banjalukaforum.com

U svetu postoji više od četrdeset spomen-obeležja Nikoli Tesli, a poslednji od njih postavila je država Srbija ispred njegove laboratorije u Njujorku, povodom 70-godišnjice smrti velikog naučnika. Tesla je jedan od retkih srpskih velikana koji ima spomenike, biste i spomen-ploče širom sveta. Drugi srpski velikani zastupljeni su, nažalost, sporadično.



Tek ponegde putnik može da naleti na poprsje nekog slavnog srpskog naučnika, pisca, pesnika. Država se uglavnom nije bavila promocijom naših velikana. Za spomenike koji su podizani, najčešće su zaslužni naši ljudi koji žive u inostranstvu. Jedan od njih je sarajevski lingvista, direktor Instituta za slavistiku dr Branko Tošković, pokretač akcije da naš nobelovac Ivo Andrić dobije bistu u Gracu, ispred univerziteta gde je radio doktorske studije 1924. godine.

- Koliko je meni poznato, nikad naša država nije mnogo radila na postavljanju spomenika i bista naših velikana u inostranstvu. To su zaista sporadični i retki slučajevi, a i oni ponekad ispadnu kontroverzni, kao što je to bilo sa postavljanjem spomenika Njegošu u Rimu - kaže za “Blic” prof. dr Darko Tanasković, naš nekadašnji ambasador u Vatikanu.

On se seća da je u vreme državne zajednice Srbije i Crne Gore krenula akcija postavljanja spomenika Njegošu u Rimu, ali da su tu akciju više gurali Crnogorci.

- U to vreme, ambasador u Rimu bio je Branko Lukovac. Spomenik Njegošu postavljen je na prelepom mestu, u parku Vile Borgeze, gde mu društvo, tačno preko puta pravi Puškin. Nažalost, ja sam bio jedini iz Srbije, a na spomeniku, koji je replika beogradskog spomenika postavljenog kod zgrade Rektorata BU, rad vajara Sretena Stojanovića, piše da je Njegoš crnogorski princ i pesnik. Tako je propušteno da se srpsko ime nađe uz ovog velikana. Štaviše, prenosilo se da je zagrebački pisac Predrag Matvejević na otvaranju proglasio Njegoša za hrvatskog pesnika, što se, mogu da posvedočim, nije desilo - kaže Tanasković.

Beč je mesto u kom je Vuk Karadžić, otac srpske pismenosti, dugo živeo i radio, i konačno i umro u austrijskoj prestonici. Njemu je spomenik podignut ispred kuće u kojoj je najduže živeo, u trećem bečkom okrugu. Dositej Obradović, naš prvi ministar prosvete, ima spomen-ploču na kući u kojoj je živeo u Londonu i spomenik u Temišvaru.

- Koliko ja znam, Mihajlo Pupin sigurno ima spomenik negde u SAD. On je ostavio veliki trag u nauci, i na tamošnjim univerzitetima cene njegovo delo. Međutim, mislim da Milutin Milanković, koji je neotkrivena svetska veličina, nema nigde u svetu spomen-ploču, bistu ili nešto slično - kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

On dodaje da Milanković, potpuno nezasluženo, nema spomenik ni u Beogradu.
- Nedavno je završen konkurs za spomenik ovom velikanu, ali bojim se da će biti potrebno pisano obrazloženje prolaznicima da bi razumeli spomenik - kaže Kusovac.

Tesla ima više od 40 spomenika širom sveta
Spomenik u naselju Šorhem na Long Ajlandu ispred Tesline laboratorije u Njujorku (delo vajara Nikole Koke Jankovića postavljen 23. 9. 2013.)
Bronzani spomenik na Nijagarinim vodopadima (rad vajara Frana Kršinića postavljen 1976, kopija beogradskog)
Sa kanadske strane Nijagarinih vodopada 2006. godine postavljen spomenik u prirodnoj veličini, delo kanadskog vajara Lesa Drajslera
Bista ispred pravoslavne crkve sv. Save na Menhetnu (postavljena 2011. autor Bejond Maj Ken)
Biste na svim vodećim američkim univerzitetima (Harvard, Jel, Kolumbija, Prinston...)

