasti, èiju su teritoriju zaposela posle velike seobe od VI do VIII veka.

Vešto koristeæi stalne sukobe izmeðu Vizantije, s jedne strane i Ugarske i drugih evropskih zemaqa, s druge, srpski župani tog vremena udarili su temeqe srpskoj dražvi i wenoj samobitnosti.

U toj borbi za novu srpsku državu, najviše uspeha imao je veliki župan Stefan Nemawa (vladao do 1196.), koji je ujediwujuæi Rašku i Dukqu i proširjuæi granice tadašwe Srbije na Pomoravqe, Ponišavqe i Duboèicu (u svojim pohodima dolazio je èak do Sofije), uspostavqaoèvrste osnove na kojima je kasnije izrasla jedna od najsnažnijih
sredwovekovnih država na Balkanu.

No "magni jupani Rasse"", kako Nemanju beleže vizantijski istorièari, nije bio samo veliki ratnik. NJega su krasile mnoge državnièke vrline i osobine kulturnog i (za to vreme) veoma civilizovanog vladara.

Misija u Nirnbergu

Na vreme saznavši da evropski vladari pripremaju III krstaški rat, Stefan Nemawa je odluèio da pošaqe svoje poslanike u Nirnberg, gde je stolovao Fridrih Prvi Barbarosa, car velike nemaèke države i jedan od (tada) najmoænijih vladara Evrope da od wega zatraži priznawe novostvorene Srbije, a on æe mu za uzvrat pružiti pomoæ u wegovom krstaškom pohodu i eventualnom ratu sa Vizantijom. Diplomatska misija, koju su saèiwavali najpouzdaniji županovi qudi, bila je tajna i nadasve dobro pripremqena.

POREKLO BITANGE

Ostali su mnogi tragovi seæanja na davna vremena, kad su krstaši prolazili Srbijom. Tako je i reè bitanga "krstaškog porekla".

Narod pamti da su krstaši, vraæajuæi se poraženi iz Male Azije, bosi i gladni, otimali i krali po selima sve što im je dolazilo pod ruke. Bile su to siledžije od kojih su strahovali seljaci.

Meðutim, kada bi u selima bili muškarci ili vojska, oni su od naroda molili hranu reèima "bite". Kad su dobili hleb, slaninu ili vino, oni bi se zahvaljivali: "danke". A one dve nerazumljive reèi "bite" i "danke" narod je "po svom" sveo na reè bitange i njome je oznaèio sve one koji kradu, otimaju i siledžijski se ponašaju.

Kada su prvi srpski diplomati stigli u Nirnberg na sam Dan Božiæa 1188. godine predali su Barbarosi Nemawinu pismenu poruku i bogate "carske" poklone. Tamo su, kako tvrde istorièari, primqeni sa dužnom pažwom, što jasno pokazuje da je moæni car uvažavao Nemawu i wegovu novostvorenu državu. Tad je dogovoreno da se Nemawa i Barbarosa sretnu u Nišu iduæe godine, kad ovaj veliki samodržac bude išao u "sveti" rat da oslobaða Jerusalim.

A kada je 1189. godine Barbarosa sa oko 100.000 kopqanika i kowanika bio nadomak Niša, Nemawa je sa svojom svitom i (opet) bogatim darovima, izašao daleko van grada u susret krstašima.

Susret je bio srdaèan, a zvanièni razgovori obavqeni su kod Nemawine crkve svetoga Pantelejmona. U tim razgovorima veliki srpski župan dobio je od Barbarose priznawe srpske države i svih osvojenih teritorija koje su ranije bile vizantijske. Štaviše, nemaèki car se "saglasio" i sa buduæim širewem Srbije.

Zauzvrat, Nemawa je preuzeo obavezu da na putu kroz Srbiju krstaše "hrani i oblaèi" i obezbedi im miran prolaz, odnosno zaštiti ih od vizantijskih napada. Uz to, Nemawa je ponudio Barbarosi 20.000 kopqanika kao svoj doprinos oslobaðawu Jerusalima, što on (tada) nije prihvatio. Kasnije ih je, uzalud, tražio.

I, kao što je to bio obièaj u sredwem veku, svaki pa i ovaj meðunarodni ugovor, potvrðen je "kraqevskim brakom". Dogovoreno je, naime, da se Nemawin bratanac Toqen, sin kneza Miroslava ("Miroslavqevo jevanðeqe"), venèa æerkom Bertholda IV od Andhesa, jednog od Barbarosinih velmoža.

Sve ovo što se, krajem leta 1189. godine dogaðalo u Nišu jasno pokazuje da su se srela i ravnopravno razgovarala dva vladara koji su se meðusobno poštovali.

Za Nemawu i wegovu tek stvorenu državu to je bilo veliko priznawe i podstrek za nove ratove, oslobaðawe (tada) porobqenih slovenskih plemena i wihovo pripajawe Srbiji. Èim su krstaši "izašli" iz Srbije, Nemawa je s vojskom krenuo na jug i osvojio mnoge "tvrde" gradove, pored ostalih Pernik, Velbužd i Skopqe.

Nudio kopljanike

Barbarosa je nastavio pohod ka svom krajnjem cilju i zajedno sa engleskim kraljem Rièardom Lavljim Srcem i kraljem Francuske Filipom II Avgustom, krenuo na Bliski istok. Ovde treba reæi da je to putovawe kroz Vizantiju za krstaše bilo veoma neugodno jer su se èesto sukobqavali sa vizantijskom vojskom.

Za Barbarosu se sad pokazalo da je grdno pogrešio što odmah nije zaratio i sa Vizantincima, kako mu je savetovao veliki župan u Nišu i za taj rat mu nudio èak 20.000 kopqanika. Iznuren mnogim sukobima sa Vizantincima, on je vratio u Niš svoga hercoga Bertholda da zatraži "onih 20.000 kopqanika". Ali, Nemawa više nije bilo u Nišu. Sa vojskom se otisnuo da osvaja Pernik, Skopqe, Polog.

Barbarosa se udavio prilikom prelaska reke Salef u Maloj Aziji, pa je Nemawa ostao bez svog velikog zaštitnika.

Vizantinci, pak, oslobodivši se krstaša, teško i surovo su se obraèunali s Nemanjom. Isak Anðeo, vizantijski car u jesen 1190., tek koji mesec nakon Barbarosine smrti, porazio je Nemawu na Moravi i surovo ga kaznio za verolomstvo i savez sa Tevtoncima.

No, ipak, Nemanja je posle smrti Isaka Anðela uspeo da saèuva najveæi deo svojih teritorija i svom sinu Stefanu, 1196. godine, ostavi u nasleðe gotovo neokrwenu snažnu državu, pre no što se zamonašio i za svojim najmlaðim sinom Rastkom otišao u Svetu goru, gde æe izgraditi Hilandar, jedan od najreprezentativnijih spomenika srpske sredwovekovne kulture. Èuveno Nemawino zaveštawe o jeziku u Hilandarskoj deklaraciji, predstavqa biser svetske baštine.

Ugovor Nemawe i Barbarose, posebno diplomatska misija Nemawinih velikaša u Nirnbergu 1188. godine, znaèajni su za srpsku državnost, weno meðunarodno priznawe i raðawe srpske diplomatije.

Pre toga, u Srbiji i na Balkanu, meðu slovenskim plemenima i državnicima, tako nešto nije se dogodilo. Zato taj datum treba zapamtiti.

Nikola Mrviæ

_________________
Banjalucanin-to je zanimanje!