Tito, Draža i kralj Petar
U svetu nema mnogo spomenika državnicima i političarima sa naših prostora. Najpoznatiji je onaj podignut generalu kraljevske vojske Dragoljubu - Draži Mihailoviću u Libertvilu. Postoji spomenik Josipu Brozu Titu u Meksiku, a Francuska je zemlja u kojoj se gaji poštovanje prema porodici Karađorđević, naročito kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Pre dve godine u aveniji koja nosi njegovo ime postavljena je i spomen-ploča.

Rođendan Milutina Milankovića: Ni spomenika, ni muzeja

Ranko Pivljanin | 31. 05. 2015. - 19:54h | Foto: M. Milanković | Komentara: 33
U četvrtak je obeležen 136. rođendan Milutina Milankovića, a uspomenu na ovog velikog srpskog i svetskog naučnika čuva udruženje nazvano njegovim imenom. I, da nema entuzijasta, potonuo bi u zaborav.


Bista je poklon akademika Nikole Koke Jovanovića
- I bio je zapostavljen i skoro zaboravljen. Afirmisan je prvo u svetu zbog revolucionarnosti svojih teorija o ledenim dobima, a i danas je naš najcitiraniji naučnik, posebno otkako je aktuelna priča o klimatskim promenama. Osim toga, ako uzmemo da su Tesla i Pupin, osim što su poreklom Srbi, pre svega američki naučnici, Milanković jeste najveći srpski naučnik. Jer, on je sva svoja naučna dostignuća ostvario u Srbiji - kaže Slavko Maksimović, predsednik Udruženja “Milutin Milanković”.

Milanković je visoke škole završio u Beču, gde je 1904. godine i doktorirao i pet godina je radio kao vodeći građevinski inženjer u Austrougarskoj monarhiji i postao poznat po patentima iz oblasti armiranog betona. Posle aneksione krize, Milanković se 1909. vraća u Srbiju i postaje profesor na Filozofskom fakultetu na katedri za primenjenu matematiku, gde je ostao do penzionisanja 1955.



Sva naučna dostignuća postigao je u Srbiji
Njegova teorija o nastanku ledenih doba definitivno je priznata 1976. nakon petogodišnjeg naučnog projekta koji je cilj imao da utvrdi jesu li Milankovićevi proračuni bili tačni. Rezultati istraživanja su to dokazali, a Milankoviću je obezbeđena besmrtnost u svetu nauke.

Osim toga, naučna javnost ga prepoznaje i kao jednog od tvoraca tektonike ploča, a on je i autor najpreciznijeg kalendara koji bi trebalo korigovati tek posle 28.800 godina.

Iako je bio srpski naučnik, stranci su ga više cenili od sunarodnika. Sovjetski naučnici su 1965. jedan krater na Mesecu nazvali “Milanković”, po njemu je nazvan i krater na Marsu, a odlukom Međunarodne astronomske unije za stogodišnjicu Milankovićevog rođenja 1979. godine njegovo ime je dobio i jedan asteroid koji su otkrili naši astronomi. Evropska geofizička unija od 1993. godine dodeljuje medalju “Milutin Milanković”, a NASA ga svrstava među 15 najvećih umova nauke o Zemlji.

U Srbiji Milankovićev lik je stavljen na novčanicu od 2.000 dinara, njegovo ime su dobili jedan novobeogradski bulevar i nekoliko škola po Srbiji, a 2009. je, zajedničkim naporom Vlada Srbije i Hrvatske, renovirana njegova rodna kuća u Dalju kod Osijeka. Postavka predmeta iz zaostavštine Milankovića trenutno je izložena u prostorijama beogradskog udruženja koje nosi ime poznatog naučnika, u Pop Lukinoj 1B. Ta postavka mogla bi da bude zametak budućeg muzeja Milutina Milankovića, koji nema ni spomenik u glavnog gradu.

- Mi smo 2009. zvanično podneli inicijativu za podizanje spomenika Milankoviću u Beogradu i dve godine kasnije je Skupština grada odlučila da se podigne spomen-obeležje i tada je park Stara Zvezdara preimenovan u Park „Milutin Milanković“, ali spomenik nije podignut - kaže Slavko Maksimović.

Inače u Beogradu je sada u privatnom vlasništvu kuća u kojoj je Milanković živeo do smrti i ljudi iz Udruženja se nadaju da bi ona jednog dana mogla biti otkupljena i pretvorena u muzej. Kuriozitet je da se ona nalazi u Ulici Ljubomira Stojanovića, koji je kao tadašnji ministar prosvete potpisao ukaz o postavljenju Milankovića za profesora Beogradskog univerziteta